Укијевске снаге већ данима редовно гранатирају руске карауле, „грешком“. Мислим да је до сада само један полицајац рањен, али да нико није погинуо. Руски деминери су послати да реше проблем неексплодиране муниције, а неки гранични прелази су морали да буду затворени, обично на пар сати.

Да ли је то важно и треба ли неког да брине?

Апсолутно. Баш као пад Славјанска, правилност таквог „грешком“ гранатирања руске стране границе је војно небитна, али је симбол чињенице да укијевска чивава може мирно да уједа руског медведа, некажњена. И шта је поента игнорисања ових „провокација“ када постоји очигледан одговор који нико не би могао да оспори и који би био апсолутно легалан у смислу међународног (и руског) права: узвратна ватра ради „заштите руских војника и цивила“. Ово и није тако тешко. Инсталирате неколико батерија вишецевних ракетних лансера Ураган на правим местима, подесите неколико контра-батеријских радара, поставите неколико јединица система за контролу ватре дуж границе и сачекате да Укији начине још једну „грешку“. А онда грешнике претворите у прах и пепео са једним добро одмереним ударом. На крају, објавите да ћете урадити исто сваки пут када Укији поново начине „грешку“.

Опет, то би било апсолутно легално у смислу међународног права и не би могло да се тумачи као руска „ескалација“ или „провокација“. Чак  би могло да послужи као лепа заштита било којој јединици Новоросијских одбрамбених снага у близини руске границе.

А сада, све што руска пасивност постиже је додатно изазивање укијевске ароганције и осећаја потпуне некажњивости.

Извор: The Vineyard of the Saker: Does the shelling of the Russian border posts really matter?

Превео: Александар Јовановић

Извор: „Фејсбук репортер“