Сцене које сам видео не могу се описати. Контузовано трогодишње дете које пред нашим очима силази с ума вриштећи нељудским гласом. Свештеници који одједном опевају цео улаз у зграду, обилазећи одједном десетак ковчега постављених поред улаза са породичним домовима покојника.

+ + +

Извините што нисмо умрли под Славјанском, Имамо добре шансе да то учинимо под Доњецком уколико нам Русија не помогне

Снаге самоодбране су биле принуђене да изађу из Славјанска. Наравно, ми смо били спремни да се боримо до краја и били смо спремни да извршимо и такво наређење врховног команданта. Сви ми смо већ били оставили завештање и опростили се са својим најближим. Поготово што сви ми верујемо како у човечност Игора Стрелкова, тако и у његово војничко искуство.

Јер тај човек је прошао већ четири рата, и то као добровољац. Шта би се десило да је руска армија остала да до краја брани Москву 1812. године или Кијев 1941? Не би било ни заузимања Париза ни Берлина, већ би дошло до узалудне погибије армије – “јединог савезника Русије”. Апсолутно сам уверен у нашу победу, у то да ћемо ослободити Кијев. Икао се не зна са колико крви и у које време.

Због тога је сада веома чудно читати спекулације неких наводних патриота о томе да је Игор Стрелков крив за све на овом свету. Укључујући и предају града. Било би боље да су се сетили да су он и његови борци месецима херојски зустављали офанзиву читаве армије иако их је било само стотине, на крају – пар хиљада. Од наоружања скоро да су имали само малокалибарско оружје, а држали су се пред налетом 15 хиљада професионалних војника.

Игор Стрелков је притом тражио помоћ, говорио о неопходности увођења миротворачке војске или бар масивније испоруке тешког наоружања из Русије. Но њега нико није слушао. Штавише, последњих дана је дошло до издаје неколицине командира, који су оголили крило одбране Славјанска са стране предграђа Николајевке. Даља одбрана малобројних снага самоодбране против регуларне армије, без наде у помоћ Русије, значила би узалудну погибију практично јединих бојево способних делова снага Народне одбране Донбаса које су учествовале у ватреним окршајима.

А такође и потпуно уништење града са његовим мирним становницима. Јер је тактика армије „Укра“ својеврсни артиљеријски геноцид. Они се веома плаше губитака своје живе силе и зато лако потежу ка нашим насељеним тачкама своје хаубице и системе “Град” а потом бију по насељима методично уништавајући кварт по кварт. Инетресантно је да су “Укропи” потпуно разнели Руску улицу у Славјанску. Међутим, ни у другим улицама није недостојало рушења.

Сцене које сам видео не могу се описати. Контузовано трогодишње дете које пред нашим очима силази с ума вриштећи нељудским гласом. Свештеници који одједном опевају цео улаз у зграду, обилазећи одједном десетак ковчега постављених поред улаза са породичним домовима покојника.

Ето, ради тога је, да би зауставили то чудовишно укровско “миротворство”, главнокомандујући и одлучио да изведе снаге самоодбране из Славјанска.

Но ту су већ почеле спекулације да су наводно снаге самоодбране изашле некаквим специјалним „коридором”, који је за њих организовао Порошенко. То је апсолутна бесмислица. Ради се о томе да блокада Славјанска није била потпуна. И по сеоским стазама још се могло изаћи. Друга је ствар што су ти путеви такође били под артиљеријском ватром, пре свега са Карачуна. Због тога је Игор Иванович и наредио да се изврши одвлачећи маневар – да се спроведе напад нашом малобројном оклопном техником по позицијама укро-армије. Наша “нона” и тенкови почели су да наносе удар по њима, а за то време су снаге самоодбране на „уралима”, „камазима”, мини-бусевима и лаким аутомобилима кренули пут Краматорска. Неки тенкисти су погинули херојски, њихов списак се прецизира, они ће бити псомртно одликовани Георгијевским крстом.

Наравно, све није могло проћи и без конфузије, која је неизбежна приликом операције тако великих размера. Део возача, заборавивши наређење да поштују вожњу без светала, возили су са укљученим фаровима, заборавили су да залепе „габарите”. А противник је пустио своје беспилотне летелице и светлеће ракете. Они имају огроман број беспилотних летелица – у то сам се лично уверио и раније – које учествују у ноћном бојевом извиђању. Дакле, непријатељ је на крају крајева, успео да нас открије и реп наше колоне је ипак потпао под ватру “града”.

Нама лично се посрећило, моји људи и ја смо се нашли у главној колони и нисмо пострадали. Премда се у почетку наш аутомобил налазио на репу колоне, али смо потом због грешке локалног курира морали да окрећемо колону, па смо ми који смо били зачеље, сад били на челу колоне. Приликом тог гранатирања, авај, пострадале су породице бораца самоодбране које су они изводили да се спасу од кажњеника. Рањене су биле жена и девојчица, био је оштећених транспортних аутомобила. Сад се утачњују тачни наши губици приликом изласка из Славјанска.

Посебно је увредљиво слушати критичаре и „здесна“ и са „лева”. Јер ни о каквој завери са укро-снагама, које су још једном покушале да нас униште приликом изласка војске, није могло бити ни речи. Такође нема говора ни о нашим „страшним губицима” приликом изласка војске. Зашто понављају лажи укра!?

Операција Стрелкова у целини је блистав успех и, без обзира на у таквим условима неизбежна подметања, успео је да изведе скоро целокупно војно особље, скоро 90 одсто. И практично целокупно наоружање. Тиме је одбрана Доњецка знатно ојачана, што је у овом тренутку најважније.

А канцеларијским патриотама, који издалека критикују Стрелкова, могу рећи само једно: дођите овамо и овде демонстрирајте ваш таленат уколико сматрате да сте паметнији и храбрији од њега. Нама су потребни добровољци.

Извините што нисмо умрли под Славјанском. Имамо добре шансе да то учинимо под Доњецком уколико нам Русија не помогне.

Аутор је саветник министра одбране Доњецке Народне Републике за питања информисања и политике

http://www.standard.rs/