Уважена редакцијо „Борбе за веру“,

Како пише „Политика“ од 8. јула, митрополит Амфилохије (онај што је спреман да призна како је Обилић био Шиптар, православни додуше) је не само дао одобрење да се Новак Ђоковић и његова вереница Јелена Ристић венчају црквено у току Петропавловског поста, него ће их он сам венчати. А како ће изгледати журка, пише „Блиц“: „Како Блиц сазнаје, након венчања у Цркви Светог архиђакона Стефана на Светом Стефану, младенци ће прве вечери свадбено весеље наставити на острву. Сватовима ће се служити традиционална јела, а на менију ће бити пршут, сир, маслине, чорба, јагњетина, рижото и рибљи специјалитети.

Другог дана свадбеног весеља, 10. јула, младенци ће се с гостима запутити ка Краљичиној плажи, где ће весеље бити настављено под балдахинима.

Ту ће бити послужени интернационални специјалитети на нивоу седам гангова, а најављен је и ватромет у част Нолета и Јелене, који ће обасјати небо пре прве свечане вечере“.

Зар је ико сумњао да ће митрополит Амфилохије одолети а да сам не буде вршилац Свете Тајне венчања у посту кад су у питању такви ВИП православци, какви су Новак и Јелена (при чему, наравно, Новак Ђоковић не мора да зна каноне Цркве, док се од једнога који је докторирао на учењу Светог Григорија Паламе о Светој Тројици, то ипак очекује)? Јер, наше владике су ВИП владике, које занима свака гунгула и помпа у којој они могу да учествују и, на овај или онај начин, буду у центру пажње. Уосталом, реч „ВИП“ у СПЦ већ одавно значи „владике и патријарх“. ВИП владике су смислиле и ВИП теологију, ону по којој су они Христос. И то не Христос попљувани, понижени и распети, него су умислили да су сели, Боже, опрости, с десне стране Оца у слави на небесима и да суде над дванаест колена Израиљевих. Митрополит је, у складу са својом епском сујетом, у свакој чорби мирођија – говорио је на сахрани Зорана Ђинђића, да би га уочили, али и на сахрани Борислава Милошевића,  Слободановог рођеног брата, опет да би га уочили. Причао је против НАТО-а и сарађивао с Американцима у склањању владике Артемија. Говорио је о шиптарским злочинима и о томе да је Обилић можда био Шиптар. „Вјера му је што му срце жуди, што не жуди, у Коран не пише“. А он, ВИП митрополит, жуди за славом овога света и везама са моћницима овога света.

А сад, питање обичног верника: ако може Новак Ђоковић да се жени и свадбу прави у посту, зашто се то не дозвољава обичним верницима? Зашто и ми не можемо да правимо свадбу на којој ће бити и јагњетина и рижото, па ко шта воли нек изволи? Или оно што може Ђоковић не може обичан смртник? У чему је разлика између Ђоковића и осталих православних Срба? У слави овога света? У новцу? Па зар Господ није похвалио удовицу са две лепте а не богаташе који у храмовну благајну метаху много?

Ипак, све су то последице новотарске ВИП теологије, за коју није битно да се држе црквени канони, него оно што пева Ђуза у „Позоришту у кући“: “Немам ништа против сцене, нек сви глуме око мене, само да се зна да сам главни ја“.

И, нека се зна. Ово моје писмо „Борби за веру“ не осуђује Ђоковића. Он ми је, ма шта ко о томе мислио, симпатичан. Али, крајње је време да се зна да ми, Срби, у врху Цркве немамо, осим неких, нама недовољно познатих, изузетака никога принципијелног и  православном поретку оданог. Јао нама, шта нас чека!

С поштовањем,

Слободан из Ужица

Повезани тектови:

1.  Уредништво: У ког Бога верује Новак Ђоковић?

2. Опет о случају Новака Ђоковића

3.  Носилац Ордена Светог Саве првог степена у папином дресу (фото).