У претходном посту сам изразио своје гађење због бахатости којом спољне силе одлучују о будућности седам милиона грађана Донбаса и то је, изгледа, протумачено као моје признање да сам дигао руке од Путина (иако сам јасно написао „Хајде да овоме додамо, р а з г о в о р а р а д и, да је Путин одлучио да се сложи са условима ових Англоциониста и да се Кремљ с тим такође помирио"). Неки ове речи чак протумачише као моје индиректно признање да су Новоросијске одбрамбене снаге осуђене на пропаст. Ништа не може бити даље од истине.

Прво, како ћемо успоставити могући правац деловања лидера? Па, осим ако нисмо успели да успоставимо неку врсту телепатске везе, ја бих предложио избегавање било каквог нагађања око намера или мотива. Предложио бих, као најбољи начин да предвидимо шта ће неки лидер урадити, да сами урадимо две ствари: а) можемо покушати да формирамо слику о његовој личности и карактеру и б) можемо да погледамо шта је урадио у прошлости и то пројектујемо као вероватну ствар коју ће урадити у будућности. Са овим критеријумима, ја лично не видим апсолутно н и к а к а к в о г р а з л о г а да сумњам да је човек било шта друго до искрен патриота, човек изузетне храбрости и воље и човек који за све ово време проведено у Кремљу покушава да ослободи Русе од колонизације Англоциониста, истовремено се супротстављајући хегемонији САД другде. Напомињем да сви они што Путина оптужују за издају или кукавичлук не нуде ниједан аргумент за своје тврдње засноване само на сумњи, да Путин није оно што људи мисле да јесте. Јасно, 80% и кусур Руса се с тим не слаже, а ја се питам шта ли је то што они знају а други не. Али сада заборавимо Путина, оно о чему ја стварно желим да дискутујем је Новоросијски отпор.

Момци, молим вас да не дозволите да вас пад Славјанска и околних градова наведе на мишљење да је то први у дугом низу пораза који ће завршити инвазијом Новоросије од Укија. Мислим да нам је сада познато зашто је Стрелков одлучио да се повуче. У суштини, он је знао да је Славјанск неодржив, желео је да сачува своје снаге и опрему, хтео је неки ред и јединство команде у Доњецку и, у мањој мери, Луганску, где су се иза сцене водили свакакви преговори уз учешће Ахметова. Не бих сада о томе, хоћу да истакнем нешто једноставно. Заузимање Славјанска није ништа у односу на комплексност операције заузимања Доњецка или Луганска. Имајте на уму да су Укији имали о г р о м н у предност у свим следећим категоријама:

·  Бројчана предност

·  Оклоп (основни тј. главни борбени тенкови, оклопни транспортери, пешадијска борбена возила)

·  Артиљерија

·  Јуришни авиони

·  Јуришни хеликоптери

·  Залихе

·  Муниција

·  Мобилност

·  Обавештајно деловање и извиђање

Све ово се потире у офанзивним борбеним дејствима на урбаном подручју. Једно по једно а укратко:

Бројчана предност – Стрелков ће упослити или мобилисати много више војника

Оклоп (горе наведено) – рањив и ограничене употребне вредности у градовима

Артиљерија – тешко је усмерити, изазива огромну штету и не даје лепу слику

Јуришни авиони – тешко проналазе своје циљеве

Јуришни хеликоптери – могу бити оборени са свих страна

Залихе – градови су обично добро обезбеђени са критичним залихама

Муниција – лакше је преносити због краћих растојања

Мобилност – углавном пешице и ограничено

Обавештајно деловање и извиђање – веома тешко, у граду је лако сакрити се

Не кажем да је то готова ствар и да ће од сада све бити добро и бајно. Али кажем да ако је укијевској војсци подржаној од одреда смрти плаћеним од олигарха толико времена требало да заузму Славјанск, иако су користили буквално свако оружје што имају (укључујући вишецевне ракетне системе, касетне бомбе и хемијску муницију !) крајње је н е в е р о в а т н о да ће заузети Доњецк или Славјанск ускоро. Или икада.

Дакле, чак и а к о је (то је хипотетички, ваљда је јасно, не кажем да ће се десити) Путин одлучио да изда Новоросију као што је Милошевић издао босанске Србе, то уопште не значи да ће Укији моћи да преузму контролу над Новоросијом. И запамтите, време је сада на страни Новоросије, јер привреда Бандерастана је у слободном паду и пре или касније у Кијеву и остатку Бандерастана ће се десити социјална експлозија. Коначно, чак и а к о (то је хипотетички, ваљда је јасно, не кажем да ће се десити) укијевске снаге некако, против свих очекивања, освоје читаву Новоросију, шта ће стећи ? Велику територију која им неће пружити ништа вредно (види овде за разлог зашто је Донбас одсечен од Русије бескористан), осим бројног и очајног становништва, испуњеног мржњом према окупатору, који ће водити стални, најболнији и најскупљи партизански рат против нацистичког окупатора, партизански рат подржан од никад прекинутог протока руских добровољаца што кришом прелазе границу да помогну отпор.

И да закључим, без обзира на то колико лоше сада изгледало, не дозволите себи да вас заварају они који верују да ће се овај рат завршити ускоро. Неће и, осим ако се Укији не до зову памети и главом без обзира побегну од Новоросије (Ујка Сем им никада не би допустио тако нешто, нормално), ово ће бити дуг рат и штошта ће се променити пре него што се заврши. А завршиће се поразом кијевског нацистичког режима. У то уопште не сумњам. Али да ће потрајати – хоће, јер, као што сам раније написао, овај нацистички режим има пуну подршку САД и ЕУ које „ће се борити против Русије до последњег украјинског војника“.

Дакле, ово није позив на оптимизам. На реализам само.

The Saker

Извор: The Vineyard of the Saker: It is way too early to give up on Putin or to dismiss the Novorussian resistance

Превео: Александар Јовановић

Извор: „Магацин“