header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРЕТРАГА
"Борба за веру" поводом напада на правоверне у "Блицу" Штампај Е-пошта
недеља, 18 јануар 2009

„БОРБА ЗА ВЕРУ“ ПОВОДОМ НАПИСА ОБЈАВЉЕНОГ У БЛИЦУ 18.1.2008.г. ПОД НАСЛОВОМ „И У СПЦ ИМА ВЕХАБИЈА“

„А овај се род не изгони осим молитвом и постом“ (Мт.17, 21)

           Пошто ученици Христови не могаше истерати демона из бесомучног младића, отац дететов доведе га Исусу да га исцели. „И запрети му Исус; и демон изиђе из њега; и оздрави момче од онога часа. Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: Зашто га ми не могасмо исцелити?“ (Мт. 17, 19). Господ им рече: „... А овај се род не изгони осим молитвом и постом“ (Мт. 17,21).
          На самом почетку текста објављеног у „Блицу“, инспиратор овог написа ставио је свој потпис и печат, тако да одмах буде јасно ко је његов прави аутор,  и за кога раде они који су тај напис наручили, написали и објавили.

Има ли у Србији православних вехабија? Ко су младе жене чији се бледи ликови једва назиру испод марама? Забрађене више него муслиманске. Мушкарци, не сви, али често носе браде и мало дужу косу. Сви одреда држе бројанице. Ваљда, да свима упуте знак: „Ја сам једини исправан. Стално сам у молитви.“

Бледа лица христољубивог правоверног српског народа, коме су узор сва она бледа лица Божијих угодника, која га посматрају са фресака и икона православних богомоља, сметају мрачним силама које настоје у бесу своме да разоре последњу и најмоћнију препреку надолазећем лажном месији; сметају јер сведоче да ови служитељи Христови ратују против злога мачем испосништва. Сметају им и бројанице око руку правоверних, јер оне сведоче да ови верни Христови следбеници држе у рукама својим и други мач којим војују против нечастивих за спасење своје, ближњих својих и рода свога. Колико су приземни у лажи аутори овога текста, говори и чињеница да се нису потрудили да макар на слици коју су поставили ради манипулације неупућенима,  прикажу руку христољубца – молитвеника који држи православну монашку бројаницу. Своје читаоце не сматрају довољно разборитим да увиде ову очигледну манипулацију.

Ови махом млади новотарија су у српском друштву и сматрају себе јединим „правим православцима“, а прозвали су се „ревнитељи“. Убеђени су да, противно свим теолошким тумачењима, постоје „стари“ и „нови“ начин богослужења и тврде да им је једини циљ деловања служење литургије у СПЦ на 'стари начин'.

Господ наш Исус Христос рекао је богоборним фарисејима: „Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; он беше човекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи“ (Јов. 8,44). И ми то исто кажемо наручиоцима, ауторима и објављивачима овог текста: Вама је отац ђаво! Јер текст се и темељи на лажима и сав је лажима проткан. Он сав врви лажима. У горњем пасусу који смо навели, каже се да су ревнитељи убеђени да „...противно свим теолошким тумачењима, постоје „стари“ и „нови“ начин богослужења“. Никада и нигде ни један правоверни Србин није ово тврдио! Јер, што се тиче поретка богослужења, постоји само један поредак, а то је онај који је потврђен троструком одлуком највишег законодавног тела СПЦркве – САСабора. Одлука Сабора је јасна, и јасно је који је то поредак, али по наговору свога оца, оца лажи, многи су се у СПЦркви дрзнули да руше основни принцип постојања Цркве, принцип саборности, служећи Свету Литургију по расуђивању сопствених помрачених умова, помрачених управо због примања неподвижничког духа, и немања у рукама двосеклог мача за сва демонска искушења – поста и молитве.

„...И тврде да им је једини циљ деловања служење литургије у СПЦ на 'стари начин'.

Никада ни један правоверни Србин није тврдио да му је једини циљ деловања служење литургије у СПЦ на „стари начин“. Циљ деловања правоверних јесте одбрана јединства СПЦркве, које својом самовољом руше поједини епископи и свештеници. Циљ деловања правоверних јесте одбрана чистоте вере од кривоверних учења, које су у СПЦркву увели поједини епископи заслепљени лажном љубављу према латинским и многим другим јеретицима.

Њихов ангажман није само привид црквености, већ су уско повезани са неонацистичким покретима који сматрају да су једини исправни Срби.

Они који руше СПЦркву својим многостраним погубни деловањем служе се најпрљавијим средствима, не бирајући себи сарадинике у лажима и клеветама свега честитог, истински патриотског и ревнитељског у нашем народу. Младе људе који су спознали опасност рушилачког деловања у нашој Цркви појединаца из клира црквенога, проглашавају „неонацистима“, јер им смета њихово ангажовање у одбрани правоверја. Смета им јер знају да је „Тврд орах воћка чудновата, не сломи га, ал' зубе поломи!

 „'Ревнитељи' су организовани у удружења или братства с именима светитеља или кодексима давне српске државе.

Изузев УГ „Законоправило“ из Чачка, и братства „Светог Луке“ из Смедерева, правоверни немају ни једно друго удружење нити богомољачко братство које јавно делује. Овом лажју сугерисан је читаоцима закључак по коме су „удружења“ и „братства“ некакви „кланови полуписмених људи“, којима „манипулишу“ други из позадине, и који се „крвожедно“ обрушавају на „теолошки потковане“ епископе и свештенике и „упадају у цркве прекидајући служење Свете Литургије.“

У Патријаршији кратко оцењују...“

Ево јасног трага из чије је кухиње потекао овај лажима препун и клеветнички настројен напис.

Нису довољно теолошки потковани и не знају да нема старог или новог начина богослужења, плаше се било каквог дијалога са неправославнима јер немају довољно образовања да одстоје свој став – каже „Блицов“ саговорник из Патријаршије.

Правоверни знају, и то упорно понављају, да нема „старог“ и „новог“ начина богослужења, већ исправног и неисправног. Исправно је оно које је потврђено по трострукој одлуци Сабора, и које је по једином и важећем Типику СПЦркве, а неисправно је оно које уводе самовољно поједини епископи СПЦркве, на чијем је челу Иринеј Буловић, а следе га као верне слуге: Атанасије, Игњатије, Јован (шумадијски), Хризостом (жички) итд.

Правоверни се не плаше „било каквог дијалога“ са неправославнима; правоверни се плаше дијалога у којима се чине уступци јеретицима од стране српских епископа;  у којима се не сведочи истинитост јединоспасоносне вере – Свете вере православне, већ се чини најстрашнија могућа издаја, попут срамне равенске издаје учињене од стране Иринеја Буловића и Игњатија Мидића.

Њихова константна мета су епархије жичка, шумадијска и браничевска, те владике Хризостом, Јован и Игњатије. Иако не упадају у цркве у Бачкој, на интернет форумима критикују и епископа Иринеја, а посебно су устремљени на умировљеног владику захумско-херцеговачког Атанасија. Реч је водећим српским теолозима, професорима уваженим и у свету.

Ни једна епархија СПЦркве правовернима није „мета“. Једноставно, реч је о спонтаној реакцији правоверних на одступања од вишевековног богослужбеног поретка наше Цркве, и увођење јеретичких учења управо у тим епархијама.

Дотична новинарка показује изузетно „познавање“ ситуације у СПЦркви, а и шире. За њу је Атанасије Јевтић „умировљени“ епископ, уместо бивши. Хвалоспеви који следе, а који су упућени водећим одступницима од светог Православља, сведоче да ће дотична новинарка дуго јести „хлеб свој насушни“, „тешком муком зарађен“.

Истурају често старије, али и децу која држе иконе и онда се дословно догоди лом на литургији, попут догађаја из села Душковци код Пожеге. Као што показују снимци прекида литургије, владику жичког Хризостома свештенство буквално спасава, „евакуише“ из цркве пред налетима народа. Препаднута старица плаче, „више неће давати паре за Ватикан“, један од свештеника маше рукама како би заштитио владику. Али, бирају се погодни делови снимка, стављају на форум и потписују: како свештеник бије народ.

У минулим ратовима, које су против српског народа водили разни непријатељи, видели смо идентично поступање овом горе наведеном. За злочине које су у пропагандне сврхе чинили сами српски непријатељи, отпуживали су потом Србе, како би их медијски сатанизовали. Жалосно је какве су себи учитеље и узоре  српски новотарци себи изабрали. Никада правоверни нису децу и старе истурали у прве редове. Јасно је то и овима који овако безочно лажу. Они сами то чине, а правовернима приписују своје методе деловања. То се најбоље видело у Чачку на предавању владике Григорија, када су вероучитељи позивали (читај: наређивали) децу из школа да дођу на предавање, обмањујући их да ће са највећим спортистом у СПЦркви, доћи и други српски прослављени спортисти. Деца су морала ући у салу у којој је одржано предавање 15 минута пре почетка, да би села у прве редове. Онај коме „трагови смрде нечовјештвом“ уплашио се наводних „првославних вехабија“, па је децу истурио да га бране. Но, овако маргинална фигура у СПЦркви није  удостојена ни погледа, а камоли нечег више, од стране правоверних у Чачку.

На интернету су разорене све новотарске лажи и завере. Снимци су јасни, и нема никаквих манипулација. „Свештеник“ у Душковцима не „маше рукама“ већ туче човека. То се јасно види. Ни Велики брат рушитеља правоверја у СПЦркви не може им помоћи да ови јасни снимци буду преправљени или избрисани. Истина се не може сакрити.

Онај кога у Душковцима „евакуишу“ и „бране“ од народа који клечи, кога „бране“ цивили са оружјем сакривеним испод сакоа, остаће упамћен као изазивач и духовни покровитељ најсрамнијег догађаја у историји СПЦркве - када су свештеници тукли верући народ.

„'Ревнитељи' имају и позадину у СПЦ, у појединим владикама, чиме је озбиљно уздрмано јединство Сабора. Те групе за једине њима прихватљиве владике истичу банатског Никанора, косовско-метохијског Артемија и бањалучког Јефрема. У СПЦ је јавна тајна да је најистуреније упориште овакве мисли епархија банатска и епископ Никанор, а владика Артемије је на Синоду морао да се ограђује од секташких форума на које се укључују његови монаси и вређају друге владике.

Јединство Сабора је уздрмано самовољом и непослушношћу Сабору неколицине епископа, а не чврстим и непоколебивим стајањем у вери правоверних српских епископа.

Упориште ревнитељима јесте сам Бог, који изобилно излива своју благодат на верне слуге своје - правоверне епископе српске Цркве. Срце сваког правдољубивог и правоверног Србина осећа ту благодат Божију пребивајући у близини ових епископа, слушајући шта они говоре или читајући шта они пишу.

„...Плаше се било каквог дијалога са неправославнима јер немају довољно образовања да одстоје свој став – каже „Блицов“ саговорник из Патријаршије.

„Блицов“ саговорник из Патријаршије, по свему судећи, јесте теолошки поткован, али у некој јеретичкој „теолошкој“ школи. Јер да није, знао би да се „свој став“ пред неправославнима не „одстојава“ захваљујући само теолошкој школи, већ благодати Божијој која веру снажи а ум просветљује, и чини човека неустрашивим борцем за јединоспасоносну веру – свето Православље. И Свету реч Божију „Блицов“ саговориник из Патријаршије мало чита. Јер да чита знао би:

 „...Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат“ (Јак. 4,6).

У Патријаршији кажу да се за Никанора зна да је повезан с појединцима из „ревнитељских група“. Наводе да је у једном видео запису Никанор највећим злом у СПЦ назвао владику Атанасија за кога је рекао да „служи ђаволу“. Истовремено у манастиру Војловица и другде у Банату почели су да се окупљају следбеници 'ревнитеља'.”

Владика Никанор све што је говорио и чинио, чинио је јавно. Зато зачуђује ово сугерисање читаоцима „Блица“ како се у Патријашији „зна“ да је владика Никанор повезан са појединцима из „ревнитељских група“, те се вероватно треба стећи утисак како Патријаршија има добре обавештајне изворе. Можда је то и тачно, али је излишно када је у питању владика Никанор. Владика Никанор увек говори истину, и то је његово најмоћније оружје којим поражава, уз Божију помоћ, све демонске силе устремљене на њега и поверено му од Бога словесно стадо. И када владика Никанор каже да иза Атанасија Јевтића стоји ђаво - говори истину! Јер ко би други могао стајати из човека који је учинио (а и даље чини) таква зла СПЦркви, као што то чини бивши епископ Атанасије. О, великог ли новотарског открића: владика Никанор је повезан са ревнитељским групама! Верници из епархија у којима нису удостојени да дођу ни до прагова владичанских дворова, хрле ономе епископу који им је најближи, а који је правоверан, не знајући шта им је чинити, јер „немају где главе своје заклонити“. Храмове које су зидали њихови очеви и дедови, а и они сами, окупираше папопоклоници!

Ево, и ми ћемо изнети нешто ексклузивно: и ми, ревнитељи, знамо да су Иринеј, Атанасије, Амфилохије, Игњатије и још неки, у веома блиским везама са римским папом и многим другим белосветским јеретицима!

Достојна свих претходних лажи и манипулација у тексту, јесте и манипулација изјавом Љубомира Илића из Православног братства „Свети Лука“ из Смедерева.

Дотична новинарка је позвала г. Љубомира Илића 17. 1. око 19,30 часова. Пошто се представила, разговор је почела лукаво не говорећи какви су прави разлози њеног позива. Рекла је: „Ја сам забринута за верско стање српског народа“. Од преко 20 минута разговора, она је склопила пар реченица које је, тобоже, изговорио г. Љубомир. Речи је на најгрубљи начин истргла из контекста, преправљала је оно што је г. Љубомир изговорио према својим нахођењима, а све у намери да се правоверни прикажу као полуписмени људи, којима неко други из позадине манипулише.

У својим одговорима г. Љубомир се ограничио само на оно што је имао право као припадник братства „Светог Луке“ да каже. За све оно за шта се није сматрао компетентним саговорником, он је дотичну новинарку упућивао на оне који су од њега стручнији и позванији да одговоре на постављена питања.

Симптоматична је чињеница да је дотична новинарка успела да обави интервју у 19,30 часова са г. Љубомиром, преслуша га пажљиво, прекуца, пошаље у редакцију и он се већ  после четири и по сата појављује у објављеном напису! Толико о објективности и истинољубивости дотичне новинарке.

Овај текст у „Блицу“ био би само један од многих ђавоиманих напада на правоверје и правоверне у СПЦркви, који не би заслуживао никакав осврт да није потпуно очигледно да му је наручилац и аутор неко потпуно други од потписаног.

Од листа какав је „Блиц“, у коме написе пишу, објављују и коментаришу очигледни антитеисти, није се могло боље ни очекивати. Један од коментара поменутог написа у „Блицу“, написао је човек под корисничким именом „Луцифер“. И његов коментар „уредно“ стоји на сајту „Блица“. Редакција листа није нашла за сходно да се тај, а и готово сви други коментари очигледно оркестрирано написани и објављени, уклони са сајта. „Луцифер“ је написао:

Lucifer | Nedelja, 18 Januar 2009. 01:49h

"heh, losa vest je da boga nema. dobra je da nam nije ni potreban" - tako nesto sam pre neki dan procitao u novinama. Ukratko nije daleko od istine. Ziveo ateizam!

Ето, такви су сарадници појединцима из Патријаршије и клира СПЦркве, који покушавају да сруше ову неуништиву  грађевину – Цркву православну. Јер крајеугани камен ове неуништиве грађевине јесте сам Бог. И зато „...Ко падне на овај камен, разбиће се; а на кога он падне, сатрће га“ (Мт. 21, 44).

Бог је сазидао ову чудну и пречудну грађевину на темељима чврстим и зато је ни „...врата пакла неће надвладати“ (Мт. 16,18).

С обзиром да је овај напад на правоверне у нашој светој Цркви извршен на Крстовдан, ми смо пре почетка писања овог текста, а то чинимо и на његовом крају, певали тропар Часном Крсту Господњем:

Спаси Господи људи твоја и благослови достојаније твоје, побједи благовјерному и христољубивому роду нашему, на сопротивнија дарујај, и твоје сохрањаја крестом твојим житељство.

Запевајте и ви, правоверна наша браћо и сестре, овај тропар и не бојте се! Јер: „Ако је Бог с нама, ко ће против нас?“ (Рим. 8, 31)

Слава Богу и хвала за све. Амин.

 

Последњи пут ажурирано ( петак, 13 март 2009 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 14 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.