Данас поподне је Београд захватило невреме са градом и јаком кишом.Како сам ушао у кућу учинио сам нешто веома неуобичајено, укључих ТВ и то баш ’Београдску хронику’. Да видим има ли извештаја о невремену и какав је. И видех извештај и слику језера поред којег сам баш био прошао (код Аутокоманде). Али то није предмет ове кратке приче.

Предмет је оно што сам у овој емисији видео, а нема везе ни са невременом, ни са хроником града Београда... Ради се о информацији која је била емитована на покретној траци са текстом, без престанка сво време трајања емисије - о томе који је ДАНАС дан рамазана, у колико сати почиње и када се завршава данашњи пост у муслимана.

Сама информација о томе када ДАНАС муслимани посте и колико дана већ траје њихов пост није ни спорна, ни лоша, ни на било који начин проблематична.

Проблем је спровођење плана о промени свести у Срба.

Како је ’Београдска хроника’ веома гледана емисија на националној фреквенцији државне телевизије (ову емисију гледа цела Србија), то значи да просечан гледалац који редовно гледа РТС тачно зна кад почиње, колико траје, који је ДАНАС дан од почетка, у колико сати се ДАНАС завршава и све остале детаље везане за рамазан. 

Подсећам да је (и даље) највећи део тих просечних гледалаца РТС-а православне вероисповести и да на покретној траци са текстом ’Београдске хронике’ није ишла информација да је (баш) ДАНАС среда и да (баш) ДАНАС, како пише у православном календару, православни хришћани посте на води. Наравно да оваква информација није важна, тј. није за покретну траку са текстом на националној телевизији и још у веома гледаној емисији. С једне стране, заиста није важна, зато што православни хришћани то раде у миру, ненаметљиво и то, једноставно, није ВЕСТ. 

Али са друге стране, па макар само због тога да се на националној фреквенцији, државној телевизији и веома гледаној емисији не запостављају друге вероисповести, па макар оне биле и већинске. Па макар због тога што и православни хришћани плаћају тв претплату (исто као и муслимани), требало је да таква информација прође кроз покретну траку, али НИЈЕ и НЕЋЕ.

Ако ико помисли да је овакво информисање случајно, вара се. 

Па, треба ли савремени православни хришћани да посте (уопште), кад (што сви Срби знају) има свештеника који не посте, кад се живи само једном, кад је живот (у земаљском царству) кратак и треба (ис)користити сваки могући тренутак за уживање, кад у српској православној цркви има епископа и епархија у којима ће вас причестити и ако нисте ни постили нити се исповедали? Не, наравно. Јер то нити је здраво, нити је пријатно, нити је IN; шта више је ретроградно, заостало и мирише на националистичко-десничарско-против еу идеје и акције, а то СВАКАКО није прихватљиво. И то Срби не треба никако да раде.

Треба да ПРОМЕНЕ СВЕСТ и не буду више православни хришћани (прави, како су их Св. Сава и Владика Николај и Авва Јустин ћелијски учили), него да буду савремени хришћани, ево као на пример браћа им, римокатолици. И да кроз екуменски дијалог коначно схвате да папи треба да се поклоне; никако НЕ да кроз екуменски дијалог сведоче ИСТИНУ и ОГЛАШЕНЕ призову да се ПРИСАЈЕДИНЕ ЈЕДНОЈ СВЕТОЈ, САБОРНОЈ И АПОСТОЛСКОЈ ЦРКВИ.

А муслимани, а рамазан?

Па муслимани су супер, муслимани су IN, они ће да дају паре за ’Београд на води’, они ће да запосле хиљаде и хиљаде Срба, они су почели да купују српску земљу у Војводини и помажу пропале српске агро-комбинате, они су Србима спасли националну авио-компанију од пропасти и створили им нову која ће да лети и на Месец, они су Србима позајмили брдо пара под невероватно повољним условима какви никада никоме нису дати (ма, они су Србима те паре, у ствари, поклонили), они ће (њих барем 100 милиона) да устане и бране бивше Србе од данашњих злих православних хришћана који нису савремени, они су марширали и ове године у спомен геноцида које су ови православни зликовци починили над недужним и ненаоружаним муслиманима, они су, на крају крајева, пријатељи Срба и Србије и они хоће да Србима помогну јер они Србе јако воле, они су одушевљени српском земљом, српском водом, српском шумом, српском реком, српским капацитетима...

Зато и треба просечан гледалац на националној фреквенцији, на државној телевизији у веома гледаној емисији да буде правовремено обавештен и ДА ЗНА; ДА ПОШТУЈЕ своје пријатеље и своје добротворе и да се благовремено припреми како и када да честита велики празник својој, тако-рећи браћи, муслиманима.

Праштајте!

Миодраг Таназовић