header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕЈЕРЕС ЕКУМЕНИЗМА arrow Папа Фрањо позвао патријарха Иринеја и Синод да га посете у Ватикану
Папа Фрањо позвао патријарха Иринеја и Синод да га посете у Ватикану Штампај Е-пошта
понедељак, 21 јул 2014

 Велечасни Новаковић подсећа да су 2003. године митрополит Радовић и епископ Буловић од поглавара Римокатоличке цркве даривани крстом и бискупским прстеном и да је папа Јован Павле други тадашњем српском патријарху као свој лични дар послао чек на 100.000 долара. Додаје такође да је Римокатоличка црква својевремено за српску богословију у Нишу донирала више од 100.000 евра, а да је римокатолички Каритас из Словеније после недавних поплава даривао помоћ од 223.000 евра поплављенима у Србији.

+ + +

Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања позвао је српског патријарха Иринеја и чланове Светог архијерејског синода Српске православне цркве да га посете у Ватикану. Идеја је потекла из СПЦ, а у папино име позив је српском патријарху пренео надбискуп Доминик Мамберти, шеф ватиканске дипломатије, приликом недавне посете Београду. Ово је обзнанио зрењанински бискуп Ладислав Немет, а потврдио велечасни Милутин Новаковић, портпарол Београдске надбискупије.

- На иницијативу Српске православне цркве надбискуп Мамберти је у име папе Фрање позвао Његову светост патријарха српског Иринеја и чланове Светог синода да посете Рим и римског бискупа – обелоданио је Немет.

- Папа Фрања је истовремено и римски бискуп, а Ватикан је у срцу Рима – појашњава Новаковић.

У оквиру тог сусрета, према Неметовим речима, свакако ће бити могућности да се разговара и о очекиваној канонизацији, за СПЦ спорног, кардинала Алојзија Степинца, као и о улози Ватикана и римокатоличког свештенства, пре свега у Хрватској и БИХ, током Другог светског рата, али и приликом распада СФРЈ и грађанског рата на територији те бивше државе. Он такође сматра да би тај сусрет био позитиван искорак у смислу да СПЦ упути позив папи да дође у Србију.

Али, Новаковић сматра да евентуални патријархов одлазак у Ватикан не би донео ништа епохално у напретку српско-православних и римокатоличких односа.

- Не верујем да проблеми могу једном посетом да буду решени. Свакако да је и мали помак напред велика ствар и бољи је од садашње пат-позиције, али не верујем да би после тога убрзо уследио позив папи да дође у Београд. Јер, у име СПЦ о позиву коначну одлуку не доноси патријарх и Синод, већ Свети архијерејски сабор (црквена скупштина), који чине сви српски епископи. А међу њима је велики број оних који на папину посету не гледају благонаклоно, као и оних који сматрају да још није сазрело време. И пре 11 година са папом Јованом Павлом Другим у Ватикану су се састали митрополит Амфилохије (Радовић) и епископ Иринеј (Буловић), па ипак до папине посете Србији још није дошло – напомиње велечасни Новаковић.

Наш саговорник указује да “нису само Јасеновац и Степинчева канонизације камен спотицања у црквеним српско-ватиканским односима, већ и актуелне проповеди једног дела римокатоличког свештенства у Хрватској”.

- Њихове проповеди су више политички обојене и с националистичким набојем, него што су хришћански мирољубиве и међунационално помирљиве. И то не може да остане без одјека и реакције друге стране. Шта год да они у Загребу острашћено ураде, трпе римокатолици у Србији, без обзира што такви поступци долазе из Хрватске, а не из Ватикана. Наравно да и то утиче на СПЦ да стално одлаже позив папи да посети Србију – каже Новаковић.

Јак хрватски лоби

Упркос чињеници да је Римокатоличка црква централистички организована и да би из Ватикана могли због непримерених проповеди и поступака да укоре своје потчињено свештенство у Хрватској, Новаковић напомиње да је “хрватски лоби изузетно јак у Ватикану, а кардинал Јосип Бозанић је у папском већу, које надгледа рад Ватиканске банке”.

Чекови на поклон

Велечасни Новаковић подсећа да су 2003. године митрополит Радовић и епископ Буловић од поглавара Римокатоличке цркве даривани крстом и бискупским прстеном и да је папа Јован Павле други тадашњем српском патријарху као свој лични дар послао чек на 100.000 долара. Додаје такође да је Римокатоличка црква својевремено за српску богословију у Нишу донирала више од 100 .000 евра, а да је римокатолички Каритас из Словеније после недавних поплава даривао помоћ од 223.000 евра поплављенима у Србији.

Извор: „Вести“

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 21 јул 2014 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 33 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.