Зашто се Вашингтон није придружио позиву руског председника Путина на објективну и неисполитизовану међународну истрагу од стране стручњака у случају малезијског авиона?

Руска влада наставља да објављује чињенице, укључујући сателитске фотографије које показују присуство украјинских Бук противавионских ракета на местима с којих је авион могао бити срушен ракетним системом и документацију да је украјински СУ-25 млазни ловац брзо пришао малезијском авиону пре његовог обарања. Начелник Управе за операције руских војних штабова рекао је 21. јула на московској конференцији за новинаре да је присуство украјинског војног млазњака потврђено од мониторинг центра у Ростову.

Министарство одбране Русије је истакло да је у тренутку рушења МХ-17 амерички сателит надлетао подручје. Руска влада позива Вашингтон да стави на располагање фотографије и податке прикупљене сателитом.

Председник Путин је више пута нагласио: "Неопходно је да на месту катастрофе ради комплетна група експерата под руководством ИКАО, односно одговарајућа међународна комисија". Путинов позив на независну стручну истрагу ИКАО не звучи као да га упућује особа која има нешто да крије.

Обраћајући се Вашингтону, Путин је изјавио: "У међувремену, нико [ни" изузетна нација "] нема право да користи ову трагедију за остваривање својих себичних политичких циљева."

Путин је подсетио Вашингтон: "Ми смо више пута позивали све сукобљене стране да одмах обуставе крвопролиће и да седну за преговарачки сто. Сигуран сам да се ова трагедија не би десила да војне операције нису настављене [од Кијева] 28. јуна у источној Украјини."

Шта је амерички одговор?

Лажи и инсинуације.

Државни секретар САД, Џон Кери, потврдио је 20. јула да су проруски сепаратисти укључени у обарање малезијског авиона и рекао да је "прилично јасно" да је Русија у то била укључена. Ево Керијевих речи: "Прилично је јасно да је ово систем који је пребачен из Русије у руке сепаратиста. Ми поуздано знамо, поуздано, да Украјинци нису имали такав систем било где у близини у том тренутку, па то очигледно веома јасно указује на сепаратисте."

Керијева изјава је само још једна у бескрајном низу лажи изречених од америчких државних секретара у 21. веку. Ко може да заборави камару лажи Колина Пауела испоручених УН о "оружју за масовно уништење" Садама Хусеина, непрестано понављану Керијеву лаж  да је Асад "употребио хемијско оружје против сопственог народа" или бескрајне лажи о "иранским нуклеарним бомбама" ?

Сетите се да је Кери неколико пута изјавио да САД имају доказ да је Асад прешао "црвену линију" употребивши хемијско оружје. Међутим, Кери никад није могао да подупре своје изјаве са доказима. САД нису имале доказе које би пружиле британском премијеру и његов труд да парламент одобри да Британија са Вашингтоном војно нападне Сирију није изгласан. Парламент је премијеру поручио да "без доказа, нема рата".

Овде је Кери опет  "поуздано" прогласио изјавама које директно противрече руским сателитским фотографијама и безбројним очевицима са терена.

Зашто Вашингтон не објави своје фотографије са свог сателита ?

Из истог разлога с којег Вашингтон неће објавити све оне конфисковане видео записе који потврђују да је отети авион 11.9. ударио у Пентагон. Видео записи не подржавају тврдњу Вашингтона, а америчке сателитске фотографије не подржавају тврдњу Керија.

Инспектори УН на терену у Ираку су известили да Ирак није имао оружје за масовно уништење. Међутим, чињенице нису подупирале пропаганду Вашингтона и биле су игнорисане. Вашингтон је започео веома деструктивни рат на основу ничег, осим намерне лажи Вашингтона.

Инспектори Међународне комисије за атомску енергију на терену у Ирану и свих 16 америчких обавештајних агенција су известили да Иран нема програм нуклеарног оружја. Међутим, чињенице су у супротности са агендом Вашингтона и биле су игнорисане од стране америчке владе и преститутских медија.

Сада смо сведоци исте ствари - тврдње у недостатку доказа, да је Русија одговорна за обарања малезијског путничког авиона.

Није сваки члан америчке владе тако лакомислен као што су Кери и Џон Мекејн. Уместо чистих лажи, многи амерички званичници користе инсинуације.

Амерички сенатор Дајана Фајнштајн је савршен пример. Интервјуисана на преститутској телевизији ЦНН, Фајнштајн је рекла: "Питање је шта је с Путином? Ја бих му рекла: Путине, мораш да се покажеш као човек. Требало би да разговараш са светом. Требало би да, ако је ово грешка, а надам се да јесте, то и кажеш."

Путин је свету говорио, нон-стоп позивајући на стручну неисполитицизовану истрагу, а Фајнштајн пита Путина зашто се крије иза ћутања. Ми знамо да си то урадио, инсинуира Фајнштајн, само нам реци да ли намерно или је то била несрећа.

Начин на који је Запад оркестрирао вести, са кривицом одмах сваљеном на Русију и знатно пре правих информација, сугерише да је обарање путничког авиона била операција Вашингтона. Наравно, могуће је да добро издресираним медијским преституткама није потребна никаква оркестрација из Вашингтона како би кривицу свалиле на Русију. С друге стране, неки од њуз-перфоманса изгледају сувише осмишљени да не би били припремљени унапред.

Такође имамо припремљен јутјуб видео који тобоже приказује руског генерала и украјинске сепаратисте како дискутују о грешком обореном цивилном авиону. Као што сам раније истакао, овај видео је двапут проклет. Спремљен је унапред, а указујући на руску војску превиђа да руска војска уме да разликује цивилни авион од војног авиона. Само постојање видеа подразумева да постоји завера да се обори путнички авион и за то окриви Русија.

Видео сам извештаје да је руски противавионски ракетни систем у стању да контактира транспондере авиона како би проверио његов тип. Ако су извештаји тачни и ако су пронађени транспондери из МХ-17, можда су снимили контакт.

Видео сам извештаје да је украјинска контрола летења променила правац МХ-17 и усмерила га да лети изнад подручја сукоба. Транспондери би такође требало да укажу да ли је то тачно. Ако јесте, постојао би барем посредни доказ да је ово намерно дело Кијева, акт који би захтевао благослов Вашингтона.

Постоје и други извештаји, неслагање између украјинске војске и незваничних милиција формираних од стране украјинских десничарских екстремиста, првих за напад на сепаратисте. Могуће је да је Вашингтон искористио екстремисте за обарање авиона како би се окривила Русија и оптужбе искористиле  да се изврши притисак на ЕУ да иде укорак са једностраним санкцијама Вашингтона против Русије . Ми знамо да Вашингтон очајнички жели да покида све чвршће економске и политичке везе између Русије и Европе.

Ако је обарање авиона била завера, сваки сигурносни уређај на ракетном систему се могао искључити тако да не да упозорење или какав "издајнички" знак. То би могао бити разлог зашто је украјински ловац послат у инспекцију авиона. Вероватно је права мета био Путинов авион а некомпетентност у спровођењу плана је за последицу имала уништавање цивилног авиона.

Пошто постоји више могућих објашњења, хајде да будемо отворених умова и одупремо се пропаганди Вашингтона док се не изнесу чињенице и докази. У најмању руку, Вашингтон је крив зато што је инцидент искористио да унапред и без доказа окриви Русију. Све што нам је Вашингтон до сада показао јесу оптужбе и инсинуације. Ако Вашингтон с њима настави, ми ћемо знати до кога је кривица.

У међувремену, сетите се приче о дечаку који је викао "Вук!". Лагао је толико пута да када је дошао вук нико му није поверовао. Хоће ли то бити и судбина Вашингтона?

Уместо проглашења рата Ираку, Авганистану, Либији, Сомалији и Сирији, зашто се Вашингтон крије иза лажи? Ако Вашингтон жели рат са Ираном, Русијом и Кином, зашто једноставно не објави рат? Разлог зашто Устав САД захтева да се рат започне објавом рата од стране Конгреса је тај да се спречи извршна власт у организовању ратова у циљу спровођења скривених планова. Одрицањем од своје уставне одговорности, Конгрес САД је саучесник извршне власти у ратним злочинима. Одобравањем убиства с предумишљајем Палестинаца од стране Израела, америчка влада је саучесник у израелским ратним злочинима.

Поставите себи ово питање: Да ли би свет био сигурније место, са мање смрти, разарања и расељених народа, а са више истине и правде, кад САД и Израел не би постојали?

Аутор: Др Пол Крејг Робертс

Извор: Guilt By Insinuation -- Paul Craig Roberts - PaulCraigRoberts.org

Превео: Александар Јовановић

Напомена "Борбе за веру": 

 Превод текста др Пол Крејг Робертса првенствено је био намењен за објављивање на сајту "Магацин". Међутим, због техничких проблема са којима се овај сајт тренутно суочава, Александар Јовановић је текст на објављивање проследио нама, на чему му овом приликом срдачно захваљујемо, а екипи сајта "Магацин" желимо да што превлада тешкоће са којима се суочава.