ПРАВОСЛАВНО БРАТСТВО "СВЕТИ ЛУКА" ИЗ СМЕДЕРЕВА ПОВОДОМ НАПИСА У БЛИЦУ "И У СПЦ ИМА ВЕХАБИЈА"

Заповест је Господња да не останемо неми у временима кад је вера у опасности. Када је вера у питању нико нема право да каже, ко сам ја? Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати а ти зар да останеш нем и незаинтересован?" (Св. Теодор Студит)

Боље ти је дати да ти се језик отсече, него ли ћутати када покушавају праву вeру да искваре“ (Св. Теодор Студит)

 + + +

Поштована редакцијо,

Поводом Вашег текста од 18.01.2009. желимо да Вас обавестимо да је Србско православно братство Свети Лука из Смедерева  основано 2000. године сa  циљем  обнове старог система организовања србских породица у братства. Братство има своју заставу, грб и славу. Слава и заштитник братства је Свети апостол Лука.

У свом дугогодишњем раду првенствено  се радило на пружању помоћи сиромашним породицама, помагању у изградњи многобројних цркава и манастира и организовању поклоничких путовања у исте.

Наше младе жене, бледих лица, бледих су лица од ужаса када виде шта Ви у Вашим новинама објављујете по насловним странама и како се понашају младе жене које нису следбенице Христове, по улицама, кафићима и дискотекама. Због тога су њихова лица бледа и главе покривене марамама.

У вашем тексту спомињете вехабије. Вехабије никада нису постојале у  Србској Православној Цркви, већ као покрет постоје у Исламској  вери,  тако да Ви и Ваш „саговорник из Патријаршије“ немате елементарно предзнање о нашој Православној вери.

Што се тиче богослужења не постоје ни „стари” ни „нови” начин богослужења ВЕЋ ЈЕДАН ЈЕДИНИ НАЧИН, а то је начин који је по светоотачком предању. Никакве литургијске промене нису дозвољене (Сабор СПЦ је о томе донео одлуку 3 пута), тако да не видимо шта се ту треба мењати, а очито је да Ваши „саговорници из Патријаршије” траже и врше литургијске промене, а за своје поступке немају ни благослов нити било какво право да то раде. Може нам, не дај Боже, пасти на памет да  су за то  можда  добили  новац, као грешни Јуда, па се молимо за њих да се вратe на прави пут, пут нашега Господа Исуса Христа.

„Ко год не прати црквене обичаје проглашене од стране седам Васељенских сабора, Свету Пасху и календар које су они добро установили за нас да их пратимо, него жели да прати новоизмишљену Пасхалију и нови календар безбожних, папиних астронома, па противећи се жели да одбаци и уништи учење и обичаје Цркве које смо примили од наших Отаца - нека свако такав има анатему и буде изван Цркве и ван Сабора верних.“

„Ми позивамо све побожне православне хришћане: Останите у ономе у чему сте научени, у чему сте рођени и одрасли, и када време и прилике захтевају, пролијте и саму своју крв да би сачували веру коју су нам наши Оци предали, као и своје исповедање. Чувајте се оваквих људи и водите рачуна, да би вам Господ наш Исус Христос помогао. Нека благослов нашег смирења буде са свима вама. Амин.“

+ + +

Додатак

                 (Преузето из књиге „Казивања оца Симеона о новотаријама у Цркви“)

 „У власти Васељенског сабора је мењање црквеног поретка – Литургије. Један епископ нема ту власт; неколико епископа немају ту власт; једна Помесна Црква нема ту власт да мења поредак Свете Литургије.[...]

Ми знамо како се служи по Типику. Наш Типик је од Светог Саве Освештаног – то је шести век. Са њиме нас веже име нашег Светог Саве и икона Тројеручица и много шта. Ко Типик мења, он ставља себе изнад Типика. Служи се по Типику, да би свуда служба била иста, у свим Православним црквама. Треба да имамо једнаку службу, да бисмо се осећали као своји код својих када одемо негде у иностранство, а не да се мислимо: шта је сад ово. Шта је у Студеници, и шта се то тамо дешава, или шта је у Пожаревцу. Зашто се по нашим светињама - црквама и манастирима уводе нове службе? Чему све то? Зашто је потребно додворавање епископату? Зашто? Зато што ће ваљда да нас побију ако их не слушамо. Па нека нас побију, ако им то Бог допусти! Али, бранићемо се ако треба! Морамо прво духовно да се обновимо да бисмо имали силу да се бранимо од насилника![...]

Свети Апостоли, наши Свети Оци, наши Свети Сабори доносили су све одлуке у вези наше Свете Православне вере, а такође и њеног поретка, Духом Светим. Значи, како је Свети Сава преузео од Светих Отаца и Светих Апостола, он је то нама тако предао .

Истина се предаје, а не да се нешто додаје или одузима. Ако то неко хоће, ако хоће неко добронамерно  да нас врати у неке векове пре десетог века, он за то треба да пита свој Сабор.[...]

Кроз Свето Предања изложена нам је истина Православља, а то је оно учење и поредак црквени, које су држали сви православни хришћани  одувек и свуда. Значи, сви, свагда и свуда! То је истина Светог Православља. Ко то не држи, он отпада од Истине, и није више у Истини; он губи Духа Истине, губи Благодат Светога Духа. Ствар је врло озбиљна, јер тако се трују генерације - кроз лажно учење и лажну праксу. То лажно учење изазвало је, значи, и промене у Светој Литургији и све друге промене. Једна лаж усвојена у човековом животу одводи човека у многе друге лажи; један грех непокајан, одводи нас у друге грехе, у мноштво грехова, и тако губимо живот – губимо вечни живот. И зато је потребно покајање онима који су преварени злом силом, да се врате на оно учење, које су учили док су били у школским клупама на том истом Теолошком факултету. Јер то зло није из Србије потекло; није потекло из наше Цркве, то зло је потекло негде на Западу, код протестаната, односно секташа. То учење да је душа смртна, то је секташко учење; то је суботарско учење и учење Јеховиних сведока. Бог је човека створио као анђела, и више, можда, него анђела; створио га је према својој слици и прилици. Бог је човека створио безгрешним; створио га је бесмртним; јер све што Господ створи беше веома добро. Тако нас учи Свето Писмо. И зато, браћо и сестре, да Бог да, молитвама Светог Николе,  да се покају они који су скренули из истините Вере у погрешну веру, у јеретичко учење; да Бог да да им се просветле умови да схвате у чему су, у каквом су греху; да се покају за то и да се држе онога Који јесте, да се држе Бога живога, да се држимо, и они и ми, Његове благодати и тако наследимо живот вечни. И ми да славимо са Светим Николајем и Пресветом Богородицом, Онога Који јесте, Бога у Тројици, Оца и Сина и Духа Светога, сада и увек и у све векове. Амин.[...]

Кроз Свето Предања изложена нам је истина Православља, а то је оно учење и поредак црквени, које су држали сви православни хришћани  одувек и свуда. Значи, сви, свагда и свуда! То је истина Светог Православља. Ко то не држи, он отпада од Истине, и није више у Истини; он губи Духа Истине, губи Благодат Светога Духа. Ствар је врло озбиљна, јер тако се трују генерације - кроз лажно учење и лажну праксу. То лажно учење изазвало је, значи, и промене у Светој Литургији и све друге промене. Једна лаж усвојена у човековом животу одводи човека у многе друге лажи; један грех непокајан, одводи нас у друге грехе, у мноштво грехова, и тако губимо живот – губимо вечни живот. И зато је потребно покајање онима који су преварени злом силом, да се врате на оно учење, које су учили док су били у школским клупама на том истом Теолошком факултету. Јер то зло није из Србије потекло; није потекло из наше Цркве, то зло је потекло негде на Западу, код протестаната, односно секташа. То учење да је душа смртна, то је секташко учење; то је суботарско учење и учење Јеховиних сведока. Бог је човека створио као анђела, и више, можда, него анђела; створио га је према својој слици и прилици. Бог је човека створио безгрешним; створио га је бесмртним; јер све што Господ створи беше веома добро. Тако нас учи Свето Писмо. И зато, браћо и сестре, да Бог да, молитвама Светог Николе,  да се покају они који су скренули из истините Вере у погрешну веру, у јеретичко учење; да Бог да да им се просветле умови да схвате у чему су, у каквом су греху; да се покају за то и да се држе онога Који јесте, да се држе Бога живога, да се држимо, и они и ми, Његове благодати и тако наследимо живот вечни. И ми да славимо са Светим Николајем и Пресветом Богородицом, Онога Који јесте, Бога у Тројици, Оца и Сина и Духа Светога, сада и увек и у све векове. Амин.[...]

Причасници Божији су само православни људи, они који православно мисле, који православно говоре, који православно верују. Црква и јесте тамо где је права вера. Где је вера искривљена, ту нема Цркве, то се само зове црквом, а то је у ствари само јеретичка или расколничка заједница. Када се, рецимо, говори о римокатолицима као цркви, онда се црква пише малим словом; када се говори о Православној Цркви, Црква се пише великим словом да би тако разликовали праву Цркву од неке јеретичке заједнице. Само њихова земаљска моћ, њихово лукавство и њихово насиље притискају неке наше оце, па их они унеколико и признају као некакву 'цркву'."

Бог се јави!  Ваистину се јави!

У Смедереву 19.01.2009 год.

СРБСКО ПРАВОСЛАВНО БРАТСТВО СВЕТИ ЛУКА  СМЕДЕРЕВО