На седници Међународне комисије за истину о Јасеновцу (у којој нема представника ни Хрвата ни Срба) која је одржана у Њујорку под председништвом америчког професора Бернарда Клајна, судско медицински стручњаци из САД су изјавили да поседују документа која говоре да је преко 1400 римокатоличких свештеника, часних сестара и католичких активиста у Независној држави Хрватској лично клало, убијало, пљачкало, мучило, силовало девојчице, девојке и жене, насилно покрштавало православне Србе, Јевреје и Роме. Насилно су вађена нерођена деца из утроба трудних мајки.

Италијански војни извештаји говоре о ужасном разбијању дечјих глава о камење и дрвеће. Преживела деца заточеници концентрационог логора за децу говоре како су часне сестре дивљачки мучили новорођенчад и малу деце и како су их убијали дављењем или разбијањем лобање ударцем о зид итд.

Хрватска је била једина земља у свету која је ималаконцентрациони логор за малу децу. У првом делу логора су била деца до једне године старости, у другом делу деца до 4 године старости итд.

Ратни злочинац, загребачки надбискуп Алојзије Степинац, старешина свих римокатолика у Независној држави Хрватској, а сада "блажени" на путу да постане светитељ Римокатоличке "цркве" лично је насилно покрштавао правосавне Србе, благосиљао хрватске кољаче Срба, Јевреја и Рома чије су руке још биле крваве од убијања итд. (Постоје докуметовани искази жртава и сведока, а поједини римокатолички свештеници су водили и дневнике, ухваћене после свршетка рата у које су уписивали када су како и где мучили, силовало девојчице, девојке и жене и убијали). Злочинац Степинац је као врховни војни викар управљао свим римокатоличким свештеницима који су вршили злочине над православним Србима Јеврејима и Ромима. Римокатолици су били нарочито свирепи према православним владикама и свештеницима, а истицали су се у рушењу и скрнављењу православних цркава. Папски изасланик у Хрватској Марконе је лично присуствовао вршењу пјединих злочина, које је Римокатоличка "црква" одобравала и поздрављала. Папа је лично примао у аудијенцију хрватског поглавника Анту Павелића, усташе - кољаче Срба, Јевреја и Рома и благосиљао их. Постоји обимна документација о свим овим злочинима Римокатоличке "цркве" њеног свештенства и самог папе. Могле би се написати многе књиге о свим овим страшним догађајима.

Сасвим је очигледно да "Глас концила" као гласило Римокатоличке "цркве" сада, као уосталом увек у прошлости, покушава да негира све злочине, па и оне у јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. За то им је добро послужила књига магистра Младена Ивезића "Титов Јасеновац" да би још једанпут могли да кажу да у Јасеновцу нико никада није био убијен и да су у том логору људи умирали природном смрћу.

На једној Међународној конференцији о Јасеновцу један "научник" из Загреба је у свом реферату навео да је Живановић тврдио да су у Јасеновцу људи умирали природном смрћу. Ја сам председавао на тој конференцији па сам упитао тог говорника из Хрватске одакле му је тај податак и да ли је икада срео тог Живановића. Одговорио је да га никада није срео, а да је податак узео из једне књиге која цитира неког трећег аутора. Када сам му казао да сам ја тај Живановић и да никада нисам написао тако нешто он се посрамљен повукао. Објаснио сам том скупу да сам у једном свом раду навео да у извесном броју случајева које сам испитивао нисам успео да утврдим узрок смрти, али то не значи да су ти људи умрли природном смрћу. У судско медицинској пракси се често дешава да није могуће утврдити узрок смрти. Ово сам навео само као пример каквим се средствима служе "научни радници" из Хрватске. Аутору књиге "Титов Јасеновац" господину Ивезићу изгледа да није познато да сам ја као члан комисије судских антрополога ископавао масовне гробнице жртава римокатоличких хрватских зверстава на стратиштима у Јасеновцу и у Доњој Градини преко пута Јаеновца. Ја сам лично држао у својим рукама разбијене лобање жртава и из њих вадио остатке окрвављених мозгова. Такође сам лично посматрао читава острва лешева која су пловила низ Саву и Дунав од Јасеновца низводно.

Господин Ивезић, његови истомишљеници и "Глас концила" седећи у удобним фотељама могу да причају разне "бајке" и неистине, а права истина се налази само 120цм испод површине земље на територији Јасеновца и Доње Градине. Сада се зна да се масовне гробнице жртава налазе на територији дугачкој преко 16 километара, а широкој преко 6 километара. Никада се неће сазнати колико је жртава спаљено у Паћилијевој пећи, колико је нерођене деце извађено из утроба трудних мајки, колико је жртава скувано у казанима за прављење сапуна итд.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу је утврдила да је само у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома убијено преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома међу којима је било 110 000 деце испод 14 година старости. Хрватска је била једина земља у свету која је у оквиру Јасеновачког система концентрационих логора имала и концентрациони логор за истребљење мале деце.

Међународна конференција о Јасеновцу је пре неколико година донела Декларацију о геноциде над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној држави Хрватској која је објављена на 8 језика и послана у све земље света.

Овим чланком у "Гласу концила" Римокатоличка "црква" поново јасно ставља до знања свима и свакоме да за њих убијање, мучење итд. Срба и свих некатолика није злочин, док у садашњој републици Хрватској се данас слави покољ, прогон и погром Срба из свих крајева Хрватске у злочиначким акцијама попут Олује, Бљеска и сл. Република Хрватска те злочине слави као свој највећи државни празник.

Академик професор др. Србољуб Живановић,

 Предеседник Међународне комисије за истину о Јасеновцу,

Лондон Велика Британија