header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Немет: Патријарх Иринеј прихватио позив да посети папу Фрању
Немет: Патријарх Иринеј прихватио позив да посети папу Фрању Штампај Е-пошта
понедељак, 11 август 2014

Зрењанински бискуп др Ладислав Немет потврдио је својевремена сазнања "Вести" да је патријарх српски Иринеј позван да у Ватикану посети папу Фрању и открио да су Синод и поглавар СПЦ - прихватили позив!

Он је новосадском "Дневнику" рекао да је позив у Београд средином јула донео шеф ватиканске дипломатије Доминико Мамберти.

- И сви присутни чланови Светог синода, а и делегација Свете столице, били су сагласни да до те посете треба свакако доћи - каже бискуп Немет. - Сада су у току дипломатски преговори у вези с начином организовања ове посете, што исто није баш најједноставније, знајући програме папе Фрање а и његове светости, патријарха Иринеја. 

Он је, коментаришући чињеницу да у Сабору Српске православне цркве нема сагласја о евентуалној папине посете Србији, коју отворено подржава српска власт, Немет је рекао да би Иринејева посета Ватикану "била свакако огроман корак напред у сваком погледу".

- Време је да се неке теме скину са дневног реда једном заувек и да се сагледа развој схватања саборности, који је од доласка папе Фрање у Ватикан у пуном развоју у Католичкој цркви. Такав један сусрет ће свакако пружити могућност за разговор и на болне теме, које се тичу више Републике Србије и Хрватске, мање Католичке цркве, као што су Други светски рат и догађаји после њега - оценио је зрењанински бискуп.

Др Немет сматра да би та посета била прекретница у јачању екуменског дијалога:

- Папу Фрању посећују патријарси других православних цркава, највиши представници јеврејског и исламског света. Посета његове светости патријарха Иринеја била би за обе стране огроман знак поштовања, братске, хришћанске љубави. Да је Србија овде бела тачка, то ме подсећа на оне године када сам у забавишту први пут доживео неслогу између нас деце и то само "из ината", без икаквог рационалног темеља. Ми у Србији волимо да "из ината" будемо другачији, што није баш увек корисно ни за екуменске односе.

 Подсетимо, "Вести" су у броју од 20. јула објавиле да је Мамбертијев позив уследио баш на иницијативу Српске православне цркве, како тврди велечасни Милутин Новаковић, портпарол Београдске надбискупије.

Новаковић је тада нашем листу рекао да је, упркос централизованом устројству Римокатоличке цркве, због чега би из Ватикана могли због непримерених проповеди и поступака да укоре потчињено свештенство у Хрватској, "хрватски лоби изузетно јак у Ватикану, а кардинал Јосип Бозанић је у папском већу, које надгледа рад Ватиканске банке".

Према речима др Ладислава Немета, сусрет у Ватикану би могао да буде прилика за разговор и о очекиваној канонизацији, за СПЦ спорног, кардинала Алојзија Степинца, као и о улози Ватикана и римокатоличког свештенства, пре свега у Хрватској и БиХ, током Другог светског рата, али и приликом распада СФРЈ и грађанског рата на територији те бивше државе.

Он такође сматра да би тај сусрет био позитиван искорак у смислу да СПЦ упути позив папи да дође у Србију.

Синод у клин, Сабор у плочу

Велечасни Новаковић је ипак опрезан:

- Не верујем да проблеми могу једном посетом да буду решени. Јер, у име СПЦ о евентуалном позиву папи коначну одлуку не доносе патријарх и Синод, већ Свети архијерејски сабор (црквена скупштина), који чине сви српски епископи. А међу њима је велики број оних који на папину посету не гледају благонаклоно, као и оних који сматрају да још није сазрело време. И пре 11 година са папом Јованом Павлом Другим у Ватикану су се састали митрополит Амфилохије (Радовић) и епископ Иринеј (Буловић), па ипак до папине посете Србији још није дошло - напомиње велечасни Новаковић.

Кочница острашћене изјаве из Хрватске

Велечасни Новаковић подсећа да су 2003. године митрополит Радовић и епископ Буловић од поглавара Римокатоличке цркве даривани крстом и бискупским прстеном и да је папа Јован Павле други тадашњем српском патријарху као свој лични дар послао чек на 100.000 долара.
Додаје такође да је Римокатоличка црква својевремено за српску богословију у Нишу донирала више од 100.000 евра, а да је римокатолички Каритас из Словеније после недавних поплава даривао помоћ од 223.000 евра поплављенима у Србији.

Наш саговорник указује да "нису само Јасеновац и Степинчева канонизација камен спотицања у црквеним српско-ватиканским односима, већ и актуелне проповеди једног дела римокатоличког свештенства у Хрватској".

- Њихове проповеди су више политички обојене и с националистичким набојем, него што су хришћански мирољубиве и међунационално помирљиве. И то не може да остане без одјека и реакције друге стране. Шта год да они у Загребу острашћено ураде, трпе римокатолици у Србији, без обзира на то што такви поступци долазе из Хрватске, а не из Ватикана. Наравно да и то утиче на СПЦ да стално одлаже позив папи да посети Србију - каже Новаковић.

Селидба у Панчево

Предложено је да седиште Бискупске конференције буде измештено из Београда у Панчево. Зашто?

- У Београду Католичка црква нема одговарајућу зграду. У Панчеву је зрењанинској бискупији враћена на темељу реституције једна од најлепших зграда у самом историјском центру града, такозвана Штапска зграда, а Света столица се сложила да ту буде седиште бискупије. Свакако је било важно да седиште Конференције, ако већ није у Београду, не буде далеко од Београда.

Р. Лончар

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/425096/Irinej-ide-kod-pape

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 11 август 2014 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 8 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

 

 + + +

 ОНЛАЈН ПРОДАЈА ГАРДЕРОБЕ

„ТЕШКЕ БОЈЕ“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.