МИСТЕРИЈА НЕСТАНКА ШПАНСКОГ АВИО-ДИСПЕЧЕРА КАРЛОСА

Свет је и раније гледао сличне представе. Сличну операцију под туђом заставом видели смо и за време Вијетнамског рата у форми „инцидента у Тонкиншком заливу“.

Видели смо то и 2013. године када су CIA и Саудијска Арабија у Сирији инсценирале напад гасом сарин. Видели смо то и када су фалсификовани подаци да Нигерија има намеру да Багдаду прода уранијум што је је амерички Конгрес искористио да одобри војну интервенцију против Ирака и ражима Садама Хусеина 2003. године. На крају, такозвано оружје за масовно уништење никада није пронађено.  

Сада опет гледамо исту представу: очајнички покушај Стејт департмента и представника CIA да оптуже Русију и њеног председника Путина да наводно испоручују сепаратистима на истоку Украјине високотехнолошке руске ракетне системе који су наводно употребљени за обарање авиона малезијске авиокомпаније.

Сагласно оптужбама америчког државног секретара Џона Керија, које је изнео 20. јула у пет (!) политичких ток шоу емисија - председник Русије Владимир Путин је де факто крив за погибију путника обореног авиона.  

Упитан о доказима, он се поносно позвао на „друштвене мреже“...

Зар нисте, господине Кери, могли да се позовете на нешто озбиљније?

Један од најшокантнијих момената у извештавању западних медија о несрећи лета МН17 јесте апсолутно одсуство озбиљне и детаљне новинарске истраге.

Уместо да буду крајње опрезни и не журе са оценама које могу лако прерасти у нови хладни рат, CNN, New York Times, Washington Post, као и већина медија у ЕУ, укључујући и немачке, једноставно цитирају представнике кијевске владе, чак и неофашисте, као да је реч о поузданим изворима.

Они би могли да расветљавање ове несреће почну од неких важних питања која су остала без одговора. Основно питање: зашто је кијевска управа за ваздушни саобраћај, која је у саставу надлежног украјинског министарства, наредила авиону на линији МН17 да одступи од планиране маршруте која је изван ратних дејстава у источној Украјини? 

У складу са првим извештајем Flight Aware.com, који прати све цивилне авионе у режиму реалног времена, у четвртак 17. јула лет МН17 „Малезијске авиокомпаније“, а који је летео на линији од амстердамског аеродрома Схипхол до Куала Лумпура (Малезија), значајно је одступио од висине и трајекторије којим лете све комерцијалне компаније.

Сви цивилни летови од почетка грађанског рата на истоку Украјине заобилазили су рејон сукоба у јужном правцу.

Друго кључно питање, које се морало поставити пре оптужби на рачун било кога, а које су у потпуности игнорисале влада у Кијеву, Обамина администрација у Вашингтону и већина западних медија, гласи: зашто је пилот летео у забрањеном ваздушном простору? Какве инструкције је, уколико их је било, кијевска управа за ваздушни саобраћај дала пилоту минут пре несрећне експлозије?

Интересантно је да је сајт FlightAware - после прве публикације података - одједном изменио своју верзију трајекторије лета малезијског авиона на линији МН17. Да ли је неко на њих вршио притисак са захтевом да промене податке? Ако јести, ко? NATO? Вашингтон? Тешко је претпоставити да је такав притисак долазио од „изоловане“ Русије.

Снимак екрана са сајта FlightAware.com, компилирао је Вагелис Кармирос који је упоредио све недавне летове на линији МН17 које је пратио FlightAware, а који показују да су свих десет последњих трајекторија биле на безбедном растојању јужно до Доњецке области и да су пролазили зоном изнад Азовског мора, само је 17. јуна авион на трагичној линији МН17 летео непосредно изнад Доњецка.

Већина аргумената које Обамина администрација наводи о онима који су одговорни за оборени авион на линији МН17, заснована је на цитатима званичних представника кијевске владе.

Неколико сати пошто је оборен авион, украјинска обавештајна служба је објавила „доказе“ да су авион на линији МН17 оборили сепаратисти по директној наредби из Русије. То је био видео на YouTube који траје 2:23 минуте.

Служба безбедности Украјине наводно је понудила снимљене разговоре, прво између проруског сепаратисте и његовог координатора Василија Герањина који је, како је речено, пуковник ГРУ (руске војне обавештајне службе). Они су рекли да је био оборен „реактивни авион“. Нема никаквих навода да ли је то био цивилни или војни авион. 

Могло се радити и о украјинском Су-25 ког су добровољци оборили неколико часова раније. Осим тога, према видео-материјалу на YouTube - немогуће је доказати да ли је овај аудио снимак раније снимљен у студију коришћењем глумаца по наредби Кијева или CIA да би се повећало поверење у кијевску владу која је од првог момента доласка на власт лагала и лаже готово о свему. 

Сва помињања „необоривих доказа“ су потпуно нестала из средстава јавног информисања када су упорни истраживачи, стручњаци за информативне технологије, открили време и датим постављања видеа на YouTube. Испоставило се да је видео постављен на мрежу 16. јула 2014. године у 19:10 по кијевском времену то јест дан пре пада авиона на линији МН17. Момци, вратите се назад у Ленгли и поново пред таблу! То вам је читаво поверење у кијевску владу!

Сада прелазимо на анализу веома интересантне подударности.

Исто као и у случају терористичког напада на Светски трговински центар у септембру 2001. године, или у случају такозваних бостонских бомбаша, или у многим другим терористичким нападима, буквално су се неколико дана пре и одмах после несреће Боинга 777 одржавали украјинско-натовски војни маневри.

У складу са информацијама које је открио бивши припадник NSA у Вашингтону Вејн Медсен (Wayne Madsen), NATO и Украјина су одржавали заједничке десетодневне војне маневре под шифрованим називом „Морски ветар“ који су предвиђали коришћење радио-техничких и електронских средства борбе сличних „Боинг ЕА-18Г Glowler“ и „Боинг Е3 Sentry“н система за далеко радарско откривање ваздушних циљева и навођења системом AWACS.

На основу Медсенових информација, у маневрима „Морски везар“ учествовао је и ракетни разарач USS Vella Gulf који је опремљен информативно-командним системом за навођење ракета AEGIS.

Из Црног мора је разарач Vella Gulf могао да прати лет на линији МН17 малезијске авио-компаније, као и било коју лансирану ракету из било ког авиона. Осим тога, авион за електронско извиђање (ELINT), са системом за далеко радарско откривање ваздушних циљева и навођење АWACS, такође је био у небу изнад Црног мора у моменту када је несрећни авион летео изнад Украјине.

Авион Glowler, који је у стању да врши радио ометања на радарима борбених система класе „земља-ваздух“, такође је летео.

NATO маневри су се подударили са падом авиона на линији МН17, свега 40 км од руске границе. „NATO бродови и авиони вршили су потпуно радарско и електронско извиђање и мониторинг Дењецке и Луганске области“.

Зато је апсолутно актуелно питање: зашто америчка влада није доставила тачне податке праћења лета на линији МН17 од 17. јула - куда је летео и одакле је оборен? Вероватно се плаши да открије податке којима располаже пошто то може бити бумеранг за вашингтонске потпаљиваче рата!

Америчке обавештајне агенције немају само сателитске податке о лету МН17 већ и прецизне снимке ракетног система са кога је лансирана ракета која је оборила авион. На снимцима се јасно виде војници који су обучени.... у украјинске униформе. 

Према подацима бившег новинара Newsweek Роберта Перрија (Robert Perry), који је и одликован за свој рад, један од извора, који му је у прошлости давао тачне информације, открио му је да „америчке специјалне службе заиста располажу детаљним сателитским снимком вероватне батерије која је лансирала судбоносну ракету и, по свему судећи, посада те батерије је била под командом украјинске војске и одевена у украјинске униформе“. 

Да ли то објашњава зашто до дан данас Обамина администрација није изнела доказе за своје тврдње да су смртоносну ракету лансирали украјински „устаници које подржава Москва“?

Званични пропагандистички рат против Русије, заснован на паду малезијског авиона, започели су, као и државни преврат на Мајдану, неоконзервативци окупљени и сконцентрисани око помоћника америчког државног секретара за послове Европе и Евроазије Викторије („дођавола са ЕУ“) Нуланд (Victoria Nuland) која је некада била помоћник потпредседника Дика Чејнија (Dick Cheney) и заменик бившег сталног представника САД при NATO. Њен муж је неоконзервативац Роберт Каган (Robert Kagan), суоснивач пројекта „Нови амерички век“ који је још за време администрације Буша постао идеолошка основа рата САД у Ираку у септембру 2000, свега годину дана пре догађаја од 11. септембра 2001. године.

Заменик начелника прес-службе Стејт департмента и бивши прес-секретар CIA Мери Харф на брифингу у Вашингтону 21. јула, нашла се под кишом упорних и оштрих питања неколико новинара. Наиме, они су питали: зашто, ако државни секретар Џон Кери и америчка влада поседују „необориве“ доказе да су Русија и устаници умешани у пад малезијског авиона, не објаве те податке, што би било нормално у другим случајевима, као за време кризе на Карибима током 1962. године.

Испровоцирана таквим питањима и натерана да се брани, Харфова је то порекла - позивајући се на Керијеву изјаву од 20. јула -да је „према нашим оценама ракета била лансирана са система SA-11 и територије коју контролишу сепаратисти које подржава Русија“.

Међутим, овде изненађује оно што је, на захтев новинара, било понуђено као доказ. Јер, Харф је одговорила следеће: „Ми знамо - то смо накнадно видели и у друштвеним мрежама - за фотографије проруских сепаратиста који су се хвалили како је оборен авион... „.    

Даме и господо, извините, али забезекнут сам: фотографије које све говоре? Да ли је то нешто ново! По свему судећи, осећајући да је то преко потребно и да треба поднети неке доказе, следећег дана, 22. јула, CNN - предани заштитник интереса америчког Стејт департмента - објавио је сателитске снимке. Напокон!

На снимку који је могао да направи било који новајлија у фото-уредништву, нема никаквог реалног или бар најмањег доказа који би био релевантан у било којој независној истрази УН.

С обзиром да је растао притисак на америчку администрацију да објави снимке авионског фото-извиђања, ствар је све више личила на CIA „доказе“ сателитских снимака. На крају, су приказивали проруске устанике који пуцају из система БУК на истоку Украјине, а пре ће бити војнике обучене у украјинске униформе на на шта је указивао Пери, позивајући се обавештајне информације. 

Чим су руска влада и војна обавештајна служба објавиле своје податке, највероватније да је неки паметњаковић у Обаминој администрацији - али пре ће бити да је то учинио неко из Стејт департмента или CIA, не без помоћи саветника америчког председника за националну безбедност Сјузан Рајс (Susan Rice) која толико жуди за ратом - 22. јуна у 17:57 по вашингтонском времену на затвореном брифингу окупио „неименоване високе америчке функционере“. После састанка високи представник америчке обавештајне службе изјавио је новинарима да иако Руси испоручују оружје сепаратистима „САД немају директне доказе да је систем помоћу кога је оборен путнички авион био допремљен из Русије“.

Представници америчке обавештајне службе признали су да не знају ко је лансирао ракету, као ни то да ли је током лансирања око ракетног система било руског персонала. Такође нису били сигурни ни да ли је тај који је притиснуо дугме - био на обуци у Русији.

Ако већ говоримо о томе ко је лансирао ракету, онда треба обратити пажњу на ову изјаву: „Ми не знамо име, не знамо ни чин, чак нисмо ни сто посто сигурни које је националности био тај који је пуцао по Боингу... “.

Као у лошем холивудском римејку, у коме учествују Станлио и Олио и у коме „високе“ представнике америчке обавештајне службе моле да им доставе додатну информацију као доказ за потврду њихове тврдње, обавештајни представници су за Мери Харф поновили мантру америчког Стејт департмента и признали да су „њихови закључци делимично засновани на информацијама и видео снимцима са друштвених мрежа које је последњих дана објављивала украјинска влада“. Међутим, поузданост ових информација није могуће проверити.

На пример, они су се позивали на видео на коме се види лансирна рампа без ракете, а која је наводно прелазила руску границу након лансирања. Али, након истраге, чиновници су признали да још нису добили потврду да овај видео треба узети као поуздан доказ.

Ово последње изазива посебно чуђење јер то значи да је говор Барака Обаме од 21. јула на националној телевизији био заснован на непотврђеним информацијама. Он је тада тврдио да је малезијски авион био оборен над територијом Украјине коју контролишу проруски сепаратисти“ и да је Русија обучавала сепаратисте и „да им је дотурала војну опрему и оружје, укључујући и ракетне системе“.

Узгред, због тог говора свет је био један огромни корак ближе почетку хладног рата са Русијом која лако може прећи и у онај врући. Дан након тога, један високи функционер у америчкој администрацији одлучио је да смањи конфронтацију.

Објављена фотографија америчке телевизије CNN са америчког владиног сателита, на којој је приказано како и где су „проруски сепаратисти“ оборили малезијски Боинг линији МН17 над небом изнад Украјине

Разуме се да све ово намеће узвратно питање: ко је онда оборио МН17?

Е, ту сад почиње олуја и све постаје заиста опасно.

Рејон одакле је лансирана судбоносна ракета која је оборила МН17, не контролишу „проруски сепаратисти“, већ неонацистичке приватне плаћеничке армије које организује и наоружава украјински милијардер и тајкун Игор Коломојски. А Коломојски је протеже обавештајних служби САД и Израела.

Он има двојно држављанство Украјине и Израела и налази се начелу приватне бизнис империје у Швајцарској, а не у Кијеву.

Узгред, интересантна чињеница: Бајденов син - Хантер Бајден - реизабрани је директор украјинске гасно-нафтне компаније Burisma Holdings Ltd. која припада Игору Коломојском.

Коломојски је за неколико последњих месеци формирао личну плаћеничку армију која у наоружању поседује комплексе „Бук“ из којих је наводно оборен малезијски авион. Интересантно је да је Коломојски руским функционерима у источној Украјини, више пута претио терористичким нападима, чак и нарученим убиствима.

Коломојски, који је према неким оценама други човек по богатству у Украјини, такође одржава тесне везе са руководством међународног аеродрома Бориспољ у Кијеву, у ком је, према неким изјавама, војска МУП-а Украјине заузела командно-диспечерски пункт контроле лета непосредно пре него што је оборен авион на линији МН17.

Да ли је заузимање командно-диспечерског пункта кијевског аеродрома, непосредно пре пада МН17, који је извршила унутрашња војска, по наредби новог министра унутрашњих послова Украјине Арсена Авакова - човека који је раније био на Интерполовој потерници због преваре, верног савезника бившег премијера Јулије тимошенко и мрзитеља Русије Игора Коломојског?  Аваков је први устанике на истоку Украјине назвао „терористима“ - етикета која, по свему судећи, омогућује да се врше злочини над невиним цивилима, слично оним које данас врши Израел у Гази.

Шеф дописништва часописа Veterans Today из Тбилисија, Џефри Силверман (Jeffrey Silverman), указао је на могућу умешаност компаније за сателитске везе Inmarsat у несрећу са МН17.

У делокруг рада компаније Inmarsat, чији су клијенти Пентагон и влада САД, улази већина међународних система за управљање ваздушним саобраћајем. У случају са ранијим нестанком другог малезијског авиона МН370, Силверман тврди да је веза са линијом била „изгубљена“ зато што је фирма Inmarsat искључила своје системе и до дан данас одбија да достави податке које поседује.

У једном интервјуу одмах после пада МН17 извор за који се само зна да је Шпанац по имену Карлос, рекао је онлајн служби новости ETN да је по његовим личним оценама и на основу војних извора у Кијеву, иза обарања путничког авиона стоји украјинска армија. Он је изјавио да су подаци радара у Кијеву били конфисковани одмах чим је постало извесно да је путнички авион оборен, док су сви диспечерски радници за ваздушни саобраћај у Кијеву били одмах отпуштени. Карлос је такође саопштио да су линију МН17 пратила два украјинска реактивна ловца 3 минуте до момента нестанка авиона са екрана радара.

Ми више никада нећемо чути било какве доказе од Карлоса зато што је нестао одмах после објављивања извештаја на мрежи, његови налози на друштвеним мрежама су уништени и нико не зна где се налази.

Украјином круже гласине о дубоком сукобу између Јулије Тимошенко која је до ногуа потучена на председничким изборима и „чоколадног краља“ Петра Порошенка чија бизнис империја у значајној мери зависи од економских веза са Русијом.

На основу свега се може закључити да Коломојског, Јевреја по националности, симпатише Израел или да у крајњој линији поседује израелско држављанство, да подржава тактику неонациста, која понајвише подсећа на тактику СС, Хитлера или нацистичког Гестапоа. Снаге Коломојског располажу савременим наоружањем које су набавили из украјинских складишта или купили на црном тржишту. Неки извори тврде да поседују ракетни комплекс „Бук“.

Снаге Коломојског се састоје од припадника регуларне украјинске војске, неонацистичких група из западне Украјине, страних плаћеника из Грузије иРумуније, екстремних расиста из Шведске и Немачке, као и бивших командоса Армије одбране Израела. Они су организовани у четири батаљона: Азов, Ајдар, Донбас и Дњепар-1 (или на украјинском Днiпро-1) и броји 2 хиљаде људи који су одговорни за паљење зграде Дома синдиката у Одеси 2. маја ком приликом су погинули људи, за пожар у згради МУП-а у Мариупољу 9. маја у којој су људи живи горели.

Батаљон Дњепар-1 броји око 20 хиљада резервиста. Окосницу Армије Коломојског чине снаге у стилу „црнокошуљаша“ које су љуте присталице самог Коломојског. Оне користе ватрено оружје, челичне шипке и пендреке да би преузеле контролу над фабрикама и канцеларијама по Украјини које Коломојски експроприше од тзв. присталица сепаратиста.

Према расположивим информацијама, Грузини који су у саставу армије Коломојског обучени су да користе системе „Бук“ које је претходна украјинска влада Виктора Јануковича продавала тадашњем председнику Грузије и америчкој марионети Михаилу Сакашвилију.

Према тврдњи Медсена, Коломојски сада користи „консултантске службе“ бившег председника Сакашвилија у Дњепропетровску за своју војну и политичку кампању против самопроглашене Доњецке и Луганске Народне Републике.

Ако су бандити који стоје иза Коломојског заиста умешани у несрећу малезијског авиона на линији МН17, онда то умногоме објашњава зашто неоконзервативни и израелски лоби у Вашингтону, па и у читавом свету, посебно у медијима, толико бесно указују на руског председника Путина, а не на Коломојског.

По свему судећи, Коломојски има индиректни приступ високим круговима власти Министарства одбране САД, NATO и обавештајним службама САД.

Неопходно је почети озбиљну истрагу против Коломојског и његове међународне мреже. Али, у садашњој етапи потпуно је јасно да је пропао покушај да се Русија и Путин окриве за пад авиона на линији МН17.

Ипак, потпуно је очигледно да последњи покушај није и последњи.

фредерик Вилијем Енгдал,  амерички економиста, независни новинар, писац и политиколог

Превео: Горан Шимпрага

Извор: „Факти“