Директор Руског института за стратешка истраживања - Леонид Петрович Решетњиков – изнео је своје виђење праве суштине украјинске кризе, исхода рата и будућности Новоросије.

Учинио је то у разговору са Александром Николаевичем Крутовом, познатим русским новинаром, главним уредником часописа „Руски дом”.

КРУТОВ: Леониде Петровичу, ситуација у Украјини је све алармантнија и алармантнија. Догодила се трагедија: пад великог малезијског путничког авиона. Коме иде на руку та трагедија? Ко је имао вајде од обарања путничког авиона – устаници, украјинска армија или нека трећа сила?

РЕШЕТЊИКОВ: Нема сумње да се све то није догодило без треће силе. Мислим да је та трагедија од користи онима који желе да докажу свету да се Украјини супротстављају радикали-екстремити који су спремни на све и да их све треба што пре ликвидирати. Други аспект тиче се армије кијевске владе која у последње време трпи пораз за поразом. А њени покровитељи, Сједињене Државе, након обраћања из Кијева, траже могућност да им обезбеде неку паузу. Постоји још и тактички задатак: да се обезбеди предах украјинским војним јединицама које су у дефанзиви.

КРУТОВ: Постоји ли свест да је то рат који се води управо у Европи?

РЕШЕТЊИКОВ: Код нас је постојала наивна идеја да се XXI век мора разликовати од XX, XIX, XVIII, XVII, XVI и XV века. То је смешна полуматеријалистичка полуидеалистичка идеја која сугерише:  у XXI смо веку, а ви ратујете. Ратовало се у свим вековима. Рат је нека врста неизбежности у моментима  када се сударају интереси моћних сила. Тада долази до рата. Али, на жалост, ни многих код нас нису свесни да је у току рат – рат са коришћењем артиљерије, тенкова, авиона и са бомбардовањима. Тако је и у Европи. Говори се о „оружаном конфликту”, измишљају речи. Говоре о конфликту, сукобу, а у току је заиста рат у којем се примењују крупне јединице. На једној страни је 40-45, а на другој 20-25 хиљада људи - то су велике снаге и прави рат. Дужни да то разумемо, а и они који лете над тим рејонима.

КРУТОВ: Шта мислите о верзији да се трајекторија тог авиона пресекла са трајекторијом авиона којим је летео наш председник приликом повратка у Отаџбину!?

РЕШЕТЊИКОВ: У таквој ситуацији треба узети у обзир све верзије и изучити их. Траје рат, треба заиста изучити све верзије и озбиљно их узети у обзир, па и верзију покушаја да се на неки начин уништи авион нашег председника. То је потпуно реално. Неки одмахују руком и говоре да је то конспирологија. Господо, поновићу: „У току је рат великих размера!”

КРУТОВ: Кажете да је у току рат великих размера: 40 хиљада, односно 20 хиљада са једне и друге стране. То значи да су концентрисане велике снаге. Имам утисак да се све на томе неће завршити…

РЕШЕТЊИКОВ: Како да зауставимо рат? Треба га зауставити, али како!? То је могуће само на једној платформи: Порошенко и његови људи признају жељу становника Луганске и Доњецке области да самостално живе. Дакле: потребно је да признају Новоросију. То је оно што реално може зауставити рат.

Они повлаче своју војску, а Новоросија, иако је то већ урадила, себе проглашава независном републиком и почиње да се бави мирном изградњом. Све остале идеје и понуде – идеје Порошенка и неких других украјинских политичара - подразумевју да се неко мора предати и уступити, да се мора разоружати. Дакле: наставак борбе, све до капитулације. Зато ако је Порошенко довољно паметан да то разуме и ако жели да сачува остатак Украјине као државу – он мора кренути тим путем, а ако не крене - онда ће перспектива остатка Украјине бити магловита и жлосна.

Највероватније ће се процес распада Украјине појачавати и продубљивати.

Јуче смо у Институту имали сусрет са групом експерата и његових најближих помоћника, пре свега из Кисинџерове асоцијације, и Карнеги фонда. Значи: са америчким експертима.

Они су нас исто то питали. Изнели смо им своје виђење и рекли да ће се распад Укарјине наставити, укључујући и ратна дејства и сукобе, дакле да све може даље ићи путем насиља. Онда смо их упитали: шта ће радити САД и НАТО у тој ситуацији?

Леонид Решетњиков

Дуго су размишљали и рекли: да ће утврђивати западну границу Украјине, да ће јачати своје базе у савезничким државама, у прибалтичким земљама, у Пољској, Чешкој и Словачкој. Да ће их још боље опремити. Још: да ће оснажити базе и у Румунији и Бугарској, да ће помагати централну владу засад несмртоносним оружјем и да ће јој пружати материјалну и војно-техничку помоћ, уводећи све нове санкције Русији.

Ни један од петорице истакнутих америчких експерата није рекао да ће оружаним путем покушати да зауставе тај процес. Ни један није рекао да треба тамо послати војску.

Куда више да их шаљу? Имају трупе у десетинама  земаља, па сад читаво време размишљају и праве планове како да их отуда повуку и спасу.

Ето, то је перспектива. Како може опстати Украјина кад су јуче и Американци рекли, а не само наши експерти, да је она на рубу банкротства. Још није дошла ни јесен, ни зима, а већ сада јета  земља пред банкротством.

Новац који су добили да би одржали неки ниво није велики,  троши се на рат. То није усмерено на благостање ни на производњу. Тамо негде производе пројектиле и праве тенкове, али то неће спасити земљу.

Тамо није ништа једноставно. Тамо нема једногласне подршке Порошенку и компанији.

У многим регионима остаје опозиционо расположење, без обзира на најжешћи полицијски систем. Служба безбедности Украјине сада контролише или покушава да контролише све.

СБУ у којој седе амерички саветници – то је практично Гестапо нашег доба. То тренутно није моћна, али јесте бројна структура која прати сваки поглед, сваки уздах. Не дај Боже да неко каже нешто добро о Русији: таквог човека одмах почињу да прогоне.

КРУТОВ: Леониде Петровичу, како оцењујете санкције које су САД и ЕУ увеле Русији? У нашој либералној штампи се чују повици: Шефе, све је пропало или - све ће пропасти. Руска привреда ће пропасти…

РЕШЕТЊИКОВ: Наравно да су санкције непријатна ствар и наравно да оне у некој мери наносе штету економији Русије и утичу на расположење дела нашег становништва и елите коју санкције дотичу. То је несумњиво. Не треба говорити да су то којештарије и одмахнути руком. Али, оне не могу одиграти одлучујућу улогу. Што талас санкција буде већи, тиме ће и губици за ауторе тих санкција бити већи.

И други моменат: нас санкције приморавају да се `чешемо`, да размишљамо - како да извршимо супсититуцију увоза, како да сами нешто урадимо. Навикли смо да купујемо ово или оно, да продамо једно, а купимо друго, да не производимо. А ове санкције ће нас натерати да се сналазимо.

КРУТОВ: А да ли ће? Пронашао сам податак да су наши велики богаташи 80-90 милијарди долара изнели из Русије, уместо да су то уложили у привреду наше земље, своје Отаџбине. 

РЕШЕТЊИКОВ: Они све време износе. Како су 1991. почели –тако и даље износе. До `91. године су држали негде у подруму и испод канабета. А сад износе. Наравно да на ту „публику” треба обраћати пажњу, али ни трагично, ни са саосећањем. Та публика, генерално, нашу земљу сматра за место где се зарађују паре, чак не треба употребити ту реч. Јер, сматрају је местом млаћења пара на разне начине.

КРУТОВ: Кравом музаром?

РЕШЕТЊИКОВ: За сада ми ту не можемо ништа учинити. Нека им Бог суди, и нек` иду са својим милијардама што даље. Али, већина наших људи, наш народ радиће и довијати, производће и ствараће. То је неизбежно. Један мој добар познаник је рекао да је руски народ - „народ подвига”. Када долазе времена подвига - он их извршава, а у друга времена је прилично безбрижан и говори: ма у реду, то ми није није интересантно, свршиће се то некако, хајде да поседимо. Да, руски народ је народ подвига. Американци то никако не могу да схвате. Они мисле да то значи: „Што горе, то боље!”

КРУТОВ: Видео сам да Ви у својим радовима, у текстовима и наступима, стално истичете да је данас у току рат против Русије, непосредно против Русије, против руске православне цивилизације. Зашто се тај рат води баш сада и зашто је баш сад почела његова активна фаза?

РЕШЕТЊИКОВ: Јуче сам америчким колегама из Кисинџеровог фонда рекао: Колеге, све је почело само због тога што је Русија почела да шири рамена и да се враћа на позиције светске силе, али не као у совјетско време наоружана до зуба, већ као држава и империја која обнавља своју националну и цивилизацијску идеју. Ми и ви смо цивилизацијски конкуренти. То је управо оно што сте ми рекли...

Александар Николиевич Крутов

КРУТОВ: Не плашите се речи `империја`?

РЕШЕТЊИКОВ: Не плашим се. Волим ту реч. Рекли су нам да су они такође империја и да имају мисију. Казао сам им: господо, и ми смо империја и ми имамо мисију.  Једина могућност - и вама и нама - је да не разговарамо са Порошенком већ међусобно. Тако да то трење - док се алтернативне цивилизације чешу бок о бок - не доведе до моћног судара, па да се међусобно потопимо или бар неког од нас.

Оно што су учинили у Украјини је покушај - о томе смо јуче отворено говорили и ја и моје колеге - да се заустави препород и узлет Русије. Управо Русије, а не овјетског система. Русије коју покушавају да униште за свих хиљаду година њеног постојања. Они су у томе остварили успех 1917. године, а `91. дотукли су квазидржаву и квазиимперију која је била створена на рушевинама истинске, праве империје.

Међутим, у току су поново ти процеси, поново би да је убијају, а Русија се препорађа. Погледајте само колика је мржња према Игору Ивановичу Стрелкову, команданту устаника, која се појавила чим је разоткрио циљ свог и нашег живота, своје и наше борбе. Одмах је и код нас букнула мржња ових што се пришљамчују власти...

КРУТОВ: Код нас има много људи који сматрају да је Русија нова држава, да је као држава створена у `17-ој, `90-ој или `91-ој години... 

РЕШЕТЊИКОВ: Такви све одсецају и одбацују…

КРУТОВ: Да, они то не разумеју. А суштина је да грађански рат траје унутар граница руске цивилизације, унутар граница историјске Русије. Схватате? У току је рат међу људима који историјску Русију - која обједињује све народе који су хиљадама година у њој живели - желе да виде слободном и самобитном земљом са својим погледима, вером и културом, а не са маскултуром и мисијом какву имају САД као хегемон савременог света...

РЕШЕТЊИКОВ: Људи сада праве цивилизацијски избор. Схватају да се ради о цивилизацијском избору. Да се не ради просто и борби за Отаџбину већ за свој пут, за своју самобитност, за своју историју, за своју будућност. То је сасвим очевидно.

КРУТОВ: Господ нам све то показује. Данас управо Русија постаје оно историјско тоцило на којем и људи показују какви су.

РЕШЕТЊИКОВ: Да, чак се и људи приказују у првом светлу. Погледајте само лице тог одвратног човека. Не мислим на физичку, већ на унутрашњу одвратност...    

КРУТОВ: Ако сам добро схватио, говорите о Кургињану (напао Стрелкова)?

РЕШЕТЊИКОВ: Да, о Кургињану. Не говорим о физичком изразу његовог лица, већ о унутрашњој садржини. Како ли се само човек разоткрио! Лично сам, иначе, слушајући га и читајући, одувек сматрао да је он такав. Али, одједном се отворио као својеврсни издајник-Власовац, зар не? И то у најодговорнијем тренутку.

КРУТОВ: Добро сте то рекли. Мени се чини да се у Кургињану испољила суштина времена, данашњег цинизма, издаје, равнодушности, злобе и зависти, свега што у данашење време игра улогу.

РЕШЕТЊИКОВ: Управо тако. И, није случајно што се његова организације зове „Суштина времена” - ђаволска суштина садашњег времена. Сада је слугама ђавола тешко да се суздрже. Тешко им је да стално изнова навлаче маске. Зато се то све сада разоткрива и видимо како ти људи наступају. Чини ми се да је Стрелкова назвао мракобесом. То значи: злим духом који се појавио из мрака. Мракобес је чиста религијска реч. Некада су ту реч веома волели комунисти и упућивали је црквеним људима који разумеју ту реч. Њима су довикали да су „мракобесии”.

КРУТОВ: Увек ме је чудило: ако неко признаје да постоје зли дуси и мракобеси - онда мора да призна да постоји и светлост Господња. Ако не признаје, онда зашто користи те речи? Добро сте уочили: то је права суштина тих људи који покушавају да данас овладају људским умовима и да лепим речима покажу да су за Русију и Рус, али они нису за Свету Рус. Они су за Русију у којој се такви људи добро осећају? Вичу: ваше време – наше вереме!

РЕШЕТЊИКОВ: Постоји диван Хотињенков филм, свима препоручујем да погледају. То је филм „Зли дуси”. У том филму, снимљеном по роману Достојевског „Зли дуси”, неколико људи су Кургињани. Он је типични јунак Достојевског, из романа „Зли дуси”.

КРУТОВ: Завршавамо наш данашњи разговор. Кажите: како ће се, по Вашој процени, догађаји даље развијати и шта можемо да очекујемо?

РЕШЕТЊИКОВ: Догађаји ће се засад развијати онако како се сада развијају. Мислим да ће оружана борба потрајати. Јер, они који владају у Кијеву, тачније – кијевске марионете водећих земаља у света, не разумеју да је једини излаз да признају отцепљење Новоросије. У том случају би могли покушати да некако очувају оно што називају Украјином. Мада, и тада не би имали баш много шансе. А у овој ситуацији, немају никакве шансе. А у оваквој ситуацији - неће успети да је сачувају.

У наредних пола године или годину дана - талас револта ће се стићи до Дњепра, а када пређе Дњепар - биће веома тешко. Зато и ми треба да се спремимо за веома дугу кризу са јаким насиљем и оружаном борбом. То неће моћи да се тек тако разреши.

Неки амерички експерти, са којима смо јуче разговарали, позивали су да седнемо за преговарачки сто. То може, то је неопходно, али о чему да преговарамо и ко ће с ким да преговара?

Преговори доносе успех само онда кад је неко већ изгубио или губи, када је спреман на уступке и компромиссе. Али, у Украјини још нема стране која несумњиво губи. То се још није испољило.

КРУТОВ: Хвала Вам Леониде Петровичу.

РЕШЕТЊИКОВ: Хвала Вама!

Извор: "Факти"