Била је велика Немачка, велика Британија... Многе земље би се могле назвати великим. Али, само је једна називана „Света“ – Света Русија. Наша снага није у земаљској величини, већ у духовном језгру. Када ми кажу да су Велики Отаџбински рат добили комунисти, ја одговарам: то није тако.
У Другом светском рату су ратовали православни. Пред почетак рата, на самом врхунцу стаљинистичких репресија, одржан је попис становништва. И, ако се не варам, око 68% Руса у рубрици „вероисповест“ уписало је да су православни. И то у време када је било опасно назвати себе православним: људе су због вере бацали у тамнице и убијали. Управо је Православље дало Русији Пушкина, Достојевског, Александра Суворова и Александра Невског. Све што је код нас вредно, проткано je Православљем. Чак и код људи, који су се званично одрекли Православља, оно је остало на подсвесном нивоу. Када су Французи, - рекло би се такође крштени, - 1812. године ушли у Русију, они су од храмова правили коњушнице и уопште се понашали срамно. А када смо ми потерали Французе и пошли по Европи, сви су очекивали: тај озлојеђени народ почеће да руши све на свом путу и мародерствује. Али, сви су били изненађени племенитошћу Руса. Нико никада није чуо да су се Руси иживљавали над заробљеницима, да су им одсецали главе или чинили зверства. Ништа слично просто није у крви руског народа. Ми нисмо јаки злобом и мржњом, већ својом светошћу. Нити смо јаки социјалним или економским технологијама – све је то код нас развијено слабије или, у сваком случају, не боље него код других. Ми имамо другу силу, духовну, и то је огромна моћ. Зато они и покушавају да нас лише наше силе. Протојереј Сергиј Баранов, секретар Орске епархије РПЦ Превод са руског: "Борба за веру" Извор: regions.ru |