Оружани сукоб у Украјини све више поприма одлике верског конфликта у коме су на мети и верски објекти. Власт у Кијеву дели свештена лица на лојалне и „московске шпијуне“.
Сукоб „проруске“ народне милиције и оружаних снага лојалних новим властима у Кијеву постао је и верски рат. Посебно великом мржњом и страшћу ратују украјински гардисти по вероисповести гркокатолици, или унијати, против домаћег становништа на истоку Украјине, које је већином православно. Украјинска војска артиљеријском паљбом све више гађа православне храмове, а острашћени гардисти хапсе православне попове. Крајем априла почеле су да горе православне цркве. На Мајдану су најратоборнији били „активисти“ који су дошли из западних делова Украјине, где су сконцентрисани управо гркокатолици и католици. У том делу Украјине је најјача традиционална нетрпељивост према свему што је руско. У верском смислу унијати имају старе нерашчишћене рачуне са православцима. Због колаборације са немачким окупатором у време Другог светског рата, Стаљин је депортовао многе западне Украјинце у Сибир и друге крајеве Русије. Њихове унијатске храмове је или затварао или их враћао православцима. Унијати су сачували православни обред, али су признали римског папу као врховног поглавара. У време „перестројке“ Михаила Горбачова у СССР-у су крајем осамдесетих година прошлог века дошла боља времена за унијате. Кад се распао СССР и створила независна Украјина унијати су силом покушавали да врате цркве које су им некад припадале. То је доводило до физичких сукоба. Спор је достигао такве размере да је московски патријарх Кирил црквено-дипломатским путем тражио од Ватикана да смири унијате у западној Украјини. У Ватикану су се правдали да немају тако велики утицај на унијате, као што мисле у Москви. Кад су звона у Кијевско-печерској лаври у минулу среду означила да је изабран нови поглавар Украјинске православне цркве Московског патријархата многи су узбуђено чекали да негде прочитају, виде или чују који је митрополит добио највише гласова. Архијерски сабор Украјинске православне цркве Московског патријархата изабрао је митрополита Онуфрија Березовског (70) за наследника митрополита Владимира (Сабодана) који је преминуо 5. јула. Велики интерес је био разумљив, јер је од тога ко ће бити на челу те цркве зависи хоће ли Украјинска православна црква остати и даље под Московском патријаршијом, или ће кренути корак даље ка аутокефалности, односно самосталности. У садашњем украјинском руководству, у којем на челним функцијама нема много православаца, сматрају да Украјинска православна црква Московског патријархата није довољно патриотска. Они патриотизам мере по томе који су их попови подржавали кад су отимали власт на Мајдану, као и то колико подржавају „антитерористичку акцију“ на истоку земље. И у обрћању председника Украјине Петра Порошенка архијеријском сабору који је требао да изабере поглавара УПЦ МП осећала се доза политичког притиска: - Ваш сабор се одржава у тешким временима за Украјину.Пролива се крв, ми страдамо од спољашње оружане агресије. У таквој ситуацији врло је важна консолидирајућа мисија цркве у друштву, њен моћни васпитни и патриотски потенцијал – поручио је Порошенко. Иначе, Порошенко је подржавао митрополита виницког Симеона. И Симеон је вернике позивао у мају да гласају за Порошенка који је свој велики бизнис почео у Виници. А уочи архијерејског сабора у Кијеву на тамошњим ТВ каналима била је емитована серија емисија и филм у којима су два водећа митрополита Онуфриј и Антониј називани „московским агентима“. И премијер Арсениј Јацењук, по вероиспосвести унијат, позвао је архијереје да код гласања воде рачуна о ситуацији у Украјини. Ратоборни Јацењук је поручио да се ових дана друштво обраћа цркви „за духовну подршку, за благослов за супростављање непријатељу“. Узгред речено, и председник парламента Украјине Александар Турчинов, иначе баптист, нема симаптија према свештеницима који су се образовали у Русији. За разлику од њих, водећи људи Украјинске православне цркве МП на челу са митрополитом Онуфријем нису за „подстицање ратничког духа“, него за престанак рата. Још у јануару тадашње власти у Украјини су преко Министарства културе упозоравале обе цркве да су забрањене молитве на улицама и подршка демонстрантима. Али, то није могло да умири део политизованих и ратоборних свештеника. У ускршњем поздраву самопроглашени украјински патријарх Филарет је говорио о „агресији Русије“ и у храму ширио мржњу. - Говоре нам да нас воле, а истовремено нас мрзе и желе да освоје наше територије – казао је Филарет, који је од почетка подржавао демонстранте на Мајдану. Интересантно је да је управо Филарет Денисенко био главни супарник Алексију за избор руског патријарха. Сада патријарх Украјинске православне цркве Кијевског патријархата Филарет Денисенко (85), који никада није негирао да је некад сарађивао са КГБ, позива вернике да ојачају цркву како би се супроставила Московском патријархату. Филарет сматра да није само Путин освајач, него и патријарх Кирил. До прве поделе православне цркве у Украјини дошло је после распада СССР-а и формирања независних држава. У саставу УПЦ верне Московској патријаршији је 34,6 одсто од укупног броја црквених општина у Украјини. Од свих правосливаца, чак 68 одсто је уз московску патријаршију. Осим што својим сматра московског патријарха и одржава везе са другим црквама преко московске патријаршије, све остале одлуке доноси самостално. Друга по величини православна црква припада Кијевском патријархату. Њу предводи патријарх Филарет, који тврди да има седам милиона верника. Трећа православна црква је аутокефална и има 3,4 одсто укупног броја верских општина. Унијате предводи архиепископ кијевско-галицки Свјатослав Шевчук (44), школован у Аргентини, који тврди да има 4,3 милиона унијатских верника. Доласком новог поглавара 2011, гркокатолици су активност са запада раширили и на централни део Украјине. На Западу Украјине је око 900.000 католика. У Украјини живе и Јевреји, муслимани, друге мање верске скупине, и атеисти. СТАТИСТИКА Статистика каже да око 70 одсто одраслих грађана Украјине сматра себе православцима. Али, и до рата у источној Украјини у тој земљи су православци углавном били подељени на оне који признају московског патријарха и друге који сматрају да Украјина треба да има аутокофалну цркву. У западном делу Украјине живе унијати и католици који се полако шире ка истоку. Истраживања показују да су најрелигиознији – становници западног дела Украјине, где верницима себе сматра 89 одсто становништва. Најмање је верника на истоку, 66 одсто. ПАТРИЈАРХ КИРИЛ НИЈЕ ИШАО У КИЈЕВ Чим су саопштени резултати избора у Кијеву, патријарх Кирил је честитао митрополиту Онуфрију. Али, због ситуације у Украјини, патријарх Кирили није дошао и на његово устоличење 17. августа.Уместо њега је дошао митрополит Иларион, који је заправо први дипломата Руске православне цркве и који је Онуфрију уручио патријархов писмени благослов. Извор: „Вечерње новости“ |