Марина Муштовић

Нова Света алијанса

Политичари из анти-ЕУ блока, чији је успех на протеклим европским изборима уплашио многе прогресивне либерал-звезде западне политичке и интелектуалне сцене, састали су се да заједно покушају да пронађу лек за Европу

На тргу испред бечке Градске већнице, уз присуство бројних ТВ камера, окружен стотинама новинара, Бил Клинтон је, свирајући саксофон, отворио „Лајф бал“, највећи светски добротворни ЛГБТ кермес за помоћ зараженима од сиде. Геј икона, певач Рики Мартин и брадата победница „Евросонга“, Кончита Вурст доводили су у екстазу бројну шарену и бучну либералну публику, а чувени модни креатор Жан Пол Готје приказао је своју најновију колекцију секси кринолина за мушкарце. Истог дана, у непосредној близини, у бечкој резиденцији принца од Лихтенштајна, у највећој тајности и уз невиђено обезбеђење, окупило се мало другачије друштво.

НОВИ АЛЕКСАНДАР

И Новинарима који су начули да се иза затворених врата барокног Штатпалеа дешава нешто врло битно на улазу је учтиво речено да се удаље и да не ометају приватну прославу. Званични повод овог конспиративног бечког састанка била је прослава 200-годишњице оснивања Свете алијансе, коју су против тадашње „либералне пошасти“ – Наполеона – склопили руски цар Александар И и аустријски канцелар Метерних. Ако је повод била прошлост Европе, разлог за ово окупљање је свакако био њена будућност, о чему сведочи и радни назив скупа: „Будућност фундаменталних вредности хришћанске цивилизације у Европи“. Политичари из анти-ЕУ блока, чији је успех на протеклим европским изборима уплашио многе прогресивне либерал-звезде западне политичке и интелектуалне сцене, представници старог племства и руски политичари и интелектуалци, њих око стотинак, састали су се да заједно покушају да пронађу лек за Европу која је, по њима, поново озбиљно угрожена од „новог Наполеона“: незадрживог продора англоамеричког либерализма, мондијализма и агресивног геј лобија, јер они озбиљно прете да униште тековине на којима почива европска цивилизација.

Дакле, после 200 година, ситуација за Европу је поново врло опасна и стекли су се услови за оснивање нове Свете алијансе! Судећи по писању циришког дневног листа „Тагес анцајгер“, који је први успео да објави кратки текст о овом скупу, Владимир Путин је данас за Европу нека врста звезде водиље и нови Александар И. Он је и једина нада да Европа избегне неминовну катастрофу у коју срља управо захваљујући „Содоми и Гомори“ коју, по англоамеричком диктату, пропагирају европске „прогресивне снаге“ залажући се за стварање ултралибералног друштва где је све дозвољено, а кроз општи хаос и анархију, на мала врата уводи се најцрња диктатура икада забележена у историји људског рода.

ВРХУНАЦ МЕДИЈСКОГ ЛИНЧА

 Познато је и да је домаћин скупа био принц Ханс Адам II од Лихтенштајна, координатор и организатор руски интелектуалац Александар Дугин, кога западни медији називају руским фашистом и идеологом Путинове Евроазијске уније, а финансијер Константин Малофејев, 39-годишњи руски мултимилијардер. Овај финансијски експерт, власник московског „Маршал капитала“ и оснивач добротворне организације „Свети Василије“, која је била и покровитељ бечког скупа, на Западу је доскора био познат само као врло богат човек и велики филантроп. Малофејев је обилато финансирао пројекте за обнову школа, болница и православних цркава широм Русије, а зна се и да је врло близак пријатељ Владимира Путина. Међутим, када је изјавио да је у Украјини на делу устоличење класичног фашизма и да се Европска унија и САД играју ватром, те да константним провокацијама тестирају руску стрпљивост, експресно је проглашен за опскурног бизнисмена, руског мафијаша и, наравно − фашисту. Када је процурила вест да је он, наводно, главни финансијер побуњеника у Доњецкој области, постао је „планетарна опасност“ и „оличење претњи за светски мир и демократију“. Али, врхунац медијског линча доживео је када се, без обзира на сву конспиративност бечког скупа, сазнало да је управо он „главни кривац“ за проглашење нове Свете алијансе, чији су потписници и нека звучна имена, попут шпанског принца Енрика ВИ од Бурбон Парме и Сержа де Пахлена, потомка старог руског племства и успешног финансијског експерта из Женеве, иначе супруга наследнице „Фијата“, Маргерите Ањели.

ЛЕВИЈЕВ ВАПАЈ

Агенција „Франс прес“ је недавно објавила кратки интервју са једним од учесника бечког састанка, Емериком Шопрадом, познатим француским геополитичарем, саветником Марин ле Пен и новоизабраним послаником ЕУ парламента на листи француског „Националног фронта“. Шопрад је изјавио да му је била част да учествује на „овом историјском скупу“ и додао да се свих 100 учесника сложило да будућност уједињене Европе може да буде само једна нова Унија национално и економски суверених држава, и то као природна заједница достојанствених народа која ће се протезати од Атлантика до Урала; унија народа који бране свој идентитет и који одбијају да стењу под америчком чизмом и мирно гледају како под налетом перфидних ултралибералних америчких мондијалистичких идеја и агресивног геј лобија нестају хришћански темељи на којима почива европска цивилизација. Иначе, Шопрад је пао у немилост западних медија још када је као члан групе страних посматрача изјавио да је на Криму све протекло потпуно регуларно и да је резултат референдума за отцепљење од Украјине, који се можда не допада Америци, само израз људских права и демократије, на шта се та иста Америка стално позива. Од тада Шопрад постаје персона нон грата и предмет оштрих критика западних медија, а поготово „новог филозофа“ Бернара Анрија Левија, медијске примадоне и интелектуалца за све и свашта, познатијег по бројним џет-сет парадирањима и љубавним скандалима него по великим филозофским ремек-делима. Иако у озбиљнијим француским интелектуалним круговима важи за нарцисоидног скрибомана, Бернар Анри Леви је успео да себе прогласи за наследника Жана Пола Сартра и да самим тим, као ангажовани интелектуалац, буде „мирођија у свакој чорби“. Од Ирака и Босне, преко Косова, Авганистана, Либије, Сирије, Ирана и најзад Украјине, увек на „правој страни“, увек у првим редовима, увек на месту догађања, као неуморни борац против „неправде и фашизма“, Леви је данас, ако већ не највећи, онда сигурно најбогатији светски филозоф. Од силног ангажмана за слободу и људска права успео је да стекне и поприличан иметак: власник је велелепне виле мултимилијардера Пола Гетија у Маракешу и парка са личном плажом и луксузном кућом на Сејшелима. Медијско линчовање „опасних фашиста“, Емерика Шопрада и Марин ле Пен, најновији је Левијев „интелектуални ангажман“: у свом познатом театралном стилу, као некада у Босни, поново је завапио да Европа мора да се пробуди и да у корену сасече опасност која се над њом надвија у виду „новог фашизма“, овог пута оличеног у „блиском сусрету“ Марин ле Пен и Владимира Путина. Обрушио се и на Александра Дугина, назвавши и њега фашистом и том приликом, са страница свога блога „Ла регл ду жу“ (Правило игре) поручио да свим прогресивним и либералним људима треба да буде јасно да је „дуганизам + путинизам = фашизам“ и да је Владимир Путин „нови Адолф Хитлер“.

ДЕМОКРАТСКИ ФАШИЗАМ

У општој паници која је настала после изненађујућег успеха евроскептика на протеклим изборима за Европски парламент, а поготово после објављивања вести о њиховом повезивању са Русијом, најдаље је отишао париски недељник „Нувел обсерватер“ са ударним текстом Венсана Жовера „Путин – велики брат фашиста“, где аутор резигнирано закључује да је прави победник европских избора, у ствари, Владимир Путин, који „перфидно подржава европске фашисте и њихове назадне идеје о оживљавању реликта прошлости као што су традиција и нација, те да ова опасна алијанса, која се тврдоглаво опире прогресу и космополитизму, стубовима модерних западних демократија, озбиљно прети да изазове катастрофу светских размера“. Уследио је текст Петера Крека, директора Политикал капитал института из Будимпеште, под интригантним насловом „Русија конекшн“, који забринуто упозорава да Русија подржава и финансира евроскептичне и екстремно десничарске европске снаге које су постале опасна Путинова „пета колона“ у срцу Европе, на челу са Марин ле Пен и њеним саветником Емериком Шопрадом. Шопрад је тим поводом изјавио: „Шта је ту чудно?! Када Американци успевају да контролишу све странке које се залажу за овакву Европу, логично је да Москва покушава да им се супротстави подржавајући нас! Ми и Руси имамо исте идеале и спремни смо да се заједно боримо за њихово очување.“ Мичел Оренштајн, професор евроазијских студија са Универзитета Харвард, саветник Светске банке и колумниста америчког часописа за спољну политику „Форин аферс“, одмах је панично упозорио Европу на велику опасност која прети од „новог Хитлера“ с обзиром на то да он поуздано зна да се сви европски десничари и евроскептици налазе на платном списку Москве. У редове „антифашиста“ сврстала се и поп звезда Мадона, која је са свог Инстаграм профила поручила: „Русија, Украјина, Венецуела… а сад и Француска? Стоп фашизму! Стоп дискриминацији! Живела револуција за универзалну љубав!“ Један анонимни блогер јој је кратко одговорио: „Госпођо, како ствари данас стоје, када вас прогласе за фашисту, то треба да вам буде комплимент!“ Као по команди, сви водећи западни медији позвали су европске „прогресивне“ снаге да се пробуде и да на време реагују против опасне нове Свете алијансе, односно „Новог пакта Рибентроп − Молотов“. Јер, иако су евроскептици у Европском парламенту подељени у вези са многим практичним питањима, „прогресивна Европа“ се прибојава да они сви до једног деле исте идеале и да су јединствени у борби против европских реформи и прогреса. Заједничко им је и што сви задивљено гледају у Владимира Путина, који, опет, у њима види идеалног партнера за „подривање темеља заједничке европске куће и ефикасно средство за свој опасни продор на Запад.“

Без обзира на све оптужбе и повике да се иза нове Свете алијансе крију крволочне звери са људским ликом и нови Сатана, који заједно прете да „европски Елдорадо“ завију у црно, бечки скуп је завршен како и доликује домаћину, принцу од Лихтенштајна: гала вечером и свечаним балом, уз звуке Штраусових валцера; са обавезним смокингом за мушкарце и балском хаљином за жене. Следећи састанак заказан је за 4. октобар. Тада у Санкт Петерсбург, на Национални руски форум, стиже око 1 500 учесника из Европе. Париски „Монд“ је већ хистерично зазвонио на узбуну и овај октобарски сусрет прозвао „црном Интернационалом“ и „Коминтерном фашиста.“

Можда проблем данашњице није борба демократије против неког новог фашизма, већ управо борба против фашизма у демократији. Остаје нам да се озбиљно замислимо и запитамо ко су онда данас фашисти, а ко антифашисти.

Извор: "Печат"