Многи се питају шта се заправо догађа у тзв. џеповима (енг. cauldrons, рус. котлы), у којима украјински војници сваки пут изнова бивају опкољени. Да ли су украјински генерали једноставно глупи, или је ппо среди нешто друго? Покушаћу да објасним.

Треба се подсетити да су украјинске снаге, по обичају, „тешке“. То значи да имају много тенкова, много артиљерије, много муниције, много војника. Бар у почетку. Али, исто тако, имају мањак морала и тактичких способности. Насупрот њих, армија Отпора има далеко мање тенкова, артиљерије, неупоредиво мање муниције, па и војника. Али њихов морал се диже у небеса, поседују одличне тактичке вештине и боре се на својој земљи – дакле, имају предност домаћег терена. Треба додати и то да Украјинци очајнички покушавају да убеде свет да побеђују, док Отпор покушава да одбије окупационе снаге. Када узмете све то у обзир, схватићете како су настали џепови.

ВЕЛИКО ТЕЛО, МАЛИ МОЗАК

Те приче настају на следећи начин. Кијевски политичари наређују командантима тзв. „антитерористичке операције“ да остваре неки резултат. Заједно дефинишу које градове и села морају да заузму. Затим нареде својим снагама да заузму та села/градове. Силе хунте униште неке мале барикаде Отпора и уђу у град. Затим саопште да су „успешно завршили мисију и да се украјинска застава вијори над градом“. ББЦ затим преузме информације које им Украјинци дају и обавештавају свет о новој победи. У међувремену, украјински одреди чисте град и од најмањих симпатизера побуне. Тенкови им пружају подршку у томе, док артиљерија високог домета терорише грађане следећег града који је на списку.

И у том тренутку све оде низ воду.

Пре свега, велика сила захтева доста бензина, мазива, муниције итд. А путеви су под константним нападима снага Отпора. Затим Новоруси довезу артиљерију која најпре благо, па све интензивније крене да туче по украјинским снагама. Како време пролази, Украјинци се све дубље укопавају, док Новоруси преузимају контролу над главним путевима и околним насељима. И то је то – круг је затворен, Украјинци су опкољени, и тако је створен џеп.

Тада се обавезно догађа једна од следећих могућности: Украјинци покушавају да се повуку или се шаљу појачања да их ослободе. Али до тог момента су Новоруси већ довољно јаки да могу да држе главне путеве и спрече повлачење или пробој новопридошлих снага. Некад се деси да Украјинци успеју да се повуку или да их појачања покупе, али то им редовно донесе огромну штету у техници и људству.

То ме доводи до још важније тезе: Украјинци више воле да се боре на главним путевима. Новоруси су у кућама, на брдима, ливадама, шумама, пољима (руска војска каже да су „у зеленом“). И то доводи до тога да су украјински потези врло предвидиви, што се баш и не може рећи за Отпораше. Украјинци се боје „зеленог“ – Новоруси га обожавају. Не знам ни за један окршај у коме су Украјинци покушали да нападну „зелено“ или из њега. Новоруси тако нон-стоп раде.

НА МАРИУПОЉ

Убрзо залихе постану озбиљан проблем, а и авијација се показује бескорисном због отпорашке противваздушне одбране, која је у приправности тамо где треба да буде. Тада чак ни огромне јединице више нису функционалне, већ раде само на преживљавању. Тренутно постоје четири украјинска одреда смрти који раде само на томе да преживе.

Ваља подсетити да Украјинци ипак предњаче у наоружању и ватреној моћи, и зато није лако сломити џеп. Зато је снагама Отпора потребно толико времена да их униште. Али они их ипак униште. Један по један. Много лакше би то било кад би имали више ресурса и времена, али немају.

Тренутно су украјинске снаге задужене за одбрану Мариупоља истурене и убачене југоисточно од Доњецка, где су завршиле у 2-3 џепа. И, уместо да губе време уништавајући их, новоруске снаге су покренуле напад ка Мариупољу, дуж обале, где су Украјинци већ у паници, будући да их никаква војска не дели од побуњеника. И то је исправан потез Новоруса.

Баш као што је у шаху матирана фигура неупотребљива, тако су и украјинске снаге бескорисне у џеповима. Важно је одржати иницијативу и форсирати напредовање. Ако се Мариупољ заузме или макар опколи, или ако се џепови јужно од Доњецка смање, то ће за Украјинце значити колапс читавог јужног фронта и напада на Новорусију.

Ипак, постоје ризици. Прво, сваки новоруски одред који крене ка Мариупољу ризикује да га украјинска појачања одсеку. Сад, не знам шта Украјинци тренутно смерају, али сам убеђен да у Кијеву влада општа паника и да се шаљу снаге из читаве земље како би се спречио пад Мариупоља. Новоруси би требало да буду врло пажљиви, мада верујем да су оперативци ГРУ на терену пажљиви и за њих и за себе. Друго, украјинске снаге могу да се споје и могу или да се пробију или да наставе поход ка северу. Ако не успеју у томе, онда ће бити као и обично – разбежаће се и оставити сву технику или ће се борити до последњег човека. Обе опције су повољне по Новорусе.

Надам се да сам кратко и поједностављено успео да вам објасним феномен џепова и како се они формирају.

- Псеудоним најутицанијег блогера који се бави украјинском кризом и ратом у Новорусији – THE SAKER (степски соко)

“The Vineyard of the Saker”

(За Стандард.рс превео: Андреј Цвијановић)