Нама није потребно примирје, већ ослобођење целе Новорусије. Ми морамо да ставимо тачку на нацистичко понашање хунте

Игор Стрелков је жив и здрав. Њега су приморали да напусти ДНР и све позиције, пошто као човек који је предан само руском свету, није пристајао да игра по правилима диктираним игром пуштања низ воду Новорусије, која је с почетка маја почела да преузима иницијативу у Москви. Постао је смртно опасан за шесту колону. И путем подлих интрига шеста колона је успела да убеди руководство Русије да га повуче назад.

Од самог почетка конфликта ја сам погнозирао немилосрдан окршај између патриота и шесте колоне у бици за Новорусију. Све је испало управо тако. Стрелков је постао симбол доследног несавитљивог патриотизма. Сурков, када се вратио на власт, постао је нешто скроз супротно – оваплоћење олигархије, компрадорске буржоазије и остатка остатака Јељцинове породице, то јест постао је главни у игри пуштања низ воду Новорусије.

Но Стрелков не би отишао са позиције какво год да је стање осим под следећим ултиматумом: одлазиш из ДНР, ми пружамо помоћ у тој мери која је потребна да се промени однос снага. Стрелков је постао име Руског пролећа и слика руске легенде. Ако би помоћ дошла док је он на положају, покренуо би Велику Офанзиву и буђење народа било би неповратно – не само у Новорусији већ и у самој Русији. Да ли сте сви обратили пажњу на преокрет у војном смислу на крају јула, у исто време са одласком Стрелкова? Да ли сви памте изјаву Захарченка о доласку у помоћ 1.200 бораца? Присетите се од којег момента су медији хунте почели да вриште на сав глас о руској вoјсци у Новорусији? Када је била разбијена блокада Доњецка и Луганска и када смо напредовали ка Мариупољу?

Паралелно са војним успесима Новорусије, заоштриле су се тамне политичке интриге. У Москви једни се баве реалном помоћи, а други се баве политиком. И дневни ред једних и других битно се разликује. Одлазак Стрелкова лишио је ДНР војно-политичког центра. После тога почели су деградациони процеси у руководству обе републике Донбаса. Игра пуштања низ воду добила је попустљивији систем. То је, по правилу, довело до противречних декларација, као нпр. Минске декларације, а затим ка веома двосмисленим корацима Антјуфејева, који је почео уништење тих снага, које су постојале у ДНР. Где је Сурков тамо су лаж, интриге, подлост, симуланти, издајице и крах. У таквој средини, херојске личности попут Игора Стрелкова не могу да живе, као што не могу ни у сумпорној киселини.

Али не треба за све окривити само Суркова. Он је део разгранате мреже Русије из деведесетих година, проамеричке олигархије, либерал-реформатор, страни агент. И он има савезнике у свим нивоима руске власти – од председничке администрације до владе. Такве групе постоје и међу паравојним формацијама и обавештајним службама. Зар се у касним осамдесетим и деведесетим сарадња руских обавештајних служби са америчким и европским није подстицала. Дуго времена је контраобавештајном службом управљао Примаков, који је у врх власти прогурао више сумњивих личности.

После Крима цела ова мрежа је доведена у ратно стање. Низ (повећи!) људи блиских Путину је директно и отворено стао против његове одлучне позиције по питању Украјине и Крима. А када је почео устанак у Новорусији, шеста колона је подигла побуну против Путина. За сада је то кадровски устанак и активна саботажа. Уз подстицање Запада, агенти шесте колоне ће очигледно кренути у нову рунду, усмеравајући ситуацију ка руском Мајдану.

Патриота веран Путину Игор Стрелков, оличење пробуђеног народа, у таквој ситуацији је постао камен спотицања. Ето и разлога његовог ултимативног опозивања из ДНР. За Стрелкова је помоћ за ДНР довољна за промену односа снага нешто најважније, а Путин – врховни командант. Он је отишао само из та два разлога. Помоћ је кренула и ступила је наредба о одласку. И, колико ја схватам, он не планира да седи скрштених руку и има намеру да продужи своју борбу за Русију и Руски Свет, коју није започео данас, и коју је водио на фронтовима Босне, Придњестровља, Чеченије, Крима и Донбаса, а такође у редовима Федералне службе безбедности Руске Федерације, где је у чину пуковника одслужио 16 година. Постоје људи који служе из страха, а постоје и ти који служе по савести. Стрелков – он је за савест, војник савести.

Он служи Русији као Идеји, као Историји, као Народу, као Империји. Његовим одласком у Новорусији видимо две тенденције:

1. Дошла му је обећана помоћ у замену за одлазак (почела Офанзива);

2. Игра пуштања низ воду је почела да се у Новорусији понаша као код куће, не сусрећући се са противљењем несавитљивог патриоте Стрелкова и доњецких револуционера из првог таласа који су се ослањали на њега.

Ето у каквој ситуацији су почели преговори о миру. Порошенко се налази у страху због очигледног краха војне операције (АТО) и њеног скоро потпуног уништења. Али руска игра пуштања низ воду, у замену на обећање повлачења санкција или обуставе треће мобилизације, жури на помоћ хунти, која је, захваљујући војним успесима Новорусије, постављена на ивицу амбиса. У Финској су предају Новорусије на тајним преговорима са Саветом за иностране односе покушали да остваре наследници Примакова. То је директна саботажа Путинових патриотских одлука. У самој Русији кроз либералне мреже отворена је хајка на патриоте – оцрњују их, демонизују, клевећу, оптужују за „фашизам“ и све смртне грехове. Један од главних мета је постао Игор Стрелков. Ми улазимо у веома тежак период: пуштајући Новорусију низ воду, шеста колона спрема свргавање Путина.

Да, он је јак и одлучан, али политичка елита Русије која се формирала осамдесетих и деведесетих година, састоји се скоро потпуно од либерала, западњака и националних издајника. Чак и људе који су заједно са Путином дошли на власт, та корупцијска средина је сломила, приземљила и покварила. Како? Видимо ово на примеру Новорусије: исплативо је политичарима да се укључе у афере, почињу интриге, сукоби, подмићивање, обмане и пуштање низ воду.

Испуштајући Новорусију ми губимо Крим, ма шта нам год обећавао Запад кроз мрежу својих страних агената. И најважније: ми испуштамо Руску Идеју, обмањујемо очекивања Руског Народа који је почео да се буди, окупља и враћа веру у себе. То неће успорити удар на Русију. Опет се враћамо на критичну тачку-налик на Смутно Време или октобарску револуцију. И опет, као што често бива у руској историји, владар је одсечен од народа, окружен издајничком елитом, која мрзи и народ и њега самог, и подлом игром опозиције. Сви разговори о „лукавом плану“ су само наивна маштања.

Путину је сада веома тешко. Он не одлучује да се опклади на народ и пође у, наметнут од Запада рат, до коначне победе (који је тако близу!). Али њега елита (шеста колона) отворено издаје. Иза личне оданости скривају се хладни и одани само капиталу страни агенти, „шпијуни за Путина“. У Библији је речено: На истом том месту на којем је богатство твоје, тамо нека буде срце твоје. Њихово богатство је у страним банкама, тамо на Западу су њихове породице и виле. Зато је њихова лојалност лажљива и користољубива. Они имају другог бога – Мамона и Левијатана. Само Народ може бити истинска подршка владару у критичној ситуацији. Народ и његова политичка претходница. А име те претходнице је Игор Стрелков.

Нама није потребно примирје, већ ослобођење целе Новорусије. Ми морамо да ставимо тачку на нацистичко понашање хунте. Време лажног и нарученог патриотизма у духу Селигера и „нашиста“ је прошло. Нама је потребна права Конзервативна Револуција, и она ће проћи много лакше и глађе, ако Револуција крене одозго.

Превео: Петар Влаховић

Извор: „Правда“ 8. 9. 2014.