Балкански синдром: како смо од једне примерне регије постали – регија за пример. Све чешће не само страни мејнстрим медији, већ и највиши државни политичари, између осталих и Амерички председник Хусеин користе термин “Балканизација”, који је постао завнични назив за модус операнди по коме нови светски поредак разбија суверене државе последњих деценија:

Агенда* – Балканизација

На први поглед, постали смо “примерни” ратом у бившој и упокојеној нам СФР Југославији – практично, “Балканизација” је зачета још 1966-е године у Америци,  под радним називом: Кловард-Пивен Стратегија. Бреднирана под лепим и привлачним називом, упакована у лепе меморандуме и са врхунском холивудском пропагандом “кловард-пивен” није ништа друго до легалан начин довођења државе у стање банкрота, са огромним људским апаратом директно зависним од државног буџета, кроз јавни сервис, уговоре од стране саме државе, пензиону и социјалну помоћ. Банкротирањем државног апарата, банкротира се скоро комплетно становништво те државе.

Зид порушен у Берлину пао је у Југославију – ММФ је одбио даље кредитирање, бивше Југословенске републике су престале са уплаћивањем новца федерацији, федерација није имала одакле да исплати републичке фондове и позорница је била спремна, рат је могао и званично да почне.

Наше фамозно “братство и јединство народа и народности” је послужило као Тројански коњ за разбијање Југославије – са више вековним наицоналним и верским сукобима били смо идеално тло за испробавање разбијања СССР-а. Србији је, наравно била намењена улога Русије. Све прљаве игре које сада гледамо у, од запада режираној украјинској кризи је само реприза “Србизације” Русије подигнута на један много виши ниво. Путину је, наравно намењена улога Милошевића – надајмо се да су Руси ипак паметнији од Срба, или да су бар нешто научили из нашег богатог и не претерано лепог искуства. 

Пета колона, позната и под именима “невладине организације” и “демократске опозиције” је радила унутрашње урушавање Србије, а англо-америчка стратегија “шаргарепе и штапа” нама добро позната под именом: санкције је одрађивала спољњи део посла. У нека часнија времена, ратови су започињани објавама рата, у овим модерним временима ратови започињу санкцијама.

Ратна пропаганда западних медија према Србима је одрађена на нивоу на коме би им и сам Гебелс позавидео: ради максималне сатанизације Срба било је потребно максимално упростити све комплексности хиљадугодишње Балканске историје ратова и страдања, и свести на ниво разумљив полуписменом и полуретардираном становништву – Срби су “бед гајс”, сви остали су “кул”. Говорите против Срба да вас цео свет разуме, и гебелсовско понављање лажи довеле су до тога да су сва средства против Срба била не само дозвољена, већ и пожељна.

Глобалистички модел који функционише по принципу “проблем-реакција-решење” је био идеја водиља деведесетих: запад је креирао најпре кризу, потом и рат и успешно нас водио кроз сваки корак “кризе” све до самог решења, које је иначе било управо онако како је још у самом почетку било планирано. Вежбајући строгоћу на малој и немоћној земљи, англо-америчка осовина је припремала преседане у међународном праву који су од кршења међународног права постали легална законска основа: разбијање спољњих граница суверене државе, признавање непостојећих држава без правног основа, интервенција наци-пакта (nato – North Atlantic Terrorist Organization) ван граница савеза, легализација етничког чишћења (“олуја”), употреба нуклеарног оружја (агресија на СР Југославију и коришћење осиромашеног уранијама), трговина људским органима под окриљем Уједињених Нација, окупација територије стране државе, отимање природних ресурса (Медлин Олбрајт и Весли Кларк су процењени на преко 16. милијарди петро-долара од ЕПС-ових ресурса на Косову и Трепчиних рудника), и оно што је најбитније: рат, чак ни окупациони није више рат, већ – хуманитарна интервенција, која може бити изведена без овлашћења Уједињених Нација, једним потписом пера.

Легализовани су “пси рата”, а против Срба на територији бивше Југославије су први пут званично уведени у употребу од Америке креирани муџахедини – исти они који су након злочина над Србима у Босни, и касније на Косову и Метохији пребачени најпре у Либију и Египат, потом у Сирију као америчка копнена војска против Сиријске восјке, а након наводних бомбардовања од стране својих савезника американаца њихова следећа дестинација биће Чеченија и закавкаска регија Русије.

Подела ратног плена је не само некажњива, већ и озакоњена: почев од Српских ресурса на Косову и Метохији, преко Српских фирми као што је Фабрика Дувана Ниш, која је иако не-војни објект, три пута бомбардована само да би је “Филип Морис” купио за багателу, преко вандалске отимачине Ирачке нафте, елиминације легалних председника суверених држава, Гадафија и Садама да би се елиминисао дуг за нафту – само Гадафију су Амерички и Француски конгломерати дуговали 160. милијарди долара, а приватне америчке банке су од ликвидације Гадафија приграбиле 37. милијарди долара девизних и златних резерви Либије. Српски председник, Милошевић је продат (не, није грешка у куцању, нисам мислио “предат”) Хашком трибуналу за 5,000.000. долара, о којима се није чуло ни речи на домаћим медијима, по кулоарима се шапуће да онај који је узео те паре – није поживео довољно дуго да их потроши.

Украјински ресурси, укључујући и онај најзначајнији: транзит Руског гаса за Европу су раздељени још пре него што је изведен “мајдански гладио” – фамилија Бајден је главни преговарач за транзит гаса, а смежурани ратни заробљеник Вијетнамског рата је своје заробљеничке комплексе наплатио провизијом у уговорима са америчким војно-индустријским комплексом о модернизацији и наоружању украјинске хунте, чији “Херкулес” транспортни авиони свакодневно допремају ратну опрему украјинским фашистима.

Кампања која се води против Русије и Руског председника Путина је само једно већ устаљено и добро разрађено средство обарања легалне власти једне суверене државе са циљем отимања њеног богатства: Русија је земља изузетних природних богатстава у природном гасу, нафти, злату, ретким минералима, а Америка је земља са близу 18,000.000.000.000. долара нето дуга, сами саберите два и два. Оно што су креатуре глобалистичке елите, пребогате, али увек гладне туђег заборавиле да саберу су – Стратешке Снаге Руске Федерације, и потенцијалну могућност добијања “новогодишње честитке” на којој пише: Топољ.

Балкански рецепт, пре него што је примењен на Југославију је испробаван и тестиран најпре у Африци, на племенским сукобима, али смо ипак “ми” најзаслужнији за то што носи наше име, ми смо ти који смо Балкански Синдром довели до савршенства. Можемо за “Балканизацију” кривити Милошевића, Туђмана, Алију или кога већ, прави кривци за све ратове у последњих пет деценија увек имају исто име: Америка и нато, од Вијетнама до Украјине, развојни пут ове “одбрамбене” војне формације и њених “нобеловаца” је увек препознатљив, поплочан је жртвама невиних цивила и отимачином туђих богатстава. Идеологија новог поретка базираног на идејама “светог Кисинџера” се може свести на једну реченицу:

“убити човека је злочин, побити милионе је – спољња политика” 

п.с.-коришћење речи “балканизација медија” од мени иначе врло омиљеног Америчког председника ми је у почетку остало нејасно – појашњење је стигло после догађаја у малом Америчком градићу Фергусон, када су специјалци снајперима са ласером нишанили новинаре а фоторепортере и сниматеље гушили сузавцем. Тек тада сам схватио колико нас наш драги председник васколиког света и “наш Господ и Спаситељ” обмана у ствари воли, на различите начине – чак и нуклеарно.

*Агенда дословце значи: оно што треба учинити. Креатуре новог светског поретка, које себе из незнаних разлога доживљавају као модерне Темпларе, користе израз на начин коришћен током Другог Крсташког рата, у Синодима Католичке Цркве “Агенда” је значила свеобухватност служења Богу – agenda missarum, agenda diei, agenda vespertina i agenda morturom – “мортуорум” одлично дочарава тренутно стање у свету у коме живимо.

Извор: „Инфо анонимни“