Американци и Британци су имали све информације о томе да је Анте Павелић добио «азил» у Ватикану. У лето 1947. године чак су намеравали да га ухапсе. Међутим, ипак га нису ухапсили. Очигледно је био издат налог: «Не дирајте,» из Вашингтона и Лондона.

У дешифрованој депеши пуковника Блунда из «Медитеранске управе» која је упућена генералу бригаде Карлу Фричу постоји запис: «Срео сам се с господином Бендалом из Британске амбасаде и с амбасадором САД. Саопштио сам им да се Анте Павелић крије у Ватикану.» Притом Блунд чак тврди да су Британци уверавали америчке колеге да ће сами извршити операцију Павелићевог хапшења. О овоме су писале хрватске новине «Јутарњи лист».

Зашто се онда то није десило и куда су САД и Енглеска планирале да преместе диктатора који се крио у Ватикану?

Специјални агент Роберт Клејтон Муд из војне контраобавештајне службе Пентагон је у свом рапорту од 12. фебруара 1947. године извештавао: «Павелићеви саборци – комантант РВ Владимир Крен и заменик министра иностраних послова Вјекослав Врнчић, се крију у цркви Сан Ђироламо деи Кроати која се налази под управом Ватикана. По информацијама из поузданих извора Павелић и његови људи ће у најскорије време бити одвежени у Јужну Америку.»

Тако да није чудо што се већ 1948. године Анте Павелић нашао у Буенос Ајресу где му је уточиште пружио диктатор Хуан Перон. То за њега није било ништа ново – Перон је до тада пружио уточиште многим нацистичким злочинцима – Адолфу Ајхману, Јозефу Менгелеу, Клаусу Барбјеу и Бранку Бензону. Најкрвавији и најтраженији злочинци Трећег рајха су мирно живели у Аргентини. О овоме детаљно говори «Јутарњи лист». 

У књизи «Лов на зло. Историја трагања и судске потраге за одбеглим нацистичким злочинцима» дописник «Тајмса» Гај Волтерс сумња у то да је Анте Павелић могао мирно да живи три године у Риму због хуманитарних разлога. «Претпостављам да су британске специјалне службе «сачувале» Павелића ради будућег рата против социјалистичке Југославије и маршала Тита,» - пише Волтерс. И долази до закључка: «Обавештајне службе и шпијунажа се никад нису придржавали моралних принципа. Морал је увек непожељан за специјалне службе. По завршетку Другог светског рата Запад је почео да се боји СССР и Стаљина. ЦИА и МИ 6 су биле спремне да сарађују са свим нацистичким злочинцима како би на све начине ратовале против комунистичког покрета.»

Извор: „Глас Русије“