На сајту Патријаршије у Београду, тзв. „званичном сајту СПЦ“, објављена је следећа вест: „У Православном центру Цариградске Патријаршије у Шамбезију, предграђу Женеве, 30. септембра 2014. године отпочела је с радом Предсаборска међуправославна комисија за припрему Васељенског сабора.
Задатак Комисије је да редигује текстове раније обрађених тема предвиђених за Свети и Велики сабор Православне Цркве. Одлуку о сазиву Међуправославне комисије донело је Сабрање поглавара помесних Православних Цркава на заседању у марту 2014. године у Цариграду. Српску Православну Цркву на овом заседању представљају Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, као и протојереј Гајо Гајић. Предсаборска комисија ће радити до 3. октобра 2014. године.“ Са међуправославног скупа у Женеви: први сдесна - титуларни митрополит пергамски Јован Зизиулас, изумитељ многобројних јеретичких учења која потресају савремену Православну Цркву фото: СПЦ Насупрот српским екуменистима, који будући „Свеправославни Сабор“, као што видимо, називају „Васељенским“, вођа делегације Руске Православне Цркве на поменутом сабрању у Женеви, митрополит волоколамски Иларион, такође екумениста, између осталог, изјављује: „Будући Сабор се не може назвати Васељенским, и не може се поредити са седам Васељенских Сабора, на којима почива целокупна наша света православна вера“. Први сдесна - митрополит волоколамски Иларион фото: СПЦ
Дакле, међу „православним“ екуменистима влада вавилонска пометња. Но, то је за њих карактеристично. Раније смо већ имали прилику да видимо сличну ситуацију: руски патријарх Кирил, на пример, каже да будући сабор неће бити васељенски, док српски патријарх Иринеј говори супротно: „Наш је предлог да овај сабор 2016. године буде проглашен за васељенски.“ („Политика“, 30. јун 2014.) Било како било, одлука било ког Сабора мора имати карактер ауторитета, и обавезује онолико колико је истинита. Ако одлука Сабора нема ауторитет истине, онда она не обавезује никога. Кад Велики Сабор доносе одлуку, она долази Помесним Црквама да се изјасне да ли је примају или не. Екуменисти морају знати да верни народ никада неће прихватити глас (било како названог) екуменистичког скупа као „Свеправославни Сабор“, а још мање као „Васељенски Сабор“. А ви, екуменци, само радите свој посао! |