Шта нам данас долази са Запада? Долазе нам похвале за окупирани град у коме седам хиљада наоружаних и униформисаних људи не дозвољава слободу кретања становницима града како би неколицина држављана и нешто већи броју странаца, укључујући и стране амбасадоре могли да слободно вређају верска осећања већине (вређањем патријарха и других црквених архијереја) и промовишу хомосексуалност, лезбејство, бисексуалност и транссексуализам као пример за угледање (нешто на шта се треба поносити).

Долазе нам похвале за издају дела народа и територије, урушавање слободе медија и правног система уз колапс економије и стално задуживање земље. Као и њихове газде, тако и невладници хвале кордоне гејстапоа и њихов ред, који је, како написа Драшко Кујовић у НСПМ, највећи у конц-логору. Што је Србија економски, политички и морално беднија то је ближа стандардима ЕУ. У супротном, како би Србија могла да добија, полако али сигурно, још једну кандидатуру за кандидата и преговоре за предају остатака земље, економије и достојанства?

Некада је Запад био синоним за бољу зараду и политичку слободу. Зато су, по паду комунизма, већине у народима источне Европе, па и у нашој хрлиле пут заласка сунца. Нама је наментут рат па се начин гледања на Запад донекле променио још деведесетих. Запад је и даље био место боље зараде, тим више што је наша привреда услед санкција и унутрашњег криминала пропадала. Што се тиче политике и слободе, илузије су код многих распршене још тада.

Данас је Запад (Америка и ЕУ) место у којем више није лако наћи посао а све теже се налази неки од кога може да се пристојно живи. Уштеда се полако сели у домен привредне историје. Криза демократије је све очигледнија. Некада, наизглед идеолошки јасно профилисане политичке странке су се преселиле у такозвани центар а заправо у мундијалистичку левицу уз минорне разлике. Једина разлика на политичкој сцени у САД и у већини еуропских земаља је између оних који су најгласнији у заштити великих банака и корпорација (десни центар) и оних који понајвише инсистирају на правима ЛГБТ особа, странаца, легализацији наркотика и разних девијантних понашања. Већину становништва нико и не заступа али се она застрашује опасношћу од губитка посла, смањења кредитне способности и сличним, док се испирање мозга врши од забавишта. Како је то Соња Лихт поводом подршке опсценим парадерима истакла:  „Нећемо моћи да живимо слободно и да искоренимо дубоке предрасуде без темељних мењања основних вредности, а то почиње у забавишту, школи, током даљег образовања“. Дакле, званична слобода у Новом врлом свету је губљење основних вредности и узимање за узор људи са голим задњицама и кожним панталонама или оних који воле да их неко бичује, на пример. То је можда слобода за Соњу Лихт али не и за здравомислеће људе.

Да Запад пропада писали су још у 19. веку Данилевски и на почетку двадесетог Шпенглер. Наши уметници с почетка века су говорили да још само здрав балкански примитивизам може да спасе умирућу Европу, ту белу демонију (св. Владика Николај). Авај, тако беше, Запада више нема, он се преобразио и ‘ослободио’ се основних вредности. Пропагира се свуда култура разврата и смрти. Еутаназија је дозвољена у Белгији и Швајцарској. Далеко од тога да, наводно достојанственим, посредованим самоубиством, умиру тешко оболели болесници. У Белгији је све више случајева да физички здраве особе бивају убијене еутаназијом, под наговором лекара смрти. Разлози за самоубиство уз подршку лекара су на пример депресија, страх од губљења неких способности и слично. Статистика показује да број људи који бива убијен од стране државе у Белгији далеко премашује и број убијених на основу пресуде о смртној казни у Америци а можда и у Кини. Кинеске власти не објављују број људи над којима се годишње изврши смртна казна а Амнести интернешнел је 2008. успео да утврди да је тада држава убила барем 1718 осуђеника (http://www.amnestyusa.org/research/reports/death-sentences-and-executions-2011). У земљама које објављују податке о извршеним смртним пресудама (укључујући САД, Саудијску Арабију, Иран и Авганистан) у 2013. години укупно је извршено 778 смртних пресуда (http://www.amnestyusa.org/research/reports/death-sentences-and-executions-2013). Исте години је само у Белгији путем еутаназије убијено 1807 особа, тј. пет дневно! То је више него дупло у односу на број осуђених на смрт у 22 земље у којима је та казна извршена. Цивилизација смрти напредује, па је у Белгији од ове године легализовано и убиство деце од колевке до пунолетства, уз пристанак родитеља. У Америци, тој земљи слободе и демократије, влада може да вас затвори због сумње за тероризам, и до смрти остави иза решетака без права на суђење и доказ кривице. То је земља са процентуално највећим уделом затворске популације, са више од два милиона људи на робији. Чак и у апсолутним бројкама, Америка држи неславно прво место по броју затвореника, убедљиво испред Кине, најмногољудније земље на свету. Сваки четврти затвореник на планети лежи у некој америчкој робијашници. Од појаве приватних затвора, та индустрија је у сталном порасту, а као резултат корупције, или како кажу лобирања, локални закони гарантују попуањавање затворских капацитета приватницима или финансијску надокнаду државе ако број затвореника опадне! Другим речима, Америка је постала држава безакоња и затвора.

Истовремено се шире озакоњења тзв. бракова ЛГБТ особа, негде уз масовне протесте (Француска сада и Италија), негде без њих. Кренула је кампања за легализацију педофилије у САД а у ЕУропској Унији и за легализацију инцеста. Тражи се и легализација изнајмљивања материце као и куповине деце од жена које су спремне да за новац роде дете ЛГБТ пару. Све се ово чини и поред чињенице да 46 одсто свих инцеста у САД потиче из породица са хомосексуалним родитељима, тј. да јер вероватноћа инцеста — сексуалног насиља над децом од стране родитеља или дечјих старатеља — 40 пета вероватнија у породицама са хомосексуалним родитељем/има (којих је у САД свега 2 одсто, http://www.familyresearchinst.org/2014/04/frr-mar-2014-are-gay-parents-more-apt-to-commit-incest/#more-1180).

Велика Британија је 13. јуна ове године опоменута од стране Комитета за права деце УН, због илегалне трговине децом. Хиљаде деце се довозе у ту земљу демократије и вимблдона ради илегалног рада, снимања порно филмова, друге врсте сексуалне експлоатације, ритуалног убијања и другог. Ко не верује нека прочита извештај (CRC/C/OPSC/GBR/CO/1 http://www.equalityhumanrights.com/sites/default/files/uploads /UN%20Convention%20on%20rights%20of%20the%20child.pdf).

У време моралног, привредног и политичког суноврата западних народа њихова финансијска елита наставља са богаћењем сконцентрисаним у све мањем кругу све болеснијих људи. Правна регулатива на наднационалном нивоу омогућава даље обесправљивање народа уз повластице за велике корпорације. Има аутора који то зову социјализмом за богате и слободним тржиштем за све остале. Тренутно САД преговара са Европом и делом источноазијских земаља нове уговоре који гарантују даље материјало пропадање народа у тим земљама. Према Викиликсу, ЕУропа и поједине азијске земље (Јапан, Вијетнам, Јужна Кореја…) тренутно преговарају са прекоатлантским босовима да велике корпорације наплаћују губитке, чак и оне који се само предвиђају као евентуални, од стране држава, као и да се драстично смањи свака регулатива у погледу квалитета хране (слободно ГМО), одеће и другог (http://www.projectcensored.org/3-wikileaks-revelations-trans-pacific-partnership-ignored-corporate-media/). За народ штетни договори између Америке и ЕУ треба заправо да скину сваку одговорност и финансијски губитак са корпорација а трошкове пребаце на народ. Али, ко пита народ?

Запад је постао анти-цивилизација, простор у коме зло и смрт остварују све више победа. То сигурно није одредиште коме треба тежити. Зато је време да се Запада, овог трансформисаног, решимо прво у нама саима и у нашој држави и да се окренемо пут рађања Сунца.

П.С. Мала анкета може показати колико смо као друштво ближи Холивуду, Сан Франциску и нпр. Белгији неголи Француској и Италији у којима се велика већина становиштва и даље противи свему наведеном. Мислим да би се запањили и замислили над резултатима.

http://www.srpskikulturniklub.com/zapad-i-smrt