Играле се усташе на сред земље црквене!? 

или

Како се од стране Митрополије Црногорско- приморске најгорим ултрамонтенегринским фашистима на Цетињу дели црквена земља СПЦ

Колико је врх Митрополије Црногорско-приморске дубоко загазио у бару монтенегринства и отворени немар и како се крчми вековна имовина СПЦ на Цетињу, може нам веома сликовито показати један срамни цетињски парадокс. Главни „јунаци“ ове срамоте и јавашлука у Митрополији Црногорско-приморској опет су митрополит Црногорско-приморски Амфилохије и његова китњаста црногорска перјаница из историјске црногорске престонице, ректор Цетињске Богословије, протојереј ставрофор Гојко Перовић.

   Како Борба за веру сазнаје из веома поузданих извора, један од најосташћенијих антисрпских шовиниста и отворени непријатељ Српске Православне Цркве на Цетињу, извесни црногорски неоусташа Божидар Божина Чавор, добио је још пре четири године од стране Митрополије Црногорско-приморске на вишегодишње коришћење најелитнији део црквеног земљишта у Цетињу. О томе је пре четири године јавно писао и један цетињски интернет портал, мада није навео да је то уствари црквена земља која је узета под закуп од стране Митрополије са Цетиња. (http://www.cetinje-mojgrad.org/?p=1817). Ова не мала и елитна парцела налази се непосредно до највећег паркинга на Цетињу, само око двеста метара од Дворца краља Николе и само око 300 метара од Цетињског манастира. О овом «послу стољећа» или тачније «срамоти миленијума» чуде се годинама и сами Цетињани. Чак и они најусташоиднији становници града под Ловћеном и највећи мрзитељи свега што има придев српски, остали су збуњени оваквом одлуком врха Митрополије Црногорско-приморске. Шта тек рећи за малобројне и стално гоњене цетињске Србе и њихову продубљену фрустрацију после једне овакве одлуке цетињског црквеног врха?

   Поменути ултрацрногорски шовиниста и неоусташа са Цетиња – Божидар Божина Чавор, познат по свом усташоидном вандалском дивљању и нападима на Цетињски манастир још на Петровдан 1991. године, је на том елитном црквеном земљишту у Цетињу саградио и оградио Спортско рекреациони центар «Орлов Крш». Тако један отворени и нескривени борац против Српске Православне Цркве и овејани неоусташа са Цетиња врло добро зарађује на имовини СПЦ против које се годинама најжешће и најострашћеније борио. Борио до проливања људске крви.

Шта је то између осталог у последње време радио поменути црногорски фашиста Божина Чавор против СПЦ, а што зна читаво Цетиње, осим изгледа у Митрополији Црногорско-приморској? Или се појединци са Цетиња само праве да не знају? Црногорски неоусташа Божидар Божина Чавор је још 1991. године заједно са својим неоусташким једномишљеницима, псовкама и провокацијама изазвао општу тучу испред Цетињског Манастира, на највећи црквено-народни сабор на Цетињу – Петровдан. Та туча је потом прерасла у општи метеж и велике нереде а касније је проливена и људска крв, док је неколико људи рањено или повређено. Тог Петровдана 1991. године је на вернике у Цетињском манастиру падало и мноштво камења које су бацале црногорске усташе на манастир. Чак је и око Светога Путира пролетело неколико каменица бачених од стране разјарених цетињских фашиста. И управо један од њих, један од најекстремнијих црногорских усташа, тадашњи капитен фудбалског клуба Ловћен, Божидар Божина Чавор, који је већ деценијама отворени и нескривени приврженик тзв. „Црногорске православне цркве» распопа Мираша Дедеића и јаростни непријатељ СПЦ добија од Митрополије Црногорско-приморске на коришћење елитну црквену земљу на Цетињу. О томе какав је последњи усташки олош Божидар Божина Чавор, пишу и саме црногорске усташе са Цетиња, хвалећи свог монтенегринског јастреба Божидара Божину Чавора за своје «заслуге» и «храброст» у борби против  «окупатора» из СПЦ и против «четника» током Петровдана 1991. године. (http://www.network54.com/Forum/61454/thread/1140165724/last-1142445785/Prolivena+Crnogorska+krv+!)

Од свог неоусташтва овај монтенегрински соколић до дана данашњег није одступио. И то такође зна скоро читаво Цетиње. Божидар Божина Чавор је дакле одавно био и до дан данас остао осиони, вулгарни, крајње непристојни, антисрпски и шовинистички настројени сирови неоусташки јуришник секте распопа Дедеића. Он је свој злочин понављао још неколико пута. Пре само неколико година Божидар Божина Чавор је грубо спречавао свештенство СПЦ да одслужи Литургију у црквици Преображења Господњег на Ивановим Коритима, а лично је у усташком маниру током Свете Литургије испред поменутог храма на Ивановим Коритима пљувао монахе Цетињског манастира, псовао их највулгарнијим псовкама и ударао неке од монаха.

Ал, не леже враже. Исти тај Божидар Божина Чавор, фашистички провокатор и изазивач нереда испред Цетињског манастира још 1991. године, исти тај отворени пљувач и псовач на СПЦ, који је пљувао и најодвратнијим речима вређао свештенство и монаштво СПЦ и који је чак физички ударао монахе Цетињског манастира на Ивановим Коритима, врло брзо после тог монтенегринског неоусташког шовинистичког дивљања муњевито је добио на коришћење најелитнију црквену земљу на Цетињу која је у власништву СПЦ тј. Митрополије Црногорско-приморске. Да ли као награду за вишедеценијси усташлук и рат против СПЦ, или као последицу језивог и устаљеног јавашлука у Митрополији на Цетињу? Верујемо да се ипак ради о овом другом и мање трагичном сценарију.

Добро обавештени кругови у Митрополији Црногорско-приморској пренели су нам и да је лично ректор Цетињске богословије прота Гојко Перовић највише допринео да управо овај србомрзац, дукљански шовиниста и отворени неоусташки насилник добије тај елитни део цетињске црквене земље на коришћење. Прота Гојко је тај предлог сервирао митрополиту Црногорско-приморском Амфилохију, а самозвани цетињски архиепископ Амфилохије је по свом злом, наопаком и немарном обичају, одмах прихватио предлог свог верног Црногорчета, проте Гојка, у кога има скоро неограничено поверење. О томе да ли је митрополит Амфилохије знао коме се даје елитна цетињска црквена земља на коришћење зна само Бог и мали број људи којим је окружен овај монтенегрински владика. По свему судећи он то није знао, што ипак не оправдава Амфилохијеву  велику немарност и слепо веровање својим монтенегринским црквеним кадровима са Цетиња.

Да ли је и сам прота Гојко знао којем човеку и каквом усташи даје елитну црквену земљу на коришћење  или је то урадио по својој пословичној неодговорности и брзоплетости да неком Цетињанину изађе у сусрет по свим питањима, поготово ако је тај Цетињанин национални Црногорац, познато је такође једино Богу. Ту се заиста ништа одређеније не може рећи. Не би нас зачудио било какав сценарио, бар кад је у питању прота Гојко, јер како смо дознали из веома поузданих извора, и из раније праксе ректора Цетињске богословије јасно је да код њега преимућство имају црногорски кадрови и то пре свега са Цетиња. То потврђује и национална заступљеност запослених у разним помоћним службама Цетињске богословије где је лично прота Гојко позапошљавао скоро искључиво оне који се национално изјашњавају као Црногорци. Срба, који су на Цетињу и читавој Црној Гори обесправљени скоро до граница апартхејда, у помоћним службама Цетињске богословије скоро и да нема. Дакле Срби у Црној Гори често пута нису пожељни не само у државним већ и у неким црквеним институцијама. Поготово ако су те црквене институције под јаком ингеренцијом нескривеног љубимца митрополита Амфилохија, дрчног приморско - катунског Монтенегрина, проте Гојка Перовића. ТО ЈЕ ОНАЈ ШТО ЈЕ „ТЕОЛОШКИ“ ДОКАЗАО ДА СУ ОД СРБА У САДАШЊОЈ ЦРНОЈ ГОРИ НАСТАЛЕ ДВЕ НАЦИЈЕ, СРБИ И ЦРНОГОРЦИ, И ДА ЗА ОБЕ ИМА МЕСТА У ЦРКВИ (ОЧИТО, ВИШЕ ЗА ОВЕ ДРУГЕ).

Остаје да се види да ли ће се овај новоцрногорски дует, митрополит Амфилохије и прота Гојко Перовић, макар једном јавно извинити свима онима које су оваквим својим срамотним поступком увредили. Поготово што је највише њиховом заслугом, намерном или ненамерном, најелитнија земља књаза Ивана Црнојевића, коју је тај српски књаз у 15. веку поклонио Цетињском Манастиру, дата на коришћење једном таквом монтенегринском шовинисти и неоусташи који се није либио да још пре 23. године отворено јуриша на Цетињски манастир, а пре неколико година и да насилнички и вулгарно омета Свету Литургију, јавно пљује цетињске монахе и удара их у току Свете Литургије на Ивановим Коритима.

Код упућенијих у црквена збивања у Црној Гори посебно изазива отворену мучнину, када исти митрополит Амфилохије, или исти тај прота Гојко, који посебно уживају да „паметују“ по дневним новинама, после свега почну да јадикују на тешко и лоше стање СПЦ у Црној Гори а сами увелико доприносе тако лошој ситуацији и то на најгори могући начин, даривањем под закуп елитне црквене земље црногорским усташама. Примера ради, само пре неки дан, у интервјуу црногорском дневном листу „Дан“  прота Гојко Перовић изрече следећу реченицу: „Убијеђен сам да су за нашу државу и друштво у ком живимо штетне ситуације попут оне на Ивановим Коритима, када испред црквице које је у власништву Митрополије црногорска полиција упорно изједначава власнике и провалнике“.  Свако ко има грам одговорности и савести запитао би се после овог јавног новинског ламнетирања ректора Цетињске богословије над страдањем црквице на Ивановим Коритима: Како се онда догоди да пре свега одлуком овог цетињског монтенегринског црквеног двојца, најелитније земљиште Митрополије Црногорско-приморске на Цетињу преко ноћи доби управо тај фашистоидни неоусташки црногорски провалник и насилник на исту ту црквицу на Ивановим Коритима, а против кога се протествује у дневној штампи? Како свету црквену земљу доби у закуп нескривени усташа Божидар Божина Чавор, који је још пре 23 године јуришао на Цетињски манастир и изазивао крвопролиће на велики црквени празник Петровдан?

Црна Гора је изгледа заиста земља чуда и великих парадокса а Митрополија Црногорско-приморска је епархија СПЦ у којој очевидно влада или велики јавашлук или принцип двоструких и троструких монтенегринских стандарда. И једно и друго није за похвалу. Јер док се зликовци против СПЦ од саме Митрополије отворено „награђују“ даривањем на коришћење елитне црквене земље у сред Цетиња, дотле митрополит Амфилохије са својом црногорском цетињском перјаницом протом Гојком на сав глас кука како нико не поштује државне законе нити вековну Божију Правду.  По којој је то онда Божијој Правди један монтенегрински усташки насилник добио елитну црквену земљу на сред Цетиња на коришћење? Али митрополиту Амфилохију и проти Гојку је изгледа најтеже поћи од самих себе, од своје неодговорности, од свог немара, од свог великог јавашлука, од укидања наопаких племенских стандарда и чишћења у сопственом срцу и сопственом цетињском дворишту. Није никаква новост. Митрополит Амфилохије више воли да се бави политиканством, екуменизмом, величањем неке умишљене црногорске надпросечности, борбом за црногорску црквену аутономију у односу на Патријаршију у Београду као и да забада нос у разноразне туђе послове. Да себе гура и убацује као мирођију у сваки гулаш унутар СПЦ. Наравно, док га у Београдској Патријаршији због јавашлука у сопственој кући тј. због растућег хаоса у Митрополији Црногорско-приморској као и због смућивања верника и лицемерствовања, не смене. Или док га барем добро не «испраше» и по хитном поступку не врате у његов црногорско-монтенегрински тор на поспремање сопственог дворишта у коме се накупило пуно тога за поправљати.

Као закључак остаје горак утисак једне трагичне истине да је у данашњем Монтенегру, на жалост чак и у самој Српској Православној Цркви, могуће јуришати на Цетињски манастир, изазивати опште нереде и проливање људске крви, пљувати на СПЦ и тући њене српске монахе а доживети да одмах затим исти ти насилници против СПЦ од стране митрополита Амфилохија и његове цетињске црквене свите добијају елитну црквену земљу на коришћење. То је тужна слика огромног јавашлука у Митрополији Црногорско-приморској као и јадна панорама данашње Црне Горе и њена срамотна реалност.