Поводом текста нашег посетиоца Драгослава Пантовића из Београда „Патријаршијски екуменисти, престаните са кувањем православног српског народа као обичне жабе!", у коме се говори о дрском пропагирању римокатоличке јереси и отвореном признавању светотајинског карактера мисе (која, заправо, није друго до позоришна представа са религијским елементима) у „Православљу“, јавили су нам се писмом и наши сарадници блиски врху СПЦ, у коме детаљно говоре ко је Др Растко Јовић, аутор хвалоспева о римокатоличком бискупу Ромеру.

Уредништво

+ + +

Текст о бискупу Ромеру, објављен у „Православљу“ од 15. октобра, поред питања одговорности уредника часописа и члана Св. Арх. Синода задуженог за надзор над издавачко-информативном службом, отвара и питање одговорности аутора текста. У јавности мало познати др Растко Јовић текстом у „Православљу“ представио се као типичан изданак новотарско-екуменистичке теологије и још један жалостан плод негативне селекције која је већ дуже време присутна на Богословском факултету.

Др Растко Јовић, доцент Православног богословског факултета Универитета у Београду, син је секретара Св. Арх. Синода Српске Православне Цркве протојереја ставрофора др Сава Б. Јовића. Дипломирао је 2004. године на Православном богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду. Одмах по дипломирању уписао је постдипломске студије на факултету „Часни Крст“ у Бостону (САД). У току школовања у Бостону био добитник неколико стипендија, па је чак ушао и у књигу „Who's Who“ ( „Ко је ко међу америчким студентима“) у 2005. години. Децембра 2005. године успешно је завршио постдипломске студије у Бостону, а затим добија стипендију Синода Грчке Архиепископије за даљи наставак школовања. Крајем 2007. код уписује докторске студије у Атини. 2012. године одбранио је докторску дисертацију „Кућа и Евхаристија у посланицама апостола Павла“.

Поред стипендије Грчке Цркве, добија стипендију Άρτος Ζωής (Атина), стипендију Министарства Вера Републике Србије као и Министарства Просвете Републике Српске. Оволико фаворизовање једног кандидата, буквално обасипање свим могућим стипендијама (у ситуацији када је веома тешко било добити макар и једну стипендију за студије у иностранству, што су многи наши талентовани кандидати добро искусили и зато за време боравка у туђини радили свакојаке послове само да би обезбедили елементарну егзистенцију), показује да су у њега полагане наде управо у смислу афирмисања у „успостављању дијалога и толеранције“ са другим „верским заједницама“.  У уочавању младог Јовића и његовом подстицању није био без значаја ни висок положај који заузима његов отац, па је утолико бљутавији утисак о толиким стипендијама за кандидата који је без икаквих проблема могао бити финансиран и из родитељског џепа.

Дуготрајан боравак у иностранству учинио је своје, тако да је Јовић почео да се укључује у екуменистичке активности. Учестовао је на више међународних скупова, од којих су неки наглашено екуменистичког карактера: 1) Biblical Liberation Theology, Patristic Theology аnd the Ambivalence of Modernity In Orthodox and Ecumenical Perspective, у организацији Теолошког факултета у Хајделбергу и Теолошког факултета у Солуну, од 28. маја до 30. маја. 2009. године у Волосу (Грчка); 2) Neo-Patristic Synthesis or Post-Patristic Theology: „Can Orthodox Theology Be Contextual?“ у организацији Волоске Академије за теолошке студије од 3. до 6. јуна 2010. године; 3) Healing the Wounds…Orthodox Women facing the challenges and ambivalences of the post-modern societies. Looking for theology of ‘healing’, у организацији ССЦ Жене у друштву и Цркви заједно са Православним женама и покровитељством Архиепископа Албанске православне Цркве Анастасија, конференција одржана од 8. до 12. јула 2010. године у Тирани (Албанија); 4) International Ecumenical Peace Convocation, у организацији Светског савета цркава на Универзитету West Indies, Kingston (Јамајка) у периоду од 13. до 27. маја 2011. године; 5) Can Orthodox Theology be Contextual?, Cluj-Napoca, Румунија, у периоду од 23. до 26. маја 2013; 6) God of life, lead us to justice and peace: 10th Assembly of the World Council of Churches у периоду од 27. октобра до 9. новембра 2013. године у Пусану (Јужна Кореја) у својству саветника при Светском савету цркава. Тако се Растко Јовић препоручио за доцента на Православном богословском факултету, где предаје од ове године. Шта ће и како преносити својим студентима, показаће време. И њему, и другим асистентима и наставницима који су призвани да научавају свештеном богословљу, истинском богопознању, а не онакарађеном философирању по несавршеном и недовршеном европском човеку, нека су на уму речи Христове: „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лијепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте. Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемјерја и безакоња (Мт. 23, 27-28)“.