Трећи светски рат, који је почео 2011. превратима у арапско-муслиманском свету, улази у своју одлучујућу фазу.

Ирак и Украјина су подељени. Сирију чека иста судбина. Нема никаквих конференција и званичних изјава, само тајна дипломатија која се у тренутку слабости замењује ратним дејствима између страна у конфликту.

Ради се о глобалној борби за ресурсе која прелази границе на Блиском и Средњем Истоку. Таласи те борбе толико су јаки да прелазе границе Северне Африке, Источне Европе и Централне Азије и стижу до обала Арктика који ће помоћи нашој планети да задовољи 40-постотни пораст потрошње енергената до 2030.

Трећи светски рат је - серија хибридних ратова, сукоб променљивих економских, политичких и културних узајамно зависних величина, чије деловање одређује контекст који мењају догађања у разним деловима света.

Линије фронта не постоје. Линија раздвајања одређују се не само етничким хоризонтом него и духовним вредностима које су покретљивије и мање стабилне од крвног сродства. У ширем смислу, то је рат за Русију.

Друштвене мреже супротстављају се мрежама и владиним армијама истовремено. На примеру Ирака приметно је како мрежа својим постојањем подстиче етничке групе на формирање нових држава. Тако Исламска држава претвара Курдистан у самосталну државу, што наилази на подршку премијера Израела, Бењамина Нетанахуа.

Он је 29. јуна 2014. изјавио да је неопходно оснивање независне курдске државе. Сарадња Израела и Ирачког Курдистана никада није била тако плодотворна.

Према писању издања „Известија“, већ крајем јуна ове године Ербил је послао Тел Авиву прву партију нафте. Није случајно „подударање“ у времену и простору: баш 29. јуна салафит ал-Багдади проглашава Калифат. 

Терористичка формација „Исламске државе”

Исламска држава постаје симбол Трећег светског рата, а њен врхунац обједињавање испод својих застава житеља из 80 земаља. Суочили смо се не само са терористичком организацијом, него са међународном коалицијом коју за сада представљају физичка лица.

Ако је „курдско буђење“ у Ираку резултат вишегодишње политике САД и Израела, која је минимизовала арапски фактор у испорукама блискоисточне нафте у Европу и Кину, онда је „руско буђење“ на истоку Украјине изазвано превратом у Кијеву - последица покушаја Вашингтона и Брисела да спрече све већи утицај Москве на економију Старог Света.

Избори 26. октобра за Врховну раду Украјине и избори  руководства ДНР и ЛНР 2. новембра - две су претензије на легитимност које обележавају фактички распад Украјине. Крајњи циљ тог процеса је - замрзавање (помоћу санкција, слабљења рубље и пада цена нафте) пројеката за производњу нафте и гаса које реализују корпорације „Росњефт“ и Exxon Mobil на Арктику.

После Ирака и Украјине следи Сирија растрзана вишестраним грађанским ратом.

Исламска држава јача своје позиције на северу и западу Сирије, а 31. октобра заузела је највеће налазиште гаса у покрајини Хомс. Према саопштењу тв „Русија 24“, авијација САД изводи ваздушне ударе на позиције ИД у граду Кобани, као и у неколико региона Ирака. Американце брине судбина Курдистана од које зависе односи САД са Турском и Ираном.

У опасности је територијална целовитост те две регионалне силе. Узимајући у обзир да се Хомс налази 90 километара од руске војно - поморске базе у Тартусу и 162 километра од Дамаска, политичке и економске последице продора бојовника не остављају Русију равнодушном.

Главни штаб Ратне флоте РФ заузима принципијелан став: „Одредиште материјално-техничког обезбеђивања у Тартусу биће не само очувано, него и знатно обновљено због нове политичке ситуације у Сирији и ратних околности у медитеранском региону. Планирамо да од 2015. почнемо обнављање читаве инфраструктуре те локације. Према посебном споразуму са сиријском страном, јачаћемо све врсте заштите тог објекта, укључујући и противваздушну и противдиверзантску одбрану“.

Битке за Хомс су епизоде са највише крвопролића у грађанском рату Сирије.

ИД крчи себи пут према Источном Средоземљу што ће јој омогућити да створи инфраструктуру за испоруке нафте и гаса у Европу са ирачких и сиријских територија које су под њеном контролом. Тада ће ослабити улога Турске као транспортног коридора.

После успостављања контроле над медитеранском обалом Сирије, следеће поприште борбе постаће Либан, што ће приморати Иран да званично уђе у рат са Исламском државом. Последице ће бити катастрофалне за читав регион. Учешће Ирана у том окршају довешће у питање не само учешће монархија Персијског залива у испорукама енергената у Европу и Кину, него и само њихово постојање.

Либан је већ увучен у конфликт. Према саопштењу агенције ТАСС, у планинском пределу Каламун између Хомса и Дамаска сиријски пилоти су извели ваздушни напад на банде плаћеника које су пристизале из Либана. Њихове мете биле су клисуре преко којих се бојовници из либанског региона Ерсал пробијају у Сирију. Позивајући се на сиријски тв канал„Сурија“ ТАСС закључује: У Дејр-ез-Зоре на Еуфрату сиријске ваздушне снаге нанеле су ударе по позицијама ИД у Мухасану, Абу-Омару и Ел-Мреи. У том подручју војска је прешла у контраофанзиву и дошла до самог налазишта нафте Ет-Тим, које су заузели бојовници.

Сиријски побуњеници на положају

Иран појачава своју активност у региону преко јеменских шиита који се оријентишу на потискивање поморских транспортних артерија противника. Транзит танкера нафте из арапских земаља Персијског залива нашао се у опасности пошто је шиитска групација „Ансарулда“ заузела Ходејд, кључну луку на Арабијском полуострву и припретила да ће затворити стратешки мореуз Баб-ел-Мандеб, који повезује Аденски залив и Средоземно море.

Према писњу „Комерсанта“, сунитске монархије хитно разматрају питање оснивања заједничких поморских снага.

Подсетимо да кроз тај мореуз свакодневно пролази око 4 милиона барела нафте. А то је само први одговор Ирана бојовницима из ИД. Узимајући у обзир да Ормуски залив (кроз који свакодневно пролази 17 милиона барела нафте) такође контролише Иран, сунитским монархијама не остаје простора за меневар. Њихове наде су окренуте ка Исламској држави која се пробија према Средоземном мору.

Ехо Трећег светског рата стиже и до Кине у чијим се муслиманским регионима (СУАР) на етничко-верској основи распламсавају конфликти великих размера.

Постоји опасност да ујгурски сепаратизам северозападну Кину претвори у епицентар крвавог хибридног рата. Мотор те трагедије је Пакистан, чија је целовитост такође у питању.

Међународни систем проживљава најзначајније промене од тренутка пада Јалтско-Постдамског поретка. Нема никаквих ауторитета ни принципа, само право силног. И најважније - то је рат који нико никоме није објавио.

Превела Ксенија Трајковић

Извор: „Факти“