header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Уредништво: Одговор оцу Чедомиру Видеканићу или проклетство је слушати непослушне
Уредништво: Одговор оцу Чедомиру Видеканићу или проклетство је слушати непослушне Штампај Е-пошта
субота, 15 новембар 2014

 Помаже Бог, оче Чедомире!

Општепознати и општеупотребљавани поздрав код српског народа јесте: Помаже Бог! Свети Владика Николај каже да је то познато чак и странцима, па наводи неколико примера:

Кад је турски председник долазио у Београд и у Крагујевац, он је поздравио масу народа на станицама, српским поздравом и на српском језику: Помози Бог! Кад је бивши председник чехословачке државе, г. Бенеш посетио нашу престоницу, он је поздравио војску и народ на српском језику са Помози Бог! Истим поздравом поздравио је недавно шеф француских ратника окупљени народ свуда од Београда до Кајмакчалана.“ Новотарска револуција, очигледно, изобичајава и православне поздраве и отпоздраве. Када Бог човеку није први у срцу и у уму, не може бити ни на језику.

На „Борби за веру“, као што сте можда и сами уочили, постоји рубрика „Писма посетилаца“. У заглављу те рубрике јасно стоји написано: Ставови изнети у писмима посетилаца представљају ставове аутора тих писама. Ти се ставови могу, али не морају нужно слагати са ставовима Уредништва сајта. Уредништво писма посетилаца објављује у циљу вођења унутарцрквеног дијалога, без кога нема изласка из садашње духовне кризе.

Ми немамо намеру да се стављамо у улогу адвоката господина Предрага Вучинића. Међутим, истине ради, осим што сте изнели паушалну констатацију да је његов „чланак пун лажи“, нисте апострофирали ни једну од тих тобожњих лажи. Упрокос пажљивом ишчитавању, ми нисмо запазили да је господин Вучинић написао да сте Ви муслиманима издали салу за молитву. Он је, говорећи о Вашим разлозима за издавање црквених просторија, рекао: „...Био је свестан ризика да муслиманима издаје црквену салу, али велики му је изазов било неколико хиљада долара за његов дубок и никада довољно напуњен џеп мантије. Мислио је да давањем сале мухамеданцима убија две муве истим ударцем, прво и најважније за њега увек, ту су лепе парице, а друго, знао је да ће тиме да обрадује у надлежног му владику Иринеја (Мирка) Добријевића.“ Ово је јасно и истинито и за комарачку свест и савест, па не видимо шта смо то објавили „непроверено“. Па и Ви сами признајете оно што тврди господин Вучинић, да је среброљубље Ваш основни мотив. Ово су Ваше речи: „Сала (је) изнајмљена једној групи из Авганистана, у најбољој намери, као што се издаје и другим странцима за новац.“ Дакле, „најбоља намера“ је - новац. Прво долар, па Христос!

Најстрашније од свега, дакле, што се може прочитати из Вашег писма је опис стања у коме се српско православно хришћанство нашло у дијаспори: Ви немате никакву грижу савести због тога што се десило, а што се у историји Цркве никад није дешавало, него сматрате да су изнајмљивања сала другим религијама нешто сасвим нормално. Једноставно, све се може кад је новац у питању. Овај мамонизам, који је, на жалост, обузео многе православне у свету, али и у Србији, страшно ће се окончати, јер је немогуће служити Богу и мамону, по речи Христовој. Речи пророка Данила о доласку антихриста указују на „гнусобу опустошења на месту светом“ – а гнусоба опустошења, зна се, подразумева мешање чистог и нечистог, истинитог и лажног, здравог и болесног, и то све под окриљем новца. Господ је сурово изагнао трговце из храма, јер је Свезнајући знао да је то узрок сваке пропасти. А Свети Апостол Павле говори да је  „..Корен свију зала среброљубље којему неки предавши се зађоше од вере и на себе навукоше муке велике“ (1.Тим.6,10).

Несумњиво је да сте Ви тренутно само фиктивно жртвено јагње свог претпостављеног. И добро глумите ту улогу. Јер једина истинска и права казна за Вас, осим рашчињења, била би да поделите судбину нашег ојађеног и осиромашеног народа. Да будете премештени у неку сиромашну сеоску парохију у Србији. Народски речено, Вама су, као и великој већини Ваших колега, паре удариле у главу. Зато и не успевате да сагледате у чему је Ваш грех. „Сине човечији, пророкуј против пастира Израиљевих, пророкуј и реци тијем пастирима: овако вели Господ Господ: тешко пастирима Израиљевим који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири? Претилину једете и вуном се одијевате, кољете товно, стада не пасете. Слабијег не кријепите, и болесне не лијечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима. И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свијем звијеровима пољским... Зато пастири чујте ријеч Господњу; Овако вели Господ Господ: ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје и његовијег руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њиховијех и неће им бити храна“ (Језекиљ, 34, 2-5 и 7-10).

Ни Вашим годинама, а ни чину који још увек, на жалост, имате, не приличи едемски „змијски језик“. Пошто већ сматрате да наш сајт „није борба за веру, него за нешто друго“, требало је јасно да кажете на шта циљате. Тада бисте макар добили похвалу коју је Господ изрекао Натанаилу: „Ево правог Израиљца у коме нема лукавства“ (ср. Јн. 1, 45-47).  Претешке су Ваше речи: опрости му, Боже, без обзира да ли зна шта говори!

Ми не знамо како је српска омладина у Мелбурну тачно реаговала на Ваше светогрдно дело, али видимо позитиван резултат. Господин Вучинић је у свом тексту „Зло семе екуменизма рађа отровне плодове“, указао на један проблем, због кога су вама, новотарцима и екуменистима, остала широм отворена врата српских цркава и манастира. Реч је о непознавању или погрешном разумевању учења Православне Цркве од стране већине наших верника, поготово чланова црквених одбора. Суочени са новотарском најездом, многи се, идући линијом мањег отпора, изговарају:  „Није наше да судимо“, „ако свештеник и владика тако служе, то је њихов грех“, „ко смо ми да се мешамо у црквене ствари“, „ми се у то не разумемо“, „има ко о томе да брине“ итд. Како је све ово страно Православљу! Лажно смирење је проглашено за врлину; пакт са злом и безакоњем – за „неосуђивање“, а већина верника је усвојила латинску концепцију -  противну духу истинског Православља - о духовништву као вишем привелегованом сталежу, и обичним верницима као ,,плебејцима”, нижем,  бесправном сталежу, који обавезно само слуша, у свему се беспоговорно повинује, никада и ни у чему не смејући да се искаже. Бити православан је привилегија. Православни су племство, а племство обавезује! А онима који се изговарају незнањем, блаженопочивши отац Сава Вазнесењски би поручио: „Како смеш да не знаш?!“

Ево једног, суза достојног примера. Председник Црквене општине Св. Ариђакона Стефана у Мелбурну Јанко Цабо, јадајући се због ситуације у којој се та Ц.О. нашла, после оправдане осуде српске јавности, каже:  Ми смо одавно на мети оних који се боре против јединства цркве. Једна смо од општина која има солидан приход, солидну уштеђевину, ради се домаћински. Он се, дакле, не хвали да је у његовој Ц.О. сачувана чистота Вере и светопредањски богослужбени поредак, већ да има солидан приход и уштеђевину! Они су на мети цркворазбијача, јер имају солидну уштеђевину! Да није тужно, било би смешно. Али овом човеку, и многим другима, Иринеј Добријевић, уз помоћ својих сарадника у антицрквеном деловању, међу којима сте и Ви, оче Чедомире, затровао је душу латинским учењима о безусловној послушности свештенству и епископату, јер да није тако не би давали овакве трагикомичне изјаве. Један Ваш парохијанин чак изјављује да је његов владика „представник Христа“. Свакако, то је далеко умереније од оног што сами епископи новотарци тврде за себе – да су они Христоси.

 Новотарци и екуменисти не слушају Цркву, не слушају Свете Оце, не слушају Сабор Српске Цркве (који је, на пример, више пута доносио одлуке да се служба служи по вишевековном поретку наше Цркве), а народу соле памет папистичким причама о беспоговорној послушности свештенику и епископу. Као непослушни Цркви, они су директни изазивачи раскола. Један српски духовник је до пре неку годину, попут труба јерихонских, грмео против новотараца и екумениста: „ПРОКЛЕТСТВО ЈЕ СЛУШАТИ НЕПОСЛУШНЕ!“ Зато позивамо оне вернике који следују новотарцима и екуменистима у њиховим безаконим делима да се озбиљно замисле над горецитираним духовниковим речима.

Поздравили смо и још једанпут поздрављамо ову малу победу коју су извојевали ревнитељи у Мелбурну. Поновићемо: тамо где су истински оцрковљени људи, који познају своју веру и живе по њој, - тамо је бастион одбране против новотарија и сваког антицрквеног зла. У клир СПЦ одавно је престало уздање, јер он је (част малом броју изузетака) купљен, уцењен и заплашен.

Што се тиче медија које сте Ви окарактерисали као „крвожедне“, који „не маре за истину“, ми им се од срца захваљујемо, јер да медијски рефлектори нису осветлили Ваше непочинство, оно би се наставило и ширило попут заразне болести.

Главни виновник светогрдног дела у Мелбурну, али и осталих безакоња у митрополији аустралијско-новозеландској, Иринеј Добријевић, по допуштењу Божијем а по вољи закулисних антиправославних сила, њен тренутни надзорник, неће бити ни на који начин санкционисан за своја антицрквена чињења. Њега, тренутно, нема ко да казни, јер је Патријаршија у Београду под снажним упливом поменутих мрачних сила, које су га и устоличиле на епископски трон.

На Цркву су у њеној историји устајале сваковрсне и многобројне аждаје, али Црква је остајала непобеђена. Јер Црква није људска, већ божанска установа. Она није земног, већ небеског порекла. Архиепископ Аверкије Џорданвилски говорио је да је „У наше време многима  већ постало очевидно да је немогуће напросто уништити Цркву: крвави прогони толиких векова, укључујући последње прогоне нашег времена, ништа нису постигли. Зато су 'врата адова' у наше време нагло променила тактику: она гледају да обезличе Цркву - да је одвуку од њених вечних, неземаљских циљева и да је чврсто вежу за земљу и за земаљске интересе и људска стремљења. То она чине преко поводљивих, сервилних, 'еластичних' јерарха, који лако продају Цркву за 'Јудине сребрњаке'“. Но, Цркви неће наудити ни ова савремена двоглава ватиканско-фанариотска аждаја, чији су експоненти у Српској Цркви већ продали Веру за Јудине сребрњаке, јер је Њен крајеугаони камен Христос Господ. Он, Непобедиви, Верни и Истинити дао је Цркви велико обећање да је ни „врата пакла неће надвладати“ (Мт. 16,18).

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 17 новембар 2014 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 25 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.