За разлику од о Чедомира и мене који из свог угла анализирају случај, мени се чини да Красменко ово пише из душе и емотивно без икаквих калкулација.

Предраг Вучинић, Мелбурн

+ + +

"Случај Кизбара" - губитак вјере, етике и технике

Вјера, етика и техника - Бог је људима објавио закон вјеровања, закон владања и знање технике са Богом у себи и над собом, људи својим рукама чуда направише што на корист и славу вековима трајаху. Тако је зборио свети владика Николај Жички, али кад гордошћу и новцем корумпирани појединци међу нама загубе Вјеру, занемаре етику и погрешно примјене технику Господњу, онда се деси оваква невиђена и неописива срамота која ће се тешко спрати са имена црквено школске општине Свети архиђакон Стефан у Кизбари, поготово са имена његовог пароха и чланова црквено-школског одбора, који су сви заједно учествовали у овој срамотној лакрдији. Укратко јердном ријечју - катастрофа.

Одкад видјех оне грозотне слике мухамеданских застава и амблема са арапским вјерским натписима како прекривају српска и православна знамења у нашој сали, никако ни није добро. Слабо спавам ноћу, осјећам се издано, повређено и понижено, као да сам пао у какав црни бездан из кога не могу да се извучем. У кошмарном полусну назирем визије црно-зелених застава ислама, како прекривају свјетло и потиру свете ликове Цара Лазара, Павла Орловића и Косовке девојке. Будим се малаксао и исцрпљен са помјешаним осјећањем срама и унижености, које додатно појачава сазнање да за тај богохулни акт скрнављења наших светиња у Кизбари није одговоран никакав софтицирани дрон навођен душманском руком, него људска, у овом конкретном случају свештеничка слабост, лакомост према новцу - доларима проклетим.