После јучерашњих протеста испред Синодалне Палате (патријаршије) и одустајања патријарха Неофита од предлога да темплар постане епископ Бугарске Цркве, православно свештенство и народ ликују због победе Православља у овој суседној земљи.

+++

Дана 28. 11. 2014. године Свети Синод је на свом заседању донео одлуку да архим. Дионисије буде хиротонисан за епископа са титулом Стобијски и да се хиротонија обави 21. децембра у Храму Св. Недеље.

Архимандрита Дионисија је за епископа предложио патријарх Неофит, али предлог нису подржали и сви остали архијереји. Против су били: Калиник Врачански, Јоаникије Сливенски, Галактион Старозагорски, Гаврило Ловчански и Серафим Неврокопски. Након одлуке Синода, верници су се организовали и сачинили петицију (коју је потписало 2000 људи) против хиротоније архим. Дионисија.

Поводом овог догађаја, они су се организовано окупили пред Синодалним двором како би молитвом умолили Бога да овај архимандрит не буде хиротонисан у епископски чин. Иначе, 9. децембра започело је и заседање Светог Синода. Верници и духовници који су против ове хиротоније сматрају да архим. Дионисије није био довољно дуго као искушеник у манастиру, а потом ни као монах. Такође, на његову иницијативу и уз његово учешће уздижу се темплари у Бугарској православној цркви.

Свештеник Владимир Дојчев, учесник протеста испред патријаршије:

Данашњи дан је доказао колико је велико милосрђе Владике Христа према нама и колико је силно заступништво Пресвете Богородице и Њене мајке свете Ане пред Њим. Такође, и то, да у нашој земљи заиста постоји црквени народ, који воли Бога, Православну Веру и саосећајан је са ближњим. Поносим се сваким посебно, са којима смо певали тропаре на зими, а исто и онима, који су молитвено били с нама и предстојали пред Господом у заштити чистоте Вере. Данашњи дан је доказао, такође, да је потребно сасвим мало, да би те волели верујући. Има дана, који су велики као године. Слава Теби Боже!

09.12.2014. Синод заседа од 9 до 13 часова, док се народ пред зградом патријаршије моли да темплар Дионисије не постане епископ. Дионисије бојажњиво посматра иза завесе са првог спрата дешавања напољу.

·  Цвети Лозанова: -Слава Теби Боже!

·  Лора Синева: -Хвала Богу!

·  Кирилка Пачева: -Слава Богу! Победили смо, победили.

·   Маријана Иванова: -Толико се поносим вама! Силници, покајте се, јер је с нама Бог!

·  Ана Кирилова: -Дивно. Али, зашто смо, уствари, морали да стигнемо дотле? Где је мудрост, коју ми, мирјани, очекујемо од својих духовних пастира?

·  Жасмина Стојанова: -Слава Теби, Боже наш! У Радости смо заједно, оче!

·  Рускa Георгијева: -Радујем се и благодарим вам, макар и издалека!

·  Мартин Ралчевски: Душа ми је испуњена радошћу док гледам фотографије.

Бог да вас све благослови.

То је био исход десетодневне агоније у Бугарској. Православни хришћани су уз своје свештенство покренули петицију 1. децембра да се одлука Светог Синода о постављању архимандрита Дионисија обори. Два дана после покретања петиције јавило се отвореним писмом и светогорско монашко братство манастира Зограф у подршку православнима.

Патријарх Неофит стиже у 10.00. Изјављује да ово што се дешава пред Синодалном Палатом доживљава као подкрепу, а не као притисак или застрашивање од стране народа и свештенства.

 

Појање пред патријаршијом. Тако је некада било и у Београду, али у Београдској Патријаршији нико није чуо народ.

Слава, глас 3: „Апостольских преданий известнии хранителие бысте святии отцы: святыя бо Троицы единосущное православно научивше…” – „Апостолских предања бисте сигурни чувари, Свети Оци; јер Свете Тројице једносуштност сте православно проповедали…“ – стихире које су се певале.

Архимандрит Дионисије, који је већ имао високе положаје у администрацији Синода, важи за човека који заступа интересе неких нехришћанских организација и помаже им да злоупотребљавају Цркву. Иницијатор је увођења чина „архонта“ у БПЦ, који се уско повезује са темпларским полутајним удружењем. Ипак, није полутајна, већ се зна да је архим. Дионисије учествовао на темпларским ритуалима. Иако су неки видео снимци склоњени са интернета после покретања иницијативе да се његов избор поништи, један од снимака учешћа на темларском ритуалу иницијације у Асизију (Италија) је остао:

И тако, док православни у Бугарској ликују, у Нишу су темплари ликовали над православнима.

Малтешки крст, сат у облику свевидећег ока, малтешки витезови и темлари, симболи су који се могу видети како на спољашњости, тако и у унутрашњости новоизграђене Клинике за кардиохирургију у Нишу. Чак је и интернет мрежа названа по њима – „Илуминати“, само обрнуто написано.

 

Управа клинике тврди да је повезивање ових симбола са масонеријом злонамерно и да тај „стилизовани крст“ нема никакво значење, осим као лого клинике.

Директор Клиничког центра Зоран Радовановић тврди да је реч о украсним детаљима и да не треба тражити никакву позадину или симболику.

Клиника је отворена на дан када се слави Стефан Дечански и званично ће то бити и њена крсна слава. Епископ Јован, дан после званичног отварања освештао је просторије Клинике и није имао примедбе на ове симболе (Овде се намеће питање: да ли је зграда, која је и споља и изнутра "запечаћена" масонским симболима, заиста примила освештање? - прим."Борба за веру").

Извори: "Двери.бг", "Србија Данас", "Новости"

Преузето са „Православље живот вечни“

+++

Масонски симболи у нишкој болници

Неочекивани симболи на новоотвореној Клиници за кардиохирургију асоцирају на темпларе, малтешке витезове... Званичници кажу да су паралеле злонамерне и да нема никакве позадине

СТИЛИЗОВАНИ крст, сат у облику Свевидећег ока (симбола масонерије), малтешки витезови и темплари, детаљи су којима обилују спољашњост, али и ентеријер новоотворене Клинике за кардиохирургију у Нишу. Званичници Клиничког центра тврде да је повезивање ових симбола са било каквим другим значењем осим као логоа клинике злонамерно. Један од заговорнике њене изградње, доцент Драган Милић, директор Клинике за васкуларне болести, каже да свака кардиохирургија у свету има свој лого.

Једина клиника на којој ће се јужно од Београда радити операције на отвореном срцу званично је грађена средствима државе, која је у њу уложила 250 милиона динара. Значајна средства за опремање дали су и донатори, око пола милиона евра, и имена њих стотинак уредно су пописана на табли која стоји на улазу у клинику. Директор Клиничког центра Зоран Радовановић тврди да је реч о украсним детаљима и да не треба тражити никакву позадину или симболику.

- КБЦ "Дедиње" има стилизовани крст, где су укрштена четири срца. Има још примера у Србији. Украшавање зграде споља и изнутра су радили извођачи радова, а за Ниш и југ Србије значајније је то што ће се отварањем ове клинике спасавати животи. Око 500.000 евра обезбеђено из донација и то је исто битно а не субјективни утисак појединца - каже Радовановић и додаје да нико од донатора није условљавао постављањем било каквих обележја или симбола.

Ипак, исувише је случајности на једном месту и нереално је очекивати да неће изазвати пажњу. Иницијатор изградње клинике Драган Милић, познати васкуларни хирург, такође тврди да је реч само о логоу клинике који не представља витезове и темпларе.

Витезови темплари су, иначе, настали као последица Првог крсташког рата. Ниш је касније био место сусрета Стефана Немање и немачког цара Фридриха Барбаросе, током његовог похода у Трећем крсташком рату.

У ходницима су и потрети истакнутих филозофа и други цртежи које су поклонила деца из Енглеског дома. У једном делу је и морски коњић, рад данске уметнице Марије Дубин, која их осликава по целом Нишу... Клиника је отворена на дан када се слави Стефан Дечански и званично ће то бити и њена крсна слава. Владика Јован дан после званичног отварања освештао је просторије Клинике и, како сазнајемо, није имао примедбе на симболе.

ХОСПИТАЛЦИ

ИСТОРИЧАР Небојша Озимић каже да су Малтешки крст имали тзв. витезови хоспиталци.

- Они су примали и лечили ходочаснике у Свету земљу. Временом, када су темплари званично нестали, хоспиталци су наставили да раде свој мисионарски посао. Они су папски ред и баве се углавном хуманитарним послом - каже Озимић.

Д. Миљковић

Извор: „Вечерње новости“

+ + +

Масонски симболи у нишкој болници

Слика површине девет квадрата на улазу у нову клинику за кардиохирургију у Нишу дело је сликара и вајара Милована Пенкова

Слика површине девет квадрата на улазу у нову клинику за кардиохирургију у Нишу дело је сликара и вајара Милована Пенкова (на фотографији). Овај Нишлија насликао га је по наруџбини директора Клинике за васкуларну хирургију доцента Драгана Милића. Рад садржи низ детаља за које упућени тврде да су масонски симболи, што изазива велику пажњу јавности. Ипак, постоји још један „детаљ“ везан је за ово уметничко дело. Наиме, сликар се јавио „Новостима“ тврдећи да наручиоци нису до краја исплатили његово дело.

Милован Пенков каже да је у тешкој материјалној ситуацији и да је због тога прихватио да ослика платно димензије три пута три метра за 2.000 евра. Тврди и да уметници то наплаћују чак и три пута скупље, али да није имао избора.

- Нису ми све исплатили - каже Пенков. - Преко једне фармацеутске куће из Земуна уплатили су на мој рачун 150.000 динара још прошлог лета када сам и радио на слици. Прошло је годину дана како молим и обијам прагове да ми плате још 70.000 динара.

Пенков наглашава да мотиви које је осликавао није била његова идеја, већ да је радио по инструкцијама Драгана Милића.

- Не знам шта би они требало некоме да представљају нити сам улазио у њихова значења. Потрудио сам се да пронађем адекватан модел за коња и као узор ми је послужило дело немачког графичара Алберта Дирера - објашњава уметник. - Требало је да насликам још једну слику истих димензија, али сада ми се нико од наручилаца и управе Клиничког центра не јавља. После 30 година бављења уметношћу нисам ово заслужио. Не примам плату јер нисам нигде запослен, немам чак ни оверену књижицу.

Директор Клиничког центра Зоран Радовановић каже да му нису познати детаљи око ангажовања уметника Пенкова, док је телефон Драгана Милића био недоступан.

НЕДОСТАЈУ “САМО“ СТРУЧЊАЦИ

КЛИНИКА по уређењу одскаче од осталих у окружењу. Милић је тврдио да је рађена по узору на америчку клинику „Мејо“. Међутим, у Нишу нема кардиохирурга, већ ће операције обављати стручњаци из КЦ Србије.

Д. Миљковић

Извор: „Вечерње новости“