header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Окултне вештине – пут ка смирењу и самоспознаји или странпутица?
Окултне вештине – пут ка смирењу и самоспознаји или странпутица? Штампај Е-пошта
петак, 19 децембар 2014

 УМЕСТО УВОДА

Данашњи човек је, бежећи од страве доба у коме живи, склон ономе што Руси кажу: “Упао из ватре у пожар“. То јест, уместо да смирење траже у Христу и Цркви Његовој, они се окрећу разним окултним вештинама и праксама. Међу њима је и тзв.„Силва-метод контроле ума и стреса”. О њему је својевремено писано у антисекташком часопису „Београдски дијалог“, који је у другој половини последње деценије 20. века излазио при храму Светог Александра Невског у Београду. С обзиром да и данас има људи који се с овом техником суочавају као нечим „спасоносним“, доносимо ове упозоравaјуће чланке.

Владимир Димитријевић

 

+ + +

СТРАНПУТИЦА ИЛИ ПУТ КА СМИРЕЊУ И САМОСПОЗНАЈИ?

Савремени човек, растрзан између аутентичне потребе за смирењем и многобројних стресова и искушења свакодневног живота, не познајући начин како да успостави мир у души и срцу и коме да се обрати за помоћ, врло лако долази до комерцијалних курсева и метода који „прави и једини” гарантују делотворност.

Један од таквих метода јесте и „Силва--метод контроле ума и стреса”. (у даљем тексту: „Силва-метод”). Основао га је, 50-их година, Американац Хозе Силва, који је истраживањима дошао до нечега што ће, по речима самог аутора, „ући у историју као највеће човеково откриће”. Своје откриће Силва је убрзо „поделио” са групом људи, и тако је настао први комерцијални курс, чије „благодети” у Србији можете задобити за 70 немачких марака у основном, уводном курсу.

Полазник курса, жељан чуда, дочекан је широм отворених руку уз честитке на „једној од најмудријих одлука у животу”, добивши тиме прилику да „открије тајну као и милиони људи пре њега”, наравно, захваљујући „Силва-методу” и учитељима „силванцима”.

Теоријска концепција „Силва-метода” базира се на истраживањима функционисања мозга и фреквенција можданих пулсација, као и на техници динамичке медитације којом се човек уводи у стање споријег функционисања мозга и мањег броја откуцаја, названим „алфа” и „тета” стања, која су иначе карактеристична за сан. „Откриће” X. Силве да човек може свесно да функционише у тим нивоима свести везаним за сан, по аутору, обећава много.

Тумачећи своју „Шему еволуције мозга”, аутор „Силва-метода” наводи: „Познато је да Ваш мозак управља Вашим телом. Ваш је мозак створио физичка чула да би му донела информације. Мозак је створио тело да би га покретало и опслуживало. А шта је Ваш мозак навело да све ово уради? Ваш ум, Ваша људска интелигенција, оно што црква назива душом”.

Овакву гомилу бесмиспица тешко је наћи на једном месту, почев од катастрофалне еволуционистичке интерпретације развоја људског менталног функционисања и човека уопште, до више него ужасавајућег поистовећивања интелекта, људског ума, са „бесмртном, божанском вредношћу људског бића” (ава Јустин Поповић), са свим њеним моћима осећања, воље, савести и разума.

Кључ за успех, по X. Силви, представљају две ствари: свесно функционисање у алфа нивоу и вера.

 

Појам вере за „силванце” састоји се од:

1. жеље, кад је мотивациона сила која нас покреће у правцу наших циљева;

2. очекивања циља, које припада алфа нивоу, субјективној димензији;

3. веровања, по речима аутора, „веровања у себе, у право да се има оно што ум може да замисли и поверује а Ваше срце пожели. Докле год вежбате, Ви изражавате своје веровање”.

Када год не успете да остварите циљ, оправдање „Силва-метода” за неуспех могло би бити: „Нисте довољно вежбали, нисте довољно вежбали”.

Поред вере у себе и само своје способности овом концепцијом веровања и вере имплицитно се намеће и вера у метод, односно вера у аутора чиме он постаје идол, чијим се „путем” ходи. Онима који знају и верују у Онога Ко Је једини „Пут, Истина и Живот”, ово ће бити довољан разлог да не крећу путем „Силва-метода”.

Опште самопобољшање практиканата „Силва-метода” ослања се на решавање проблема у субјективној духовној димензији коришћењем техника визуализације и имагинације, односно фан-тазирањем онога што се жели постићи.

Место где се одигравају све промене из унутрашњег духовног у спољашњи физички свет, назива се у „Силва-методу” „ментални екран”. Све што се тамо дешава функционише по прилично нејасном принципу „привлачења енергије”, који је, по аутору, „у складу са законима природе и ствара слику перфекције и привлачи материју да се усклади са тим природним савршенством”. Овакво објашњење функционисања духовне енергије у човеку представља за аутора „Силва-метода” доказ да је „зло немогуће проузроковати у духовној димензији”, пошто духовна енергија само привлачи.

Познавање духовног живота христоцентричних  психолога  експерименталиста  (духовних опитника) недвосмислено нам говори да је сам унутрашњи човек, људско срце, место које представља извор свих спољашњих дела и свих добрих дела људског бића, али и свег зла људског, убистава, крађа, прељуба, кривоклетстава, лажи, сујете, похоте и богохулства. Св. Исак Сирин јасно говори: „Ум је само једна сила душе, а срце је корен свега”.

Бавећи се и контролом и исправком лоших навика, „Силва-метод” подразумева да „ми углавном имамо добре навике које нам дозвољавају да без већег размишљања кажемо хвала, перемо зубе и вршимо све оне аутоматске кретње кроз које пролазимо док се облачимо, обувамо и сл”.       

Колико оваква концепција добрих навика не одражава реално, животно стање и наше навике, можда се најбоље види из речи Св. Јована Кронштатског: „У свом садашњем стању човек је у потпуности прожет гордошћу, лукавством, лакомисленошћу, злобом, завишћу, користољубљем, тврдичлуком, лењошћу, развратом, а понекад и ма-лодушношћу, чамотињом, лоповлуком, лажима и хулама”.

Да би дошло до исправљања лоших навика, „Силва-метод” нуди технике имагинације и визуализације у субјективној, духовној димензији, којом се фантазирањем долази до решења проблема, које се потом примењује . на нивоу физичког.

„За измену лоших навика није довољна снага човекове воље, потребна Вам је прецизна имагинација коју вежбањем морате научити да користите. Када се воља и имагинација сукобе, имагинација увек побеђује”, тврди аутор „Силва-метода”. Колико ова неистина о снази људске воље звучи шупље можда је најбоље схватити кроз речи Св. Никодима Агиорита, изванредног познаваоца духовног расуђивања и великана светогорске духовне обнове: „Бог је нашој слободној вољи дао такву снагу да кад би људска осећања, сав свет и сви демони устали против ње и ухватили се у коштац, не могу чинити над њом насиља, на човековој страни увек остаје слобода да зажели или не зажели нешто. Зато воља и одговара за све и подлеже суду.

А о практиковању визуализације и имагинације говори Св. Теофан Затвореник: „Много је лакше да се фантазира него да се пази на своју унутрашњост. То може да охлади наше самопознање, те да нас ласкаво заваравање мисаоним, умним остварењима лиши правог духовног напретка”.

У вежбању функционисања и стицања контроле ума у фамозном алфа стању велику корист пружају знања о сновима. „Одгонетање значења симболике снова може бити једна од најделотворнијих вежби која ће вам помоћи да боље разумете себе и вашу улогу у свету”, тврди господин Силва.

Најприкладнија критика оваквог приступа и толиког придавања значаја сновима могла би бити поука Св. Јована Лествичника, духовног горостаса 6. века из Синајске пустиње, који каже: „Сновиђење је кретање ума при непокретности тела. Машта је обмана очију док свест спава. Машта је вансебност ума док је тело будно, она је посматрање онога што не постоји. Онај који верује сновима личи на човека који трчи за својом сенком, настојећи да је ухвати. Демони сујете су пророци у сну. Пошто они у својој препредености по извесним знацима закључују шта ће се десити јављају нам то унапред, да бисмо се ми дивили када се та виђења из сна испуне, те да бисмо почели о себи високо мислити, као да смо веђ близу дара прозорљивости. Човек који верује сновима потпуно је неискусан. Философ је, пак, онај који им уопште не верује”.

„Да бисте постигли успех помођу „Силва-метода” само је потребно да следите упутства, јер је ово мођна комбинација умеђа коју поседујете, а која може помођи да Ваш свет претворите у рај”, завршне су речи подршке поклонику „Силва-метода” којима се учвршђује веђ форми-рано, нереално, високо мишљење о себи и сопственим способностима.

О опасности овако формиране слике о себи и неминовном духовном и душевном суноврату, као последици „Силва-методом” конструисане гордости, опет би могле послужити речи Св. Јована Лествичника, који о гордости каже: „Гордост значи губитак целокупног духовног богатства, она је крајња беда душе која у своме помрачењу мисли да је богата. Гордост је нар, споља гладак и леп, а унутра гњио”.

Могући успеси и „чуда” „Силва-метода” могли би се опет тумачити речима истог светитеља: „Када демон гордости чврсто заседне у својим служитељима тада им он открива извесне тајне или даје привидну благодет, да би се ти бедници преварили И потпуно изгубили памет. Укратко, гордост је родитељ свега онога што се противи смиреноумљу”.

Практиковање техника „Силва-метода” може створити слику и лажно савремене „просвећености” о којој је још почетком века Св. Јован Кронштатски рекао: „Лажна просвећеност удаљава нас од истинитог Светла које обасјава сваког човека који долази на свет (Јн. 1, 9), нипошто нас не приближавајући Њему. А без Христа је ништавно свако образовање.”

За истинско смирење, исправку наших лоших навика, спознају себе и живота око нас није потребан „Силва-метод” јер двехиљадегодишње искуство Хришћанства сведочи да су за то потребни наш труд, молитва и благодат Божја.

Горан Којић, студент психологије

 

„Силва-метод”

Лично искуство

Јануара 1992. године мој отац се егзалтирано обратио породици. Управо беше завршио курс „Силва-метода” у друштву свог дугогодишњег пријатеља. Пред очевом причом начуљио сам уши уто-лико пре што нисам био навикнут на такво исијавање задовољства са његове стране, и притом, што је значајно, наметнуо је да ћу убрзо бити део тога заједно са мајком и братом. Док је тако износио утиске, мотало ми се по глави да одбијем понуду. Искрено, није ми се допадао воштани израз среће на његовом лицу. Врло ретко сам у животу осећао да смо један уз другог, те ми се све заједно чинило гротескним.

Потпуно разумно, с друге стране, деловала ми је чињеница да људски мозак функционише на укупно четири различите фреквенције, од којих је једна од темељног значаја за „Силва-метод”. То су алфа-таласи, приступачни људском бићу у вишеминутном периодичном трајању у току спавања, и тада човек сања. Иначе, у будном стању, алфа-таласи се у једном минуту десе неколико пута, али је то величине милисекунде, скоро неприметно за ум. Творац „Силва-метода”, господин Хосе Силва, долази на помисао да освести ове тренутке алфа-таласа, верујући да су они одговорни за генијалне идеје и открића. И не само то, током шездесетих година он свој истраживачки рад све више конкретизује и подучава људе да свесно изазову алфа-таласе и користе њихове благодети. Наравно, ова мождана фреквенција везана је за опуштена стања људског организма; карактеристична је за животну доб деце од 7 до 14 година када им, што је познато, пламти машта. Господин Хосе Силва тврди да само 10%  људи задржи способност свесног коришћења алфа-таласа, и да су то они ретки успешни и генијални људи међу нама. „Силва-метод” је створен као комерцијалан, да људима широм света врати ову способност.

Најзад, полакомих се, у чему ми помогоше интересовања за психологију, психијатрију, И мојих деветнаест година. Већ наредног месеца исте године обрели смо се сви заједно на у нас тада мало поз-натом курсу „Силва-метода”.

На корицама приручника основног курса „Силва-метода”, поред овог имена наишао сам и на називе као што су: „Силва контрола ума” и „Развој ума и контрола стреса”. За сваког понешто. И још произведено у САД од стране „Института за психоусмеравање”.

Тада је предавања водио врло пријатан и харизматичан човек. Завршивши курс у Лондону и заинтересовавши се врло, убрзо постаје инструктор и први човек експанзије овог метода у источном делу Европе. У другој половини 1990. године „Силва-метод” најпре стиже у Југославију.

На почетку, стекли смо представу о концепту менталног прочишћавања, односно о позитивном размишљању. Ако кажем „Боли ме глава од ове емисије” или „Мука ми је од њега”, ризикујем да заиста осетим такве сензације и што је још горе навикнем се на њих. Стога, свака таква мисао захтева измену са одговарајућом позитивном рече-ницом. Ставом „поништи, поништи”, негативно размишљање бива неутралисано а потом се одабере и стави на снагу позитиван став. Та идеја није била тако лоша осим што ми се чинила претенциозном. Уосталом, шта је супротно од „Мука ми је од ње”? - „Дивно ми је кад сам с њом”!

Полазници курса имали су прилику да се упознају са тзв. „шемом еволуције мозга” и местом алфа основног нивоа ума у њој. Основни ниво ума, на који су нас доводили „менталном вежбом”, лежи тачно на граници између алфа и тета фреквенције испод које је делта ниво, потпуно несвесни ниво ума.

Опис вежби које је требало да урадимо тицао се менталних техника које би требало да послуже у заиста популарну сврху: како да заспите и како да да се пробудите када ви то хоћете, начин да останете будни дуже него што је то уобичајено - што је згодно за студенте пред испитним роком, као и могућност контроле навика као што су пушење, грицкање ноктију, контрола тежине (гојазност, мршавост) и слично.

Сваки час на курсу углавном се састоји од менталне вежбе, предавања која се тичу техника и других података везаних за теорију функционисања мозга, ума, ЕСП (екстрасензорне перцепције, тј. ванчулног опажања), и од питања полазника курса и одговора. У сали где се све одвија има више десетина полазника курса.

Читав курс траје четири дана. Суботом и недељом. Петодневни размак и опет субота и недеља. Од девет часова ујутру до девет часова увече, са паузом за ручак клизно два сата (између 13 и 1 6 часова).

Четвртог и последњег дана курса, после паузе за ручак, на ред убрзо долази и најкреативнија вежба „Силва-метода”. Свако од полазника курса ће после изласка из основног нивоа имати друштво два лична саветника који бораве у својеврсној менталној „лабораторији”. „Лабораторија” је креирана на основном нивоу ума. Њена сврха је у томе да се у њој може постићи буквално све што се пожели. Ако вам се једу колачи, завирите у пространу богату кухињу, ако вас боли глава, у „лабораторији” створите најефикаснији аспирин и ментално га попи-јте, желите ли одмор у бањи или на мору, створите све то у „лабораторији”.

Завршница основног курса „Силва-метода” резервисана је за при-мену ЕСП-а, „ефикасне сензорне пројекције” (по г. Хосеу Силви, који је изменио оригиналан назив ЕСП, иначе: екстрасензорна перцепција). Свако од полазника окушава своје на курсу буђене „јасновиде” способности на тзв. „здравственим случајевима”. „Јасновидост” је термин г. Хосеа Силве за способност људског ума да у субјективној димензији, пројектовањем унутрашњих чула на било коју тачку живе или неживе природе било где у космосу или микрокосмосу, упозна и утврди, дође до информације која му је потребна.

Будуђи дипломци „Силва-метода”, популарни „силванци”, попуњавају, дакле, специфичан образац, у сврху рада на здравственим случајевима. Критеријум је следећи: особа чије ће се здравље ставити под пажњу нечије „јасновидости” не сме да буде тренутно на курсу, треба да болује од неке болести која, опет, не мора да буде драстична. Може се узети И особа тешког задаха или особа у инвалидским колицима. Женско или мушко, дете, старија особа - свеједно је, али уз услов да се на обрасцу назначе име и презиме, пол, узраст, тежина, висина, физичке специфичности као нпр. боја косе, очију И слично. Знаком „X” се на истом папиру на цртежу контуре људског бића са све рукама и ногама означе извори тегоба од којих дато лице пати.

„Силванци” размене међу собом ове обрасце, одвоје се у парове, и први оног другог уведе у основни ниво ума читајући наглас усмери-вачки текст дат у приручнику. „Силванац” у малочас креирану личну „лабораторију” доводи непознатог оболелог. Право у руке саветника и заједничких идеја како доћи до информација о субјекту. Створена у „лабораторији” (замишљена) силуета оболеле особе може бити скенирана светлосним зраком, који пролази преко „тела” субјекта и открива изглед органа, ткива, скелета. То тело се може штипати, натерати да скаче, трчи или плива, може се провоцирати на било који начин, и уочавањем изазваних последица „силванац” извлачи закључке о тегобама субјекта. Силуета се изненада може закашљати, ухватити за срце, или давити у води не могавши да мрда ногама, и на тај начин наговестити „јасновидом” о чему је реч. „Силванац” који усмерава колегу, храбри његове поготке ако их овај има и за крај му оставља да обавезно док је још у основном нивоу ума исправи у својој „лабораторији” стварне недостатке, мане или болести третираног субјекта. Два „силванца” затим мењају улоге и сада се онај који је читао усмеривачки текст спрема да уђе у основни ниво.

Занимљиво је да је на курсу инструктор „Силва-метода” упозорио да треба пре свега да се консултујемо са лекаром који нас лечи уколико имамо неки здравствени проблем. Само таква сарадња гарантује успешно излечење. Међутим, „силванци”, ето, последњег дана курса, раде на здравственим случајевима без учешђа здравсгвеног радника.

Церемонија доделе диплома новим снагама „Силва-метода” прати се аплаузом и насмејаним лицима. Коначне напомене поручују да се редовно вежба, сваки дан, минимално 3 пута по 5 минута. „Силванци” се позивају да долазе у канцеларије „Силва-метода” по још случајева, јер негде око 500 одрађених случајева наводно гарантује прецизну „јасновидост”. Могу се такође обратити питањима, кад год имају неких проблема или недоумица. „Силванци” ће благовремено примити поштом нове информације о наредним курсевима и плановима „Силва-метода”, као и позив на редовне забаве и окупљања „силванаца”, где дипломци такође могу размењивати искуства, у веселој атмосфери. Иначе, сваки дипломац поседује сертификат-картицу на основу које може бесплатно да обнови курс било где у свету и било кад.

Мирис расцветаних жеља пење се лагано увис на око 20 степени од хоризонталне равни вида. Ви сада, у које год боје желите, креирајте, одените свој ум, пустите га у свет, и заузмите удобан положај за седење. Затворите очи и опустите се. Кад све урадите како треба, протегните се гледајући кроза јужни зид „лабораторије” и широко се насмејте, јер Вам је све боље и боље.

А ум ће се једног дана вратити.

Горан Зарић

 

Додатак

Један од изданака синкретистичке религије „новог доба” је „Силва-метод” контроле ума. Метода је, бар по учењу инструктора „Силва-метода”, заснована на научним принципима. Наиме, људски мозак у будном стању функционише на бета нивоу са фреквенцом од 21 Их. Дубљи, алфа ниво, има фреквенцу од 14 Нг и карактеристичан је за стање сна. Тета и делта ниво јављају се у дубљим стањима сна. У детињству мозак „ради” на алфа нивоу, користећи при томе обе хемисфере. После пубертета човек све више користи рационалну хемисферу, док ирационалну заборавља да користи. Циљ је „Силва-метода” да научи човека да користи обе хемисфере, јер генијалност неких представника људског рода вуче корене управо из те способности.

Медитација почиње трима наизменичним удисајима и издисајима, при чему први издисај прати визуализација броја 3, други броја 2, а трећи броја 1. Затим се започиње улазак у ниво који је синхрон са одбројавањем од десет до један. Улазак у алфа ниво треба потврдити неколиким афирмативним реченицама. Да би се медитант што боље опустио саветује се да тада „оде на идеално место за релаксацију” које карактерише максимална угодност. Са тог места медитација може да крене у различитим смеровима. Од многобројних техника које се на „Силва-методу” уче, издвојио бих, у првом реду, технику „огледало ума”, технику „субјективне комуникације” и технику „три прста”.

Техника „огледало ума” је међу „силванцима” једна од најпопуларнијих, јер омогућава практиканту да у дубљем нивоу ума на најбољи начин искористи аутосугестију, визуализацију и имагинацију које чине базу „Силва-метода”. Медитант свој проблем визуализује у што вернијој форми и пројектује га на „ментални екран”, замишљен као биоскопско платно. На „менталном екрану” проблем се уоквири у плави рам и у ту представу се унесу сва осећања која га у реалном животу прате. Медитант затим замишљеним сунђером брише замишљену плаву боју са рама, боји га у бело и помера нешто у лево. Међутим, сада се на екрану одиграва сасвим друга представа. Практикант је решио свој проблем, осећа се одлично и прима од других људи честитке и похвале. Техника „огледало ума” се може радити и у „лабораторији” која је везана за још нижу фреквенцу до које се долази новим одбројавањем од 10 до 1. У „лабораторији” се налазе и имагинарни саветници, човек и жена, који поседују „знање”. „Саветници” нису изум Хосеа Силве, иако се као такви репрезентују, већ су били познати још оријенталној магији, али су били забрањени на нижим степенима иницијације због потенцијалне опасности за неприпремљене практиканте. Ф. Бардон, писац књиге „Пракса магијске евокације”, спомиње технику „магијског огледала” која терминолошки, а и практично има везе са техником „огледало ума”.

Такође, учитељи „Силва-метода” саветују религиозним практикантима да улазак у „лабораторију” почињу молитвом, са изговором да тиме закључавају себе у добром, сакривајуђи при томе антитеистичку последицу: претварање молитве у аутосугестију.

Техника „субјективне комуникације” изводи се тако што практикант, уласком у ниво, пре спавања даје себи команду да ће се у идеално време пробудити и особи, са којом жели телепатски да комуницира, пошаље поруку одређене садржине. На „Силва-методу” се учи да особа којој је порука послата има способност да селективно прима информације, одбацујући оно што је за њу негативно. Такође се понавља да слање било какве негативне емоције није могуће, јер ова подиже фреквенцу на бета ниво. На овом месту неопходно је истаћи спичност технике „субјективне комуникације” са техником „астралног тунела” која се користи у кабали.

Техника „три прста” заснована је на условном рефлексу који се успоставља када се у алфа нивоу споје три прста. Касније, када медитант у будном, бета стању, састави три прста, аутоматски се индукује алфа ниво са својим услугама.

Када говоре о Богу, учитељи „Силва-метода” не говоре о Живом Богу, већ о производу људског ума, јер се по њима бог налази само у људском уму. „Силва-метод” контрола ума учи: стави ум под контролу. Силогизам је: стави Бога под контролу. Оно што уз диплому сваки „силванац по завршеном курсу добије јесте и снажан утисак о самодовољности и себи као мери свих ствари.

Реља Ћетковић

Београдски дијалог, јун 1993.

 

Последњи пут ажурирано ( петак, 19 децембар 2014 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 54 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.