ВЕЛИКА ПУТИНОВА ЗЛАТНА КЛОПКА

Оптужбе Запада на рачун Путина се традиционално ослањају на чињеницу да је радио за КГБ, што значи да је „окрутан“ и „неморалан“. Путин је крив за све, али га нико никада није оптужио за недостатак интелигенције. Све оптужбе против тог човека не споре да истовремено поседује вештину аналитичког размишљања и вештину брзог предузимања јасних и уравнотежених политичких и економских одлука. Западни медији често ту способност упоређују са вештином неког великог шахисте који учествује у симултаној шаховској партији против неколико јаких играча истовремено.

Недавна економска кретања на Западу уопштено упућују да је западна медијска процена Путина савршена. Упркос бројним извештајима о привредним успесима у стилу извештавања Фокс Њуза (Fox News) и Си-Ен-Ен-а (CCN), западне економије, на челу са Сједињеним Државама, као да падају у Путинову замку, чије обрисе на Западу запажају само ретки.

Колико год Запад покушавао изаћи из ове замке, не полази му за руком. Шта је истина о ситуацији на Западу и Сједињеним Америчким Државама? И зашто западни медији и главни западни економисти ћуте, као да је реч о добро чуваној војној тајни?

Многи покушавају схватити суштину актуелних збивања у контексту економије, остављајући на страну морал, етику и геополитику. Након што су схватили да су изгубили у Украјини, Вашингтон и савезници су кренули на уништавање руске економије спуштањем цена нафте и гаса, као главних извозних прихода у буџету Русије, али су изоставили попуњавање руских резерви злата. Ваља поменути да највећи неуспех Запада у Украјини није војни или политички, него Путиново одбијање да финансира западне планове у западној Украјини, јер би тиме директно поткопао Руску Федерацију. То планове Запада чини неостваривим, барем у блиској будућности.

Последњи пут је амерички председник Реган акцијом снижавања цена нафте имао „успеха“ и довео до распада Совјетског Савеза. Но, историја се не понавља вечно. Овај пут су ствари другачије, пре свега на Западу. Путинов одговор је некима изгледао као шах и џудо, када се користи снага непријатеља против њега самог и то уз минимално трошење властите снаге и ресурса.

Права Путинова политика није јавна, што само ретки разумеју. Дакле, Путинова политика се углавном не фокусира на ефекат, него на ефикасност. Врло мало људи разуме оно што Путин данас мисли. И готово нитко не разуме оно што ће учинити у будућности. Без обзира колико то некоме чудно звучало сада Путин продаје руску нафту и гас углавном за злато. Међутим, он то не виче с кровова. Наравно, још увек прихвата долар као средство плаћања, али одмах мења све доларе од продаје нафте и гаса опет за злато! Да би то разумели, довољно је посматрати динамику раста златних резерви Русије и упоредити их са девизним приходима Руске Федерације од продаје нафте и гаса у истом периоду. Осим тога, у трећем кварталу ове године Русија је купила највећу количину злата икада, достигавши рекордне висине.

У трећем кварталу ове године, Русија је увећала резерве за невероватну количину од 55 тона злата. Више од свих средишњих банака у свету заједно (према службеним подацима)! Укупно су средишње банке свих земаља света купиле 93 тоне племенитих метала у трећем тромесечју 2014. Од тих 93 тона злата, импресивна количина од 55 тона припада Русији. Не тако давно, британски су научници дошли до истог закључка, али и US Geological Survey који је још пре неколико година упозорио „како Европа не може преживети без руских енергената“. Преведено на језик обичних људи то значи: „Свет неће преживети ако нестане руске нафте и гаса.“

Дакле, западни свет, који се темељи на хегемонији петродолара, у катастрофалном је стању и не може преживети без нафте и гаса из Русије. Међутим, Русија је сада спремна за продају нафте и гаса Западу само у замену за злато!

Прекретница Путинове игре је механизам продаје руских енергената Западу само за злато, независно од чињенице да ли Запад пристаје платити или не руску нафту и гас са својим јефтиним златом на светском тржишту. Зашто Русија, уз сталан проток долара од продаје нафте и гаса, по сваку цену тај новац жели претворити у злато по садашњим ценама, притиснута са свих страна од стране Запада?

Цену злата су ФЕД и ЕФС студиозно неколико пута вештачки спуштали према куповној моћи долара или надувавали манипулацијама на тржишту. Занимљива чињеница је да снижавање цене злата води посебни одсек америчке администрације, Фонд за стабилизацију курса (ЕСФ), чија је улога стабилизовање долара у Сједињеним Државама.

У финансијском свету је опше прихваћена чињеница да је злато у ствари анти-долар:

1. Године 1971. амерички председник Ричард Никсон затвара „златни прозор“ и обуставља слободну трговину између долара и злата, што је у Америци било загарантовано одредбом из 1944. у Бретон Вудсу.

2. Године 2014. руски председник Владимир Путин поновно отвара „златни прозор „, не тражећи дозволу из Вашингтона.

У овом тренутку Запад троши већи део својих напора и средстава да снизи цене злата и нафте. Дакле, са једне стране нарушава економску стварност која постоји само како би користила америчком долару, а с друге стране жели уништити економију Русије, која одбија играти улогу послушног вазала Запада.

Ресурси попут злата и нафте пропорционално су ослабили и претерано су подцењени у односу на амерички долар. Због великог притиска, Путин сада продаје руске енергетске ресурсе у замену за вештачки надуване доларе, да би онда с тим истим доларима куповао злато вештачи подцењено у односу на амерички долар од стране Вашингтона и његових савезника.

Ту је још један занимљив елемент у Путиновој игри. Руски уран. Једна од шест електрана у Америци зависи од руског урана. Русија продаје Америци уран за доларе. Дакле, Запад, генерално, за нафту, гас и уран Русију снабдева јаким доларом, чија је куповна моћ вештачки надувана снижењем цене нафте и злата, опет у реализацији оних који желе уништити руску економију.

Овде би чак и лаику било јасно да је реч о зачараном кругу у коме Москва добија вештачки ојачан долар, којим купује вештачки снижено злато.

Управо то је кључ свих ових трансакција, којима Путин користи ове доларе само да би физички повукао злато са Запада добијеним америчким доларима. То је уистину генијална економска комбинација, која је Запад ставила у ситуацију да као змија агресивно гризе властити реп.

Идеја ове економске златне клопке вероватно није Путинова, колико саветника за економске послове, др. Сергеја Глазјева. Иначе, зашто би бирократа Глазјев, заједно са многим руским привредницима, био уврштен у списак санкционисаних особа од стране Вашингтона?

Идеју економиста Глазјева успешно спроводи Путин, али уз велику подршку Кине, односно кинеског колеге Xи Јинпинга.

Посебно важна изјава у овом контексту је недавна изјава у новембру прве потпредседнице Централне банке Русије, Ксеније Јудајеве, која је нагласила да Централна банка Русије може користити злато из својих резерви за плаћање увоза, ако буде било потребно.

Јасно је како се, с обзиром на западне санкције, ова изјава односи на земље групе БРИКС, пре свега на Кину.

За Кину је руско плаћање у злату врло повољно. Наиме, Кина је недавно најавила да ће престати повећавати резерве злата и девиза деноминираних у америчким доларима. С обзиром на све већи трговински дефицит између Сједињених Држава и Кине (тренутна разлика је пет пута у корист Кине), ова изјава преведена са финансијске терминологије једноставно значи: „Кина више не продаје своје производе у замену за доларе.“

Светски медији су одлучили да прећуте тај историјски монетарни заокрет и за никога као да није вест што Кина дословно одбија продавати своје производе за америчке доларе. Кина, наравно, и даље прихвата долар као начин аванса за њихове производе. Но, чим се трансакција обави, Кина се одмах решава америчких долара и у структури својих златних резерви и стране валуте их претвара у нешто друго.

У супротном, изјава монетарних власти у Кини не би имала никаквог смисла: „Заустављамо повећање наших златних резерви и стране валуте у америчким доларима.“

Другим речима, Кина више неће куповати америчке трезорске обвезнице доларима оствареним у међународној трговини, као што је до сада чинила. Дакле, Кина ће заменити доларе које добија за своје производе, не само продате у САД, него у целом свету. Овде настаје занимљиво питање: чиме ће то Кина заменити доларе које је зарадила кроз трговину? Којим валутама или добрима? Анализа кинеске монетарне политике говори да ће вероватно значајан део трговинских долара Кина заменити, или их је већ заменила физичким златом.

Дакле, присилна изолација руско-кинеских односа је довела до великог успеха Москве и Пекинга. Русија купује робу директно из Кине са златом по тренутној цени. Исто тако Кина купује руске енергетске ресурсе са златом по истој цени. У овом фестивалу руско-кинеских односа има места за све: за кинеске производе, руске енергетске ресурсе и злато као обострано средство плаћања.

Само петро-долару ту нема места, што не чуди, јер амерички долар није производ Кине, нити је руски енергетски ресурс. То је само финансијски инструмент привремене ликвидације. Бескористан посредник.

У свакој озбиљној трговини је уобичајено искључити непотребне посреднике из интеракције двеју независних пословних партнера. Ваља напоменути да је глобално тржиште физичког злата врло мало у односу на глобално нафтно тржиште. Већина светског тржишта физичког злата је микроскопско у односу на укупно светско тржиште нафте, гаса, урана и других роба.

Појам „физичко злато“ је скован јер су се за њега почели мењати физички енергетски ресурси, а не „папир“. Русија повлачи злато са Запада, али само у природном облику, а не папир. Па чак и Кина узима вештачко подцењено физичко злато на Западу у замену за стварне производе које тамо извози.

Запад се надао да ће Русија и Кина прихватити као платежно средство за своје робе и енергетске ресурсе „shitcoin“ или тзв. „папирнато злато“ разних врста, али до тога није дошло.

Русија и Кина, када је у питању злато, желе драгоцени метал као средство коначне исплате. За поређење: промет на папирнатом тржишту злата се процењивао на 360 милијарди долара месечно. Но, с прелазом на стварно, физичко злато, промет је пао на само 280 милиона долара месечно. То значи да сразмера између трговачког „папирнатог злата“ у односу на стварно физичко злато износи око 1000 : 1.

Коришћење механизма активног повлачења с тржишта вештачки сниженог злата и одустајање од вештачки надуваног долара значи да је Путин покренуо одбројавање чији ће крај уједно означити крај хегемоније петро-долара.

Дакле, Путин је ставио Запад у пат позицију, без позитивних привредних изгледа. Запад може уложити огромне напоре и средстава да вештачки повећа куповну моћ долара, да вештачки снизи цену нафте и куповну моћ злата. Проблем на Западу је што је количина физичког злата у његовом поседу ограничена. Дакле, што више Запад обезвређује нафту и злато у односу на амерички долар, брже ће остати без злата у својим резервама, а оно није бесконачно.

Ову економску комбинацију је Путин бриљантно одиграо. Физичко злато убрзано завршава у Русији, Кини, Бразилу, Казахстану и Индији, земљама скупине БРИКС. У тренутној стопи смањења резерви златних полуга Запад једноставно нема потез, нити времена да учини било што против Путина и Русије, тако да му преостаје само да чека пропаст петро-долара.

У шаху, ситуација у коју је Путин ставио Запад се назива „мрачно доба“. Западни свет се никада у историји није суочио са сличним догађајима и таквим економским феноменом.

СССР је брзо продао своје злато у време пада цена нафте, док Русија чини супротно и убрзано купује злато у истим околностима. На тај начин Русија постаје претња глобалној доминацији модела америчког петро-долара.

Основни принцип модела петро-долара омогућава западним земљама предвођене САД-ом да живе на рачун рада и средстава других земаља и народа, а све захваљујући улози долара који доминира у глобалном монетарном систему.

Улога америчког долара у глобалном монетарном систему је да буде крајње средство плаћања. То значи да је америчка валута на глобалном нивоу крајње добро акумулације, и зато мењати га са било којим другим добрима нема никаквог смисла за Запад.

Земље групе БРИКС, на челу са Русијом и Кином, сада заправо мењају улогу и статус долара у глобалном монетарном систему. Коначно средство плаћања и акумулације имовине, америчка национална валута, заједничким акцијама Москве и Пекинга се претвара у пуко средство аванса у размени са другом коначном финансијском имовином – златом. Дакле, амерички долар истински губи своју улогу као крајње средство плаћања и акумулације имовине, чиме губи обе улоге, а на сцену ступа деполитизовано и денационализовано активно монетарно злато. Од тога нема одбране!

Запад традиционално користи две методе како би уклонио претњу светској хегемонији петро-долара и тако очувао властите привилегије. Једна од тих метода је „Обојена револуција“ , а друга метода, ако прва не успе, су директне војне кампање.

Међутим, у случају Русије, обе ове методе су немогуће или неприхватљиве. Као прво, огроман број становника Русије, за разлику од људи у многим другим земљама, не жели трговати својом слободом и будућношћу своје деце у замену за неколико западних кобасица. То је видљиво из рекордне популарности Путина, анкете које редовно објављују главне западне агенције.

Лично пријатељство које штићеник Вашингтона Алексеј Наваљни гаји са сенатором Џоном Мек Кејном је лоше и за њега и за Вашингтон. Након објављивања те неспорне чињенице, 98% руске популације сада Наваљног види искључиво као вазала Вашингтона и издајника руских националних интереса. Зато западни стратези, који још нису полудели, не могу ни сањати о било каквој „Обојеној револуцији“ у Русији.

Друга традиционална метода су западне војне агресије, али Русија сигурно није бивша Југославија, Ирак и Либија. У свакој војној операцији чак и против не-нуклеарне Русије на руској територији, Запад на челу са САД-ом би био осуђен на пораз. Генерали у Пентагону који воде НАТО снаге су свесни тога. Било би једнако безнадежно покренути и нуклеарни рат против Русије концептом тзв. „превентивног нуклеарног удара“.

НАТО технички не може нанети ударац који би у потпуности разоружао руски нуклеарни потенцијал, у свим његовим аспектима, а масовна одмазда на нуклеарни удар против непријатеља или групе непријатеља би била неизбежна. Међутим, у таквом рату последице би биле да би живи напросто завидели мртвима.

Дакле, ни нуклеарни рат против земље попут Русије није решење за проблем предстојеће пропасти петро-долара. У најбољем случају, то ће бити коначни крај исорије. У најгорем случају, наступиће нуклеарна зима и крај живота на планети, а преживеће само бактерије које ће мутирати због зрачења.

Економска структура Запада може видети и схватити суштину ситуације. Главни западни економисти су сигурно свесни озбиљности и очајне ситуације у коју је Запад својевољно запао. Једноставно је упао у Путинову златну клопку.

Уосталом, институције Бретон Вудса знају златно правило: „Ко поседује злато одређује правила“, али на Западу сада о томе ћуте. Тихи су, јер нико не зна како изаћи из ове ситуације. Ако се јавности објасне детаљи надолазеће економске катастрофе, сви ће почети постављати питања:

„Како Запад купује нафту и гас из Русије у замену за физичко злато? Шта ће се догодити с петро-доларом у Сједињеним Државама када Западу понестане физичког злата за плаћање руске нафте, гаса, урана и кинеске робе?“

Нико на Западу данас не може одговорити на ових неколико једноставних питања. То се иначе зове „шах-мат“, даме и господо. Игра је готова.

Обрада – „Цеопом-Истина“

________________

Извор: „VOX-blog“