У великој конкуренцији мутивода, преливода, лажа и паралажа, барона Минхаузена и приповедача ловачких прича међу екуменистима и новотарцима у СПЦ, владика бачки Иринеј Буловић заузима прво и неодузимљиво место. Кад говори неистине, он то чини тако убедљиво, да и сам мисли да је истина. Тако се показало и у новом броју часописа „Печат“, у коме дотични разглаба, на више страна, на разне теме.

Овога пута, папин прстенлија, који је у СПЦ издао све што се могло издати и учинио толико на зизиуласизацији и унијаћењу, заузима „чврст“ патриотски став, па гуди попут Филипа Вишњића и опомиње Србе да путу патриоте, родољуби и остало. Главни информатор америчке амбасаде из СПЦ (о чему пише Викиликс), човек у кога Американци имају толико поверења да га моле да интервенише код владе Србиjе да убрзају процес доделе земље за њихову амбасаду САД, носилац папиног крижа и прстена, у „Печату“ пева химне Руској Цркви, патријарху Кирилу, устаје против санкција Русији, итд (о „љубави“ еп. бачког према руском народу и његовом „залагању“ за српско-руске односе прочитати текст на линку у прилогу „Уредништво: Бајден може, козак не може“). Као да смо ми глупаци и да не знамо да екумениста не може бити патриота – ко се моли с јеретицима, прима њихове паре и поклоне, тај је издао Цркву. Како каже свети Кипријан Картагински – коме Црква није мајка, томе Бог није отац, а такав не може волети ни земаљску отаџбину. Поновићемо и овом приликом оно што смо већ рекли у једном осврту на глуматање патриотизма и зилотизма епископа бачког: екуменисти и новотарци нису и не могу бити патриоте. Зашто? Прво, јер је екуменизам верски глобализам, па, следствено, искључује патриотизам и национализам (као што ни комуниста не може бити патриота, јер је интернационалиста). Друго, јер су екуменисти кваритељи Православља, а српство без Православља не може постојати. По речима Светог Владике Николаја, српство без Православља је само „чувена фирма на празном дућану“.  Те две ствари су неодвојиве. Владика Данило (Крстић) је говорио: „Српство се намерно или из незнања третира као самостална категорија или као нешто чему је Православље узгредан али не и обавезан атрибут. Овакав став није ништа друго него почетак искривљеног, негативног национализма. Злонамерно се заобилази историјска чињеница да је у вековном ропству Православље било то које је сачувало српство, а не обрнуто.“  Уосталом, зна се да је Буловић на грчким телевизијама изјављивао  да је рођен као Србин, а да би волео да умре као Грк (и то не обичан Грк, него ватикански слуга – фанариота, додајемо ми).

Овај „трансформерс“, који је у младости био зилот, а сада је највећи и најгласнији екумениста, у ствари ради ко зна за кога. Јер, то је човек који је увек знао одакле дувају политички ветрови и где је моћ, још од доба Милошевића, чији је био поузданик. Сетимо се – Буловић венчава сина Милошевићевог председника  скупштине, Зеленовића, и дружи се са Слобиним војвођанским кадровима – Кертесом, Радованом Панковом, Перчевићем и осталима. Интимус је Мирјане Марковић. Чим види да се ствари мењају, прелази на другу страну. Какав је као човек, види се из чињенице да није хтео ни да привири на сахрану када су Радовану Панкову погинула оба сина у саобраћајној несрећи – јер Панков више није био на власти. Прелази код Тадића, и подржава његову власт (рецимо, спречава да Црква оштро осуди статут АП Војводине, који аутономашима даје државност), а заузврат добија огромну црквену имовину, од које годишње инкасира око 300 хиљада евра. Његов поузданик, владика Порфирије, постаје шеф РРА, и човек од највишег поверења „жутих“ у овој осетљивој области. Буловић узвраћа активним учешћем у „ломљењу кичме“ епископу Артемију, коме је запретио да ће му сломити кичму још 1996. Кад му шефови из иностранства јаве да ће на власт доћи Николић и Вучић, одмах се пребацује код њих, и посећује Николића у болници док овај „штрајкује  глађу“ као вођа „опозиције“ која ће, чим дође на власт, порадити здушно на тзв. „Бриселском споразуму“. На Сабору се руга себи сличном Григорију, који, као ограничен и необавештен, није знао с које стране ветар дува, па је остао уз Тадића. Сада, опет, глуми патриоту и великог пријатеља Руса и Руске Цркве – очекује неко „прешалтавање“, неку нову лаж у којој ће опет бити сердар, војвода, генералисмус и маршал скупа.

Јадан је то човек и још јаднији владика. Много је зла нанео СПЦ. Још 1994. потписао је, са јеромонахом Игњатијем Мидићем, предавање читаве наше дијспоре Цариграду. Усред рата, 1995, хвалисао се молитвеним доручком код Клинтона. Те године, увео је у заблуду патријарха Павла, који је потписао пуномоћје Милошевићу за Дејтонске преговоре, упркос противљења челника Републике Српске. Ишао је, скупа с митрополитом Амфилохијем, код римског папе и добио од њега бискупски криж и прстен. 2007. потписао је, опет са Мидићем, Равенски документ у коме се признаје примат папе римског у првом миленијуму.

Унапред је прогласио кривим владику Артемија и био главни инспиратор хајке против њега. Покривао је све који су сумњиви, само ако су могли да буду његова гласачка машинерија на Сабору (нпр. случај Пахомије). Иза њега остају његови наследници – новотарци и газитељи светог Предања, попут владика Порфирија Перића, Андреја Ћилерџића (који је скинуо мантију, па га је он, по договору с бечким кардиналом, вратио у СПЦ и поставио у Беч), Сергија Берлинског, а сад и Јеронима Мочевића, тешког паписте о чијем злу ће се тек чути.  Ко зна колико је свештеника и њихових породица уништио, гонећи их са парохија на велике празнике, терајући их да се селе у најтежим условима, и утерујући страх у кости и старима и младима. Ко зна колико се људи разболело због њега и његовог тиранског понашања (и тај стално прича о љубави, а влада удбашким методама због чега га и зову владика (УД)бачки). У младости, док је студирао у Грчкој, писао је антиекуменистичка писма епископу Лаврентију (ОВДЕ:) и није хтео да саслужује са новокалендарцима, него је служио код зилота, да би сада био издајник православне вере и папопоклоник, који је фанариотизовао СПЦ само да би угодио свом газди у Цариграду, који угађа газдама у Вашингтону и Ватикану.     

Ко је владика бачки, а ко је прави патриота, види се у истом броју „Печата“, кад и он и прави патриота, академик Милорад Екмечић, одговарају на слично питање – о недавном сусрету патријарха Вартоломеја и папе Фрање. Буловић, у свом мамбо-џамбо стилу, муљаторски, прича о неким тешкоћама у дијалогу, али, наравно, „свом срцу одољет не може“, па каже: „Мислим да је порука са сусрета римскога папе и васељенскога патријарха суштински позитивна јер ствара климу поверења и сарадње.“ А академик Екмечић, највећи наш историчар, каже: „Данас је Католичка црква безрезервни савезник са САД и даје им подршку у покушају глобализације човечанства под америчким вођством.“ И додаје: „Сусрети новог папе са православним васељенским патријархом, недавно у Истанбулу, само су беочузи у ланцу који ће се протегнути далеко у будућност. То се на првом мести тиче наше српске коже. Неке владике су дале пристанак, без меродавне одлуке Светог синода, да се обављају заједничке молитве по католичким црквама“. Дакле, не можеш глуматати да си против Америке, а за Русију, као што чини владика бачки, а у исти мах бити за Цариград и екуменизам.

Но, све ово о чему говоримо, далеко снажније, у свега неколико речи, исказао је један српски духовник. Чувши причу о новопројављеном „патриотизму“ другог папиног прстенлије међу српским епископима, митрополита Амфилохија, духовник је упитао свог саговорника: „А ЈЕ Л' ВРАТИО ПАПИ ПРСТЕН?“ За паметног доста!

Повезани текстови:

1. Уредништво: Осврт на изливе "патриотизма" и "зилотизма" епископа бачког Иринеја;

2 .Уредништво: Екуменисти и новотарци – вешти глумци у представама о патриотизу и зилотизму;            

3. Уредништво: Брудер Иринеј и брудер Јозеф;

4. Уредништво: Владика Иринеј Бачки опет глуми „зилота“;

5. Уредништво: Бајден може, козак не може!;

6. Уредништво: Ко је издао Оца Јустина или чијим путем иду носачи Авиних моштију (фото - видео).