Тронедељна посета Аустралији сабрата манастира Острог монаха Арсенија, бар до сада, десет дана после његовог доласка, пролази, може се рећи, чудно.
О овом гостовању се међу свештенством знало два месеца раније, али је долазак монаха Арсенија најављен и то само на интернет презентацији Митрополије аустралијско - новозеландске само четири дана пре првог предавања. То предавање у сали цркве “Света Тројица” је било 20. децембра, а до данас (пишем 29. децембра) на сајту Митрополије који се дневно обнавља - ништа. Две новине на српском језику такође нису ни поменули гостовање Арсенија. Али ипак ову медијску блокаду је разбио сам Арсеније гостујући у 26-то минутном интервјуу на радио станици SBS програму на српском језику. Тај интервју може да се саслуша овде:.
Интервју је подужи и по мало досадан, али има ту свакако занимљивости. Борба за веру је у једном обраћању српском свештенику који у поздраву не помиње Бога одговорила: „Ko Бога нема у срцу нема га ни на језику”. Монах Арсение почиње интервју са “Боље вас нашао!”, а завршава са “Хвала на позиву!” Већ на почетку улази у прву контрадикторност, изјављује да у Мелбурну осећа “позитивну енергију”, a касније ће да каже суштину свог предавања, да на Западу влада “духовна пустош и сиромаштво”. Занимљив му је и коментар да је имао трему да „нешто не упрска”, јер како опет изјави “представља СПЦ и српски народ”. Говорећи о предавању које је имао у сали грчке цркве показао је и богатство свог духовног речника: „Било је више него изненађујуће и невероватно добар пријем”. Oнда у интрвјуу долази, по мом скромном мишљењу, до главног бисера, а који много говори. Монах је објаснио да му је тему предавања “Православље у савременом свету” “мудро ставио владика Иринеј”, уз још мудрије објашњење: “Ти сад можеш да причаш шта хоћеш!”. Говорећи о својим предавањима, монах Арсеније опет занимљиво за анализу каже: ”Лукаво се дотичем разних тема…”. Онда је објаснио да се у 29. години живота обратио у Православље, па је тај израз објаснио водитељки енглеском речју „conversion”, а обaјсни и да је пре конверзије био будиста и „активно упражњавао трансцеденталну медитацију”. Следећа контраверза су изјаве, и то једна за другом, прво да он проводи живот у “изолацији и пустињи”, а одмах иза тога да “трудим се да будем у току и пратим све шта се дешава”, а на крају и уређује емисију на радио Светигори. Чак и овдашњи свештеници, наравно потајно, постављају питање зашто је уопште дошао Арсеније и коме у посету и са којим циљем, а опет зашто се посета, ако је већ реализована, држи у некој тајности. У поменутом интервјуу монах Арсеније говорећи о својој младости рече “Био сам корак иза стејџа!” Мени лично и није баш јасно шта је хтео да каже, али се питам где су сада на том стејџу он, његов, како га назва архијепископ Амфилохије, домаћин Иринеј Добријевић, а где је Артемије код кога је провео 12 година, а да га у причи о свом животи и не помену. Предраг Вучинић, Мелбурн Фото: sbs.com.au |