header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow САОПШТЕЊА arrow Подсећање: Уредништво "Борбе за веру": Амфилохијево монтенегринско својатање српске Метохије
Подсећање: Уредништво "Борбе за веру": Амфилохијево монтенегринско својатање српске Метохије Штампај Е-пошта
уторак, 13 јануар 2015

 Великоцрногорац Амфилохије као лукави трговац српским земљама

Када нешто изјави папин прстенлија и митрополит са Цетиња Амфилохије, то по аутоматизму уопште не мора да значи да је он изрекао и нешто паметно, посебно сувисло или у потпуности поштено. Тако се на жалост монтенегрински владика Амфилохије опет веома осрамотио и у свом недавном говору у Мојковцу.

http://www.mitropolija.com/u-mojkovcu-9-januara-odrzana-akademija-povodom-99-godina-mojkovacke-bitke/

Самозвани архиепископ са Цетиња Амфилохије, поред многих племенитих речи поводом Мојковачке битке и још неких догађаја, изрече и много веома дрских, великоцрногорских и антисрбијанских ставова. Тако је поводом најављене посете зликовца и ратног злочинца Хашима Тачија званичној Подгорици рекао и следеће: „...Надам се да Тачи долази и да нашем премијеру Милу Ђукановићу, врати оно што је за време Зетске Бановине припадало Црној Гори (!?), и да му каже, ево ти човече Метохија (!?). Враћам оно што сам отео... Ако би Тачи вратио оно што је све до 1945. било црногорско (!?), тиме би се васпоставила права Црна Гора (!?)... Зетска Бановина је имала преко 30 000 квадратних километара и између осталог обухватала је Пељешац, Стон, Мљет, Дубровник, територију до ријеке Неретве ... и Рашку област, Нову Варош, Нови Пазар до Косовске Митровице, а и крај до Ђаковице и до Призрена (!?). Тако је било до 1945, када се догодило черечење Косова(!?), а тиме и Црне Горе ... (!?)“

Изјава је заиста скроз Амфилохијева, што скоро аутоматски значи и да је пуна мешавине истине и лажи, па је обавезно треба добро проверити и пажљиво прочешљати. Оштром оку не може промаћи да је његова мојковачка беседа, поред одређених истина и одређених племенитих ставова, у исто време препуна и отровног великоцрногорског безобразлука, конфузиозности и недоречености али и етнофилетистичке црногорске мегаломаније као и грубог фалсификовања мученице историје.

Митрополит Амфилохије већ у старту дрско и  лукаво греши, јер двојицу сасвим нерелевантних, непозваних и међународноправно неовлашћених безаконика и хохштаплера, кољача Тачија и лопова Ђукановића, ставља у преговарачки процес за чисто србијанску територију - Метохију, која уопште не припада ни Миловој Црној Гори ни самозваном Тачијевом Косову. Осим тога, он себе по својој енормно великој сујети, брже боље трпа у тај процес черечења територијалне целовитости државе Србије, и то у црном друштву са два окорела безаконика Тачијем и Ђукановићем. Владика Амфилохије каже да се „нада враћању“ Црној  Гори  територије Метохије али се по својој гордости и  великоцрногорској мегаломанији нигде не запита: од кад је то србијанска Метохија постала део Црне Горе, па јој се она треба вратити? Нигде ту несретни владика Амфилохије не помену ни државу Србију  ни српски народ Метохије и целе Србије. Они као да апсолутно и не постоје за овог гордог и дрског великоцрногорског митрополита. У својој гордој надувености митрополит Амфилохије не жели ни да помисли да ће тим речима увредити хиљаде Срба, а пре свега оних, у њему очевидно не баш много милој Србији, коју би сада и он са Цетиња, територијално да черечи у друштву са кољачем Тачијем и лоповом Милом. Не, само то! Он се „нада“ доброј вољи ратног злочинца Тачија да поклони Ђукановићу српску Метохију и тако испуни Амфилохијеве дрске цетињске снове и етнофилетистичку великоцрногорску мегаломанију.

Монтенегрински владика Амфилохије грубо греши чак и када у исту преговарачку раван поставља, председника владе једне међународно признате државе – Мила Ђукановића, и тзв. министра иностраних послова једне потпуно терористичке, међународно не признате и фантомске државе – Косово, Тачија. Духовно изгубљени митрополит Амфилохије, истовремено обојицу поменутих безаконика подиже и на високи пиједестал неке њихове тобожње међународноправне позваности, релевантности, државничке овлашћености и моћи да тргују потпуно туђим територијама – у овом случају територијама Републике Србије и њене аутономне покрајине Косово и Метохија. Поставља се основно питање – ко су уопште дрски несрећници Амфилохије, Тачи и Ђукановић, па да они тргују туђим територијама тј. територијом државе Србије, ако и птице на грани знају да Косово и Метохија припадају Републици Србији а не држави Црној Гори или неком фантомском Тачијевом Косову? И ко је уопште  несретни лик са Цетиња, звани митрополит Амфилохије, па да он даје предлоге масовном убици Хашиму Тачију, како овај бандит треба трговати са окупираном територијом туђе државе тј. Републике Србије? И то трговати, ни мање ни више, него са једним окорелим антисрбином Милом Ђукановићем. Дакле, од самог старта се види да цетињски владика Амфилохије јавно, гласно, бестидно и јасно не признаје да су Косово и Метохија делови Републике Србије, што је само по себи тешка увреда целе државе Србије, тешка увреда целог напаћеног српског народа на Космету и целог српског народа у целини. То је и веома злобна и бестидна великоцрногорска провокација. Оваква провокација зрела је наравно за најоштрију и свеопшту осуду како од стране државног руководства Републике Србије, тако и од врха СПЦ, грађана државе Србије и свих верника СПЦ.

Неко би поставио и следеће питање: да ли то овај цетињски митрополит жели пошто пото, да постане професионални политичар и да се и као такав наметне као фактор великоцрногорског преговарања о типично србијанским земљама? Да њега, Тачи и Мило укључе у неки замишљени преговарачки процес отимања територија државе Србије? Оних територија које не припадају Црној Гори, а хвала Богу никада и неће припадати тој модерној и накарадној Миловој НАТО творевини.

Да се мало нашалимо - можда му неко од сабраће из екуменистичког врха СПЦ испуни и ту његову тако жарку, сујетну и јарку жељу, да се и он као професионални великоцрногорски политичар баци у државничку високу политику. А и зашто му ускратити то задовољство? На тај начин владика Амфилохије коначно ће да споји те две тако му миле и драге функције – да буде великоцрногорски митрополит праве и велике Црне Горе и да уједно постане њен председник. 

   Да се ипак вратимо његовим дрским промашајима у мојковачкој беседи. Он рече: „Надам се да Тачи долази и да нашем премијеру Милу Ђукановићу, врати оно што је за време Зетске Бановине припадало Црној Гори (!?), и да му каже, ево ти човјече Метохија (!?). Враћам оно што сам отео ... „. Ово је тек тотална рошомонијада јадног цетињског митрополита! Ко то уопште коме треба да враћа српске земље? Кољач Тачи антисрбину Милу? И чије то да Тачи враћа Милу? Србијанско или црногорско? По великоцрногорцу Амфилохију, очигледно је да је он Метохију у своме срцу већ одавно отео држави Србији и жели да је из крваве руке кољача Тачија поклони антисрбину Милу и Миловој НАТО Црној Гори! Глупљу, безобразнију и бесмисленију реченицу од горе цитиране, тешко да је могао изрећи било ко у Црној Гори, осим митрополита Амфилохија. Она је типично у Амфилохијевом обеспамећеном, сујетном и великоцрногорском стилу. Бесмисленост и безобразност Амфилохијеве изјаве је и у томе што он потпуно измишља ствари, отворено фалсификује историју, слободно медијски сањари и то покушава прогласити јавом и великоцрногорским правом. И то ни мање ни више, него са трона светог Петра Цетињског и са титулом Егзарха Пећког Трона. Он дакле потпуно злоупотребљава и једну и другу функцију и крајње дрско креира неку своју бајковиту великоцрногорску сањарију коју још жели да представи као нешто што је историјска истина и факт. Да лаж прикаже за истину и светлост поистовети са тамом. То је демонски посао који никако и никада не би требао бити посао једног православног владике, али то на жалост не чуди од гордошћу опијеног владике Амфилохија, јер му то ни приближно није први пут, а како је кренуо неће му изгледа бити ни последњи.

Но, да поставимо и једно овакво питање овом великоцрногорском мегаломану са Цетиња: „Која је то, владико цетињски, територија Зетске бановине која је за време постојања ове бановине, како Ви неистинито рекосте у својој Мојковачкој беседи, тада припадала Црној Гори?  И зашто отворено радите демонски посао и јавно фалсификујете историју, кад врло добро знате да Црна Гора као нека територијално административна јединица, у то време уопште није ни постојала? Вама сигурно није непознато, да је одлукама Подгоричке Скупштине из 1918. године, Краљевина Црна Гора себе директно прикључила тј. присајединила Краљевини Србији, те да она као Црна Гора није ни постојала у оквирима Зетске Бановине као нека територијална јединица. О каквој то Црној Гори онда причате, или боље рећи дрско трабуњате?“

Сваки образовани Србин зна да је територија Метохије неколико векова припадала средњовековној држави Србији, а пре свега од 12. до 14. века, у доба светих Немањића. И касније, за време светог деспота Стефана Лазаревића почетком 15. века као и неко време за владавине деспота Ђурђа Бранковића, у првој половини 15. века, Метохија је опет део државе Србије.  Црној Гори, која се као каква таква мини државица полако формира тек од почетка 18. века, Метохија је први пут припала тек после Првог балканског рата 1912. године и била је њен фактички део свега 6 година, тј. до 1918. године, и одлука Подгоричке Скупштине. Од 1918. Метохија се дакле, као тадашњи део Краљевине Црне Горе, као и цела тадашња Краљевина Црна Гора, присајединила Краљевини Србији одлуком самих Црногораца, који су, истини за вољу, себе у то време искључиво сматрали националним Србима. И сада би владика и пробуђени великоцрногорац Амфилохије, у свом мегаломанском и великоцрногорском налету, поново да кроји многовековну историју и да гази по одлукама Подгоричке Скупштине, као и да негира све међународно правне уговоре после Првог светског рата до данас. Да прави великоцрногорски рачун без србијанског крчмара. Типично великоцрногорски и сасвим Амфилохијевски, мада исти тај Амфилохије врло добро зна да је Метохија саставни и међународно признати део државе Србије.

 Зашто онда митрополит Амфилохије непозвано и неовлашћено позива једног бандита и српског крвника – Тачија, да тргује земљом намучене државе Србије и „врати“ Метохију њеној тобожњој матици Црној Гори, тј. данашњем криминалцу и НАТО климоглавцу Ђукановићу. Метохију! Па Метохија је духовно најважнији део Републике Србије,  а није, нити ће хвала Богу икада и бити, део Црне Горе. Ни оне велике ни оне мале. То би бар људи из Црне Горе, чији су преци одлучивали на Подгоричкој Скупштини 1918. године требало да памте. Јасан одговор цетињског владике на то питање уследиће нешто касније.

   У својој следећој реченици цетињски митрополит Амфилохије потпуно се погубио и још јасније открио своје великоцрногорско лице, па изјављује: „Ако би Тачи вратио оно што је све до 1945. било црногорско (!?), тиме би се васпоставила права Црна Гора (!?)“... Пазите ту Амфилохијеву лукавост и бестидност – да кољач Тачи крваву и окупирану Метохију враћа антисрбину Милу!? Али за сваки шовинизам па и онај великоцрногорски, потребно је грубо и безобразно фалсификовати историју. Зато опет постављамо јасно и недвосмислено питање сујетном великоцрногорцу и митрополиту са Цетиња: „Шта је то до 1945. било црногорско кад се Црна Гора одлуком Подгоричке Скупштине 1918. године присајединила Краљевини Србији и кад у време Краљевине СХС а потом и у време Краљевине Југославије уопште није постојала никаква територијална јединица звана Црна Гора? Шта је то, јадни владико, од 1918. до 1945. године  било црногорско, ако знамо и то да до 1945. није постојала ни измишљена црногорска нација? Или сте то можда и Ви, сироти митрополите, почели користити шовинистичке идеје вашег по злу чувеног Морачанина Секуле Дрљевића, који је од великог Србина, због своје енормно велике сујете, на крају постао велики антисрбин?“ Зато овај безобразни и великоцрногорски Амфилохијев предлог терористи Тачију, да тргује србијанским земљама са Милом, добија димензију тоталне бесмислености,  велике лукавости  и отвореног антисрпства!

   Чак ни комунистички злотвори нису смели Метохију одузети од Републике Србије, и она је, као саставни део аутономне покрајине Косово и Метохија, и после Другог светског рата део Србије. Међутим, сујетни великоцрногорац Амфилохије се овде показује гори и од комуниста.

Мало касније, владика Амфилохије у потпуности открива своје великоцрногорске карте па каже – „тиме би се васпоставила права Црна Гора“!? Чиме би се то васпоставила права Црна Гора, несретни цетињски владико? Чиме? Отимањем Метохије од Републике Србије и то преко трговине на релацији кољач Тачи – лопов Ђукановић, уз тебе као супервизора и саветодавца? Овакве небулозе и дрскости, јавни су показатељ шта гордост и сујета могу да учине од човека, па чак и од некада угледног јеромонаха и угледног владике Амфилохија. Гордост и сујета су га, како га године сустижу, толико духовно развалиле, да он више не зна ни шта прича. По томе је постао сличан свом предходнику по сујети и гордости - краљу Николи, који је како су га године сустизале себе све више и више брукао. Изгубио је давно цетињски митрополит духовни компас па га таласи сујете у мору гордости бацају са једне хриди лупетања на другу. Из једне лажи у другу. Из једне срамоте у другу. Сад би да са Тачијем и Милом черечи Републику Србију и тргује најсветијом земљом државе Србије. Да сте некада ово некоме причали, да ће епископ Амфилохије овако ниско пасти, одмах би вам сваки нормални човек зачепио уста и рекао вам: „Ћути несрећо! Где владика Амфилохије да тргује са Шиптарима, а против Србије?“ Изгледа да су се времена много променила или боље рећи људи много искварили, чак и они на трону светога Петра Цетињског.

   На самом крају митрополит Амфилохије је набројао и скоро све градове и области које су од 1918. до 1945. припадале Зетској Бановини, очевидно јавно претендујући да је све то Црна Гора и то она његова „права Црна Гора“ коју је предходно помињао, а која је пре сто година замишљена и планирана од његовог предходника и сродника по мегаломанији и сујети – краља Николе Петровића. А све је то, мање више, само брђанска шизофренија и црногорско гордо надгорњавање!

Ако је судећи по задњим речима црногорског владике и мегаломана са Цетиња - Амфилохија, он би изгледа и територију целе Зетске Бановине да прогласи „правом Црном Гором“. То нескривено извире из његовог мојковачког великоцрногорског трабуњања. Тако владика Амфилохије помену у свом Мојковачком млаћењу празне сламе и Рашку, Косовску Митровицу, Призрен, Прибој, Дубровник, Мљет, Пељешац, Стон, Нову Варош, Нови Пазар па све до реке Неретве...? Охохо... Где ли би се само зауставио залауфани митрополит Амфилохије кад би се још мало у Мојковцу загуслало? Кад мегаломанија и етнофилетизам метастазирају у гордим црногорским умовима, кад прокључа идеологија крви и тла, онда му сигурно ни територија Зетске Бановине свакако неће бити довољна за „праву Црну Гору“. Тражиће се онда и Скадар на Бојани и Мостар на Неретви за велику и праву Црну Гору, па би, ако би то заиста и припало данашњој Црној Гори, дошло до тога да од Скадра на југу и до Рашке на северу, и од Мостара на западу па до Косовске Митровице на истоку, Срби уче како је Секула Дрљевић патриота а свети Сава Немањић окупатор? Јадни владика Амфилохије. Изгледа да су му црногорска гордост и морачка лукавост давно добрано попиле мозак те ни сам не зна ни шта предлаже ни какве глупости прича, јер кад би свако по његовом мојковачком говору почео да „враћа“ Милу Ђукановићу територије замишљене велике и праве Црне Горе, онда би ми Срби далеко догурали. Онда би се и у Мостару, Косовској Митровици, Прибоју, Требињу, Мљету и Пељшцу као и на Цетињу, Вељем и Мртвом Дубоком, Подгорици, Улцињу, Пљевљима и Тузима, учило по Миловом школском програму тј. да је Савић Марковић Штедимлија патриота а свети Симеон Мироточиви окупатор.

Већ скоро традиционално за митрополита Амфилохија је и то да је он набрајајући градове бивше Зетске Бановине, опет показао непознавање историјских чињеница, јер је и ту напамет причао. Тако је на пример и град Призрен прибројао Зетској Бановини, мада Призрен у то време никада није припадао Зетској већ искључиво Вардарској Бановини.

Да је среће, па да је то једина омашка овог несретног црногорског митрополита, то му заиста нико не би ни приметио ни замерио. Али сво то шовинистичко великоцрногорчење, етнофилетистичко лукављење, фалсификовање историје, као и скоро пола његовог обраћања ратном злочинцу Хашиму Тачију и председнику владе Црне Горе Милу Ђукановићу, а посебно митрополитов позив на њихово заједничко черечење територијалног интегритета Републике Србије, заслужују отворену и хитну осуду државе Србије с чијим би територијама митрополит Амфилохије да тргује уз Тачија и Ђукановића. Да Српска Црква није окупирана од стране епископа папофила и фанариота, Амфилохијеве сабраће, хитно би реаговао и  Велики црквени Суд СПЦ, све са циљем да би се овај веома горди и већ подоста изгубљени великоцрногорац и смутљивац у СПЦ пензионисао, те да не би и даље наносио огромну штету и Митрополији Црногорско-приморској и читавој СПЦ.  Да не би због своје лукавости и великоцрногорштине кварио бар колико-толико сачуване односе две државе, Србије и Црне Горе, и како би бар мало сачувао своје некада велико име у српском народу и СПЦ. Боље му је да у неком манастиру лагано окреће бројанице до краја живота или пензионерски игра шах и домине у неком парку, него да се јавно брука неовлашћеним, безобразним, антисрбијанским и срамотним предлозима српским душманима Тачију и Ђукановићу за прекрајање граница државе Србије и поклањању најсветије српске земље – Метохије - љутом Дукљанину Милу Ђукановићу и његовом модерном и у сржи антихришћанском и антисрпском Монтенегру.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 09 јануар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 7 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.