Крвави догађаји у Паризу до којих је дошло 7.јануара натерали су нас да се присетимо да је концепција „сукоба цивилизација“ као начина за управљање друштвено-политичким процесима  настала на Западу – не само теоријски, већ и на практичном плану- још од времена када су се 1990.године  појавили радови Бернарда Луиса, британског стручњака за Исток: „Коренови муслиманске злобе“ у којима је ислам приказан као реакционарна  религија која не дозвољава никакву модернизацију, води се мржњом према Западу, а његове вредности су се формирале, како сматра, под утицајем комплекса „јудео-хришћанства“.

* * * 

На стварању „лика непријатеља“ у глави Европљанина ради огроман кадар информативних бораца међу којима париски  сатирични недељник CharlieHebdo игра посебну улогу,  јер његово главно оружје представља антирелигиозна провокација, прикривена слободом речи.

CharlieHebdo, који су   1970. године  основали новинари – левичари као „орган за револуционарну критику“, родио се по други пут 1992. године када је на чело редакције дошао Филип Вал, настављач ционисте Бернара  Анри-Левија који је одиграо приметну улогу у ескалацији напрегнутости прво у Либији, па затим и у Украјини. Од тада се  CharlieHebdo сматра за носиоца увреда религиозних осећања код муслимана и католика.

Први скандал који се рашчуо у вези са тим недељником је избио 2006. године када је у њему објављена серија карикатура пророка Мухамеда,    преузетих из данских новина Jullands-Posten. Њихово објављивање је изазвало талас негодовања и многобројне протесте. Муслиманске организације су затражиле да се тај број забрани, али се испоставило да Шарли Ебдо има врло јаке покровитеље.

2009.године главни уредник „Шарли Ебдоа“ је постао Стефан Шарбонје („Шарб“)  који је наставио часопис да води линијом распиривања мржње и анти-француског расположења међу муслиманима. Док је Запад ратовао против Либије Шарли Ебдо је без имало обзира и пун цинизма исмевао оне које је авијација земаља алијансе НАТО бомбардовала. Како је један од истраживала написао: „Шарли је био типичан орган пропаганде ратног времена у  коме исмевање непријатеља представља класику“.

Своје уверење је Шарбонје излагао потпуно отворено: „…трудимо се да се сваке недеље бавимо провокацијом. Провокација представља  наш хлеб насушни“. А свој недељник је назвао „последњи остатак независне штампе“. 

2011.године редакција Шарли Ебдоа је први пут нападнута: на њу су   бацане бомбе са запаљивом смесом, што је довело до пожара. То се десило ноћу, уочи изласка броја чији је назив требало да гласи „Шеријат Ебдо“, где је као уредник броја именован… пророк Мухамед. 2012. и 2013. године појављивале су се  нове карикатуре у вези са Мухамедом, које су осудиле не само религијске организације, већ и политичари. Међутим, редакција на то није реаговала… У последњем броју (од 7.јануара), на дан када су  „Шарб“ и његове колеге убијене пуцњима из аутомата, Шарли Ебдо је поставио нову провокативну сличицу на којој је џихадиста који на изјаву „Одавно у Француској није било терористичких напада“ одговара:  „Сачекајте крај јануара…“ У том истом броју (од 7.јануара о.г.) као уводник је дат чланак, посвећен новом роману француског писца Мишела Уелбека који је познат по својим скандалозним изјавама  типа „Ислам је глупа и опасна религија“.  Уелбекова књига „Покорност“ (Soumission) је написана у жанру политичке антиутопије: приказана је смена председника и долазак у Јелисејску палату председника-исламисте који 2022.године на изборима побеђује Марин ле-Пен. Нови шеф  државе почиње исламизирање прво Француске, па за њом и дугих европских држава, уводећи шеријатске законе које Европљани покорно прихватају.

Књига је пуштена у продају тог истог 7. јануара, али је већ до тада постала узрок  жестоке дискусије у којој су узнемирене муслиманске организације окривиле писца да распирује исламофобију и расну мржњу.

Терористички напад је изазвао снажну и невероватно брзу  реакцију читавог Западног света. Представници различитих политичких покрета у Француској су потпуно једногласно изјавили да је Француској и њеном демократским вредностима, пре свих слободи речи и штампе, објављен рат, да најбољи одговор на то треба да буде национално јединство „пред тероризмом и варварством“.  Много њих, од Папе до Генералног  секретара УН, подржавају ту позицију, те терористичку акцију карактеришу као варварски  злочин. У свим земљама су  истовремено почеле добро режиране акције „Jesuis Charlie“ („Ја сам Шарли“), чији су сви учесници   били одевени у исте мајице и сви су носили исту поруку.

Међутим,   после париске трагедије од  7.јануара нико на Западу се није изјаснио јасно због изврнуте представе појма  „слобода речи“ која омогућује неодговорност,  због које се на крају појављује претња по људске животе и мир уопште.

  Снажан талас протеста против „варварског исламског фундаментализма“  до кога је дошло одмах после акције терориста, подигнут је практично потпуно по сценарију антиисламске кампање која се проширила   САД-ом у септембру 2001.године.

Шта може даље да се дешава пише курдски политиколог из Ирака Рамазан Османов који 15 година непосредно посматра како Американци граде „Велики Блиски исток“.

„Сада, плашећи цео свет терористичком „Исламском државом“ Американци званично добијају право да окупирају Сирију и –опет – Ирак… Према нашој анализи  калифат ће се померити на Кавказ и у Европу. То ће бити Армагедон. Овде, на Блиском Истоку, понеко се бар бори и пружа отпор. А у Европи ће исламисти постићи невиђен успех. Европљани су кунићи који су се одвикли од ратовања. Нека само 10 искусних терориста Исламске државе уђу у мирни европски град и тај град ће бити освојен. Верујте ми на реч! Осим тога, они свуда имају своје људе. Марсељ и Брисел су већ арапски градови, у којима се чак и полиција боји да интервенише“.

* * * 

Међу европским аналитичарима има мало оних који себи дозвољавају да поштено и трезвено оцене ситуацију,   створену  париском кланицом. Међу њима је и Тјери Мејсан , главни уредник сајта Réseau Voltaire,  који је 7.јануара објавио чланак  у коме је претпоставио да напад на Шарли Ебдо представља „француски 11.септембар“. Он сматра да то није била освета новинарима, већ провоцирање европског грађанског рата у оквиру стратегије „судара цивилизација“. Они који су припремали напад, пише Тјери Мејсан, знали су да ће њим изазвати раскол међу Французима-муслиманима (у Француској их је око 6 милиона) и Французима-немуслиманима. „Не знамо ко је наручио ту професионално припремљену операцију против Шарли Ебдоа, али и нема потребе да се мучимо. Треба да се размотре све хипотезе, а у овом тренутку  да се прихвати да је највероватнији циљ био да нас раздвоје, а да су наручиоци, највероватније,  из Вашингтона“ – закључио је он.

Извор: "Фонд стратешке културе"