Поводом недавне полемике о тексту посвећеном пилоту Милети Протићу, који је потписао наш сарадник Владимир Димитријевића са родољубима из Товаришева, добили смо писмо коаутора текста, људи из Товаришева, па га објављујемо.

Уредништво

+++

ПИСМО РЕДАКЦИЈИ

Поштовани, дужни смо појашњење у вези текста о Милети Протићу.

Од 9. до 11. Новембра у селу Товаришеву, ентузијасти из МЗ-а први пут су обновили, после више од 70 година, прославу Дана ослобођења и уједињења Товаришева 1918 године.

Част нам је била угостити наше предаваче др Мишу Ђурковића, мр Владимира Димитријевића, Игора Јарамаза и Марка Пејковића.

Пре и после предавања гости су обишли центар насеља и погледали споменике Гаврилу Принципу, а касније и спомен-парк Милети Протићу.

Том приликом замолили смо проф. Димитријевића да нам помогне да шира читалачка јавност сазна за животну причу Милете Протића и да то уобличи.

Текст са основним подацима нашли смо на интернету и читајући схватили смо да се ради о изводима из књиге "Сломњена крила" Милоша Д. Радојчина, покојног партијског функционера из Товаришева.

То смо закључили по готово идентичним пасусима и хронолошлим редом са којим су писани - као и у поменутој књизи.

Та књига иако идеолошки максимално обојена, сачувала је успомену на Милету Протића у времену када се за њега скоро није ни чуло, а што г-дин Ракић у свом тексту на почетку и помиње "да смо склони да заборављамо оне који су писали историју", очито не схватајући да су они које он некада хвали у својим текстовима, све радили да се српски јунаци забораве.

Текст Милана Ракића нам се учинио добар, јер је избацио идеолошке закључке из књиге Милоша Радојчина које нема на интернету, и базирао се само на чињеницама и доступним историјским подацима.

Свесни смо начињене грешке, али мало смо и збуњени, јер г-дин Ракић говори о некаквим "тирадама о Пирцу", иако су о том команданту РВ и ПВО, изнешене само чињенице као о издајнику који је променио три командна места и три униформе за 4 године.

Даље г-дин Ракић наводи да се помиње "наводни злочин комуниста у селу Јабука".

Овај податак је објавио дневни лист Блиц, где је наведено:

"Za utvrđivanje pune istine o sudbini 72 pilota zalaže se i predsednik Vazduhoplovnog saveza Srbije Labud Bulatović. A inicijator čitave akcije, padobranac i novinar Danko Vasović, apeluje na Komisiju za pronalaženje masovnih grobnica da joj slučaj pilota streljanih u selu Jabuka bude jedan od prioriteta."

Подсећамо да је новинар Данко Васовић један од првих који је писао о мрачној прошлости Курта Валдхајма.

Исто тако се наводи извор из књиге Милоша К. Аћина "Споменица палих Срба ваздухопловаца 1941-1945." објављена у Вашинготну 1975. где се исто говори о том злочину, у којој се помиње овај злочин.

Шпенулације о наводној ликвидацији нису стављене у први план, већ пре свега намерно игнорисање подвига овог јунака у претходним деценијама, а најбољи доказ за то је да су за политичког комесара Прве ексадриле (и Народног хероја!) Фрању Клуза чули сви, а да командант Милета после свега није могао бити ни народни херој.

Сумња постоји и зато је постављено питање, посебно после горњих података о масовним стрељањима.

Потребно је подвући да отац Милете Протића није допуштао новим властима да поставе спомен плочу на родну кућу Милете, а он лично је одбијао да присуствује свим послератним свечаностима где се говорило о борби и ослобођењу, док се у селу и породици шушкало да је Милета био сујеверан и да се никада није враћао по нешто, чак и када шапку заборави, а крене за Дубровник, те да је званична верзија његове погибије где се говори о Милетином повратку на место непријатељске колоне да одради незавршени задатак, немогућа.

То су само приче, истину ћемо као верници сазнати на Страшном суду, али чињеница је да је Милетина личност дуго година била намерно игнорисана, и да су они којима је Милета и мртав сметао, скинули и уништили бронзаног двоглавог орла са надгробног споменика на месном гробљу у Товаришеву где је Милета покопан, када га је мајка у врећи донела из Жепча.

Милета је тада опојан у локалној цркви и сахрањен као хришћанин, а на надгробном споменику и даље се виде остаци постамента српског грба.

Г-дин Ракић је свакако помогао да се истина о нашем јунаку коначно сазна и ми смо му за то захвални, али нас збуњује његова оправдана, али претерана реакција, јер ни сам није потписао свој текст и навео изворе тј. књигу Милоша Д. Радојчиновог.

Све фотографије можете видети овде:

http://srbin.info/2015/01/11/oblic-iz-tovariseva-sedamedset-godina-od-smrti-pilota1/

РОДОЉУБИ ИЗ ТОВАРИШЕВА