header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow БОРБА ЗА ВЕРУ arrow Луганско чудо: да ли ће бити канонизован први светитељ Новорусије – мученички пострадао за Веру?
Луганско чудо: да ли ће бити канонизован први светитељ Новорусије – мученички пострадао за Веру? Штампај Е-пошта
субота, 24 јануар 2015

Свештеник Владимир Кресљански приноси себе као живу Евхаристију Богу

У ратом захваћеној Новорусији и читавом руском свету, православни верници све више размишљају и удубљују се у трагични и чудесни догађај у Луганску, који је већ назван „Луганским чудом“.

Наиме, 31. јула 2014. године, приликом бомбардовања Луганска од стране укро-фашиста, православни свештеник отац Владимир, будући смртно рањен, клечао је на коленима и до последњег издисаја се молио да остале касетне бомбе, бачене из авиона, не експлодирају.

 „Усрдним  молитвама умирућег свештеника Господ је пројавио чудо – неексплодирале бомбе лагано су падале на земљу“ – сведоче очевици.

Свештеник Георгијевског храма у Луганску, протојереј Владимир Кресљански, отац петоро деце, враћао се кући после вечерње службе. Његова кућа је већ била потпуно срушена у бомбардовању, али је он претходно супругу и децу склонио у руски Орск (он је такође могао да сачува свој живот, вративши се у родни крај, али није желео да остави своју парохију и своју паству).

Отац Владимир са својом паством

Његова супруга Светлана испричала је православним новинарима о последњем телефонском разговору ћерке са оцем.

 „По речима Олге, отац се понашао чудно. Говорио је да су му се јавили  његова баба и отац Григорије, духовник породице (обоје покојни). Ћерка је помислила да је он то сањао. Међутим, отац је рекао да их је видео на јави... У недоумици, она га је упитала да ли је са њиме све у реду. Он је одговорио да јесте“ – рекла је она.

„Отац Владимир је био необичан свештеник. Његове главне особине биле су смирење и простосрдачност. У њему није било гордости ни строгости. Волео је људе, и према њему су се сви опходили с топлином. Ко год би од њега заискао молитву, он би га услишио, за сваког се помолио. Када је служио Литургију, свагда се дуго  молио, ишчитавајући сва имена која су му давали за помињање. Сећам се случаја парохијана нашег храма. Муж и жена су се јако посвађали, дошли су у храм, а у сусрет им је изашао отац Владимир, који је, држећи велике свеће у рукама, говорио: „Данас ћемо се помолити за умножење љубави“. Зацело, некако је видео, осетио, шта је потребно овим супружницима.

Увек је понављао: „Мање се треба гордити, да не би било невоља“. Непосредно пред смрт, покуцао је на прозор једне породице, његових парохијана, и рекао им: „Хитно се спремите и бежите, за сат времена на вашу кућу ће пасти граната“. Они су га послушали, и тачно за сат времена баш на њихову кућу пала је граната, али су људи успели да се спасу. Он сам није се спасао. Рањен у експлозији бомбе, пао је на колена и у молитвеном предстојању умро. Био је заиста свештеник – слуга Божији! Цео живот се молио. Господ га је удостојио мученичке кончине“ – рекла је парохијанка Олга Љамзенко.

Друга житељка Луганска испричала је да је отац Владимир 15 минута пре експлозије био у њеној кући.

„Дао ми је крст на ланчићу и рекао: „Молите се! Носите крст на грудима!“ – рекао је свештеник који ће кроз неколико минута бити покошен бомбом укро-фашиста.

Фото: "РИА Новости"

О подвигу оца Владимира, о томе да његовим молитвама украјинске касетне бомбе, које су редом падале, нису експлодирале, а које би неминовно убиле много мирних житеља, говоре многи очевици.  

         Овaj догађај je назван Луганским чудом. Гробу оца Владимира, сахрањеном поред Георгијевског храма, у коме је служио, без обзира на близину фронта и гранатирање, притиче много људи. Они молитвено помињу оца Владимира и изражавају наду да ће баћушка бити проглашен за првог свештеномученика Новорусије.
 
          По материјалу са: novorosinform.org
 
Последњи пут ажурирано ( среда, 28 јануар 2015 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 40 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.