„Биће рата и где он прође, људи више неће бити.

А пре тога, Господ ће слабим људима послати мале болести,

и они ће умрети. А за време антихриста смрти неће бити.

И Трећи светски рат више неће бити зарад покајања,

 него ради истребљења.“

Свети Лаврентије Черниговски

Данас Црква Божија слави Светог Лаврентија Черниговског, кога је Бог прославио нетрулежним моштима, и који се упокојио 1950. године. Баш на његов дан, почели су преговори у Минску, са новим уценама против Русије, којој НАТО Империја спрема рат. Зато је добро да се сетимо овог преподобног, и да, на основу његових речи, видимо о чему је заправо реч.

ШТА НАМ ОТКРИВА ОТКРИВЕЊЕ ЈОВАНОВО?

Године 2008, отац Никодим (Богосављевић) објавио је озбиљан текст „Откривање Отркивења“, у коме је, између осталог, и на трагу Светог Лаврентија, писао о нашим данима. Ево неколико размишљања из тог текста, насталог пре седам година: “Символички и алегоријски језик виђења, које је Св. Јован Богослов записао у Откривењу, полако али сигурно бива растумачиван стварношћу и догађајима око нас, и могућност да се „тајна безакоња“ у њему описана, разоткрије и покаже у потпуности управо пред нашим очима, постаје све извеснија. Ово се односи на глобални политички систем Новог светског поретка (НСП), чије се уобличавање приводи крају, чини се да је позната и хронологија последњих догађаја – непознаница остаје једино још идентитет „сина безакоња“ – антихриста. На овом су се послу „откривања“ Откривења заједнички удружила пророчанства и тумачења древних православних и нарочито новијих, руских светитеља, сабрана у књизи Русија пред Другим доласком (С. Фомин, Россия перед Вторым Пришествием, Москва 1998), и рад савремених хришћанских посленика на Западу, чија су филмска разобличавања тајних друштава и владара света доступна на интернет галаксији. Њима смо за разматрање теме „последњих догађаја“ прикључили још и књигу м. Максима, игумана ман. Св. Козме Етолског у Коринту, „Антихрист је стигао – 1983-2013“ (Ο Αντίχριστος ήλθεν 1983-2013, Атина 2006), заснованој на делима Светих Отаца.

Летимичним прегледом интернет галаксије може се свако уверити да свет живи у предапокалиптичкој грозници. На свим језицима све врви од сајтова, чланака, видео клипова, расправа на форумима о катаклизми која је најављена за 21. 12. 2012. годину. Повезује се са крајем света који је најављен у календару Маја, као и другим религијама и култовима, затим се помиње приближавање планете из друге галаксије, а неки астрономи говоре да за тај дан, због највећег приближавања Сунцу, постоји велика могућност измене магнетних полова на земљи, па чак и њеног искакања из система. Очигледне су две чињенице: 1. да је главна намера власника интернет галаксије да на читавој земљи посеју страх; 2. да је његов врхунац везан за датум који није случајно изабран. Ширење страха по планети, које је почело још од рушења Светског трговачког центра у Њујорку, везано је за кључну тему нашег чланка – за неопходност читавог човечананства да има један глобални систем управљања и заштите, оличен у једној Светској влади и једном председнику, који ће уједно бити и избавитељ – месија, христос, бог, тј. антихрист./…/ Овде долази до подударања есхатологије илумината са јудејском, кабалистичком месијанском есхатологијом. Према овој последњој након 6000 година наступиће месијанска ера. Пошто јеврејски календар тренутно броји 5769. годину, то значи да њихова 6000. пада по нашем календару 2240. године. Међутим, према А. Дугину кабалистичка месијанска ера је започела већ 1990. године (Мессианство каббалы,http://www.arctogaia.com/public/zohar.htm). Јудејски месија треба да ослободи Јевреје из ропства и да створи хиљадугодишње царство овде на земљи, у коме ће им бити подређене све гоје.

Не треба да чуди да се задњовременски поступци политичке окултне (сатанистичке) олигархије поклапају са јудејском есхатологијом, јер су први, заједно са свим другим тајним организацијама, светским банкарским системом и медијима у служби других још од 18. века па на овамо. Велика је вероватноћа, дакле, да ће од 2012. године свет ући у последњу фазу свога постојања. Остаје нејасно само да ли ће тада бити изабран и устоличен први и последњи председник УН, или ће тада почети кампања за његов избор. Ово је врло битна ствар јер је са доласком антихриста, према сведочанствима Отаца, повезано избијање Трећег светског рата. Познато је, наиме, да ће тај рат и бити изазван ради тога да се читаво човечанство принуди да завапи за једним светским владаром. Преп. Лаврентије Черниговски о томе говори овако: „У последње време у аду више неће бити демона. Сви ће бити на земљи и у људима. Биће страшне невоље на земљи, чак ни воде неће бити. Затим ће избити светски рат. Биће тако снажних бомби да ће гвожђе горети, камење ће се топити. Огањ и дим ће се дизати до неба. И земља ће изгорети. Остаће врло мало људи, и тада ће почети да вичу: ‘Доле рат!’ И ‘Хоћемо једног цара!’“ (Свети Лаврентије Черниговски, На дверима вечности, Образ светачки, Београд 2004, 130). Познато је такође да ће владавина антихриста трајати седам година и биће подељена на два дела од по 3, 5 година: прва фаза ће бити његова кампања за председништво над целим светом, а друга следи одмах по избору за председника света, односно, зацарењу у обновљеном храму у Јерусалиму, где ће се он прогласити за бога, како је то описано у Откривењу. /…/Са овим су сагласне савремене Божије објаве у Русији. Најпре је још 1939. године преп. Серафим Вирицки говорио да ће обнова православља у Русији трајати око 15 година и да ће након тога доћи антихрист: „Наступиће такво време када ће у Русији бити необични процват. Отвориће се многи храмови и манастири, да ће и странци долазити к нама и примити крштење. Но, то неће бити задуго, на 15 година, а потом ће доћи антихрист“ (Россия перед Вторым Пришествием II, 334). Почетак обнове православне Русије је повезан са виђењем једне побожне Рускиње којој се на празник Покрова 1998. године јавила Мајка Божија и показала јој икону каква треба да се наслика. Икона је насликана у Сретењском манастиру, названа је Васкрсавајуће Православље, и када је донесена у Дивејево, монахиње су рекле: „Атонски старци су предсказали: ‘Када се појави Пресвета Богородица у белом, тада ће почети обновљење Русије’“. Дакле: 1998/9 + 15= 2013/4. година./…/Са доласком антихриста везана је обнова храма у Јерусалиму и вероватно проглашавање овог града за престоницу света. Код јудејаца поново влада месијанска грозница каква је владала уочи Оваплоћења Сина Божијег, што потврђују одговарајући сајтови. Извршене су све припреме за обнављање јерусалимског храма: положен камен темељац, исклесано сво камење, припремљени предмети за обред, обновљено свештенство, почело се са васпитавањем деце која ће кад одрасту прислуживати храму – чека се само онај који ће храм за три дана обновити и засести у њега као цар и бог – лажни месија – антихрист, о чему Христос говори као „гнусоби опустошења“ (Мт. 24, 15). Дакле, у лажни храм треба да заседне лажни месија, тј. у сатанску зборницу треба да се зацари сатана, који ће се претходно уселити у антихриста.

Једино се посматрана из овог угла могу објаснити тренутна повезивања свих светских територијалних, економских, имформационих, религијских и контролних система у свету. Када читав свет буде повезан, уједињен и умрежен у чврсте и непокидиве нити ових мрежа, тада ће, према пророштвима Светих Отаца, избити Трећи светски рат, у чијем јеку ће се предложити уједињење човечанства под једним владаром, а као једино решење и једини кандидат биће понуђен „човек безакоња“ – антихрист, који ће себе приликом зацарења у Јерусалиму објавити као месију, тј. прогласити се за бога.Са јерусалимским објављивањем антихриста за месију, тј. за бога, везано је пуштања сатане из бездана на кратко време, и његово усељавање у антихриста. По некима оно ће се извршити још приликом зачећа или одмах по рођењу, међутим, ми сматрамо да ће се оно извршити у време око самог зацарења антихриста. Само је смирени Син Божији могао толико да се унизи и да биде зачет у утроби Дјеве, да буде положен у јасле и повијен у пелене, да дозволи обрезање, да расте као дечак и младић итд, итд. Горди сатана ништа од тога не може да истрпи нити да дозволи. Он не може ни да лицемерно глуми миротворца и хуманисту током три и по године, када ће антихрист угађати и додворавати се човечанству, не би ли га оно прихватило за свог владара. Горди сатана може само да прихвати да му се поклоне као богу. И управо ће тада, после зала трећег светског рата и највећег греха одрицања хришћана (међу њима и великог броја православних) од Христа и прихватање антихриста за месију и бога, сатана задобити власт над човечанством, и од стране Свемоћног, али праведног Бога, биће пуштен на кратко време и уселиће се у антихриста, чиме ће отпочети три и по годишња страховлада „каква није била од постанка света до сада, нити ће бити“ (Мт. 24, 21). Дакле, када се обнови „сатанско збориште“, које, по веровању, јудејаца може обновити само месија, јер они пре очишћења не могу ступити на Гору храма, тада ће у њега засести антихрист и у њему сатана.              

Са овим је сагласно и пророчанство преп. Лаврентија Черниговског, који је о усељавању сатане у антихриста говорио два пута: 1. „Антихрист ће бити син блудне девојке – Јеврејке из дванаестог колена блудника. Већ као дете биће веома паметан и способан, а нарочито од тренутка када као дванаестогодишњи дечак, шетајући са мајком по врту, сретне сатану, који ће изићи из самог бездана и настанити се у њему. Дечак ће уздрхтати од страха, а сатана ће рећи: ‘Не бој се, ја ћу ти помагати’. И од тог детета ће у људском обличју израсти антихрист“; 2. „Када се у царском плашту[антихрист] буде возио у кочијама и дође до врта, изићи ће да прошета по врту размишљајући како да уреди своје царство. Одједном, отвориће се бездан, појавиће се вода, из воде ће неко изронити и њему ће се учинити да је стао иза њега. Осврнуће се и угледаће страшну наказу и од страха ће вриснути. У тај мах у њега ће се уселити демон и он ће од тада постати антихрист. Још раније, баћушка је говорио: ‘Антихрист ће се устоличити у Јерусалиму, тамо ће сести на престо. Сада је Денница [сатана] свезан у аду, Господ ће га одвезати и он ће се уселити у цара - антихриста’. Јереји о. Никифор, о. Григорије и протој. Василије (Ганзин) приметише да је баћушка другачије о томе говорио једном другом приликом. Он им одговори: ‘Оци и браћо, ви једно не знате и не разумете: ја не говорим само о Русији, него о читавом свету. Моје речи су истините и открио ми их је Дух Свети по благодати’“ (Свети Лаврентије Черниговски, На дверима вечности, Образ светачки, Београд 2004, 105, 130). Дакле, још су тада јереји приметили да је о усељавању сатане у антихриста преп. Лаврентије говорио два пута, и њима је било нелогично да се сатана два пута усељава у једног истог човека. Сматрамо да се из претходно наведених разлога ова два, на први поглед противречнa места могу схватити на начин да ће се у дванаестогодишњег антихриста уселити неки од виших демона, који ће му својом силом помоћи да чини чудеса и тако дође до светске власти, а у Јерусалиму, у већ зацареног антихриста сами сатана, који ће му дати још већу силу зла.

Хронологија свега горе реченог нам се чини сасвим вероватном. Наша намера је да их широј јавности изнесемо на увид као једно опште, начелно упозорење, са молбом да се о њима трезвено расуди, да би се донело саборно мишљење Православне цркве, јер је још у С. Завету речно да је мудрост у савету многих, тј. свако појединачно мишљење се проверава у сабору и од њега добија печат пуноважности. Ова хронологија, међутим, умногоме зависи од нас православних хришћана. Само ми имамо од Бога дату силу да задржавамо потапање света у море зла. Та сила се зове благодат Св. Духа, која борави у Православној Цркви и која се стиче и увећава путем молитве, поста, покајања, исповедања и Св. Причешћа. Када та брана попусти, свет ће кроз пакао, који ће из бездана изаћи на земљу, доћи свом крају – Ономе Који је за Себе рекао „Ја сам Алфа и Омега, Први и Последњи, Почетак и Свршетак“ (Откр. 22, 13) – Господу, Творцу, Спасу и Судији нашем Исусу Христу.

НОВА АТЛАНТИДА

Године 2009, отац Никодим је дао још нека размишљања на ову тему: „На есхатолошкој равни, долазак „месије“ је повезан са уништењем „људи леве стране“, што подразумева велики светски рат. У кабалистичкој књизи Зохар (Књига светлости) стоји: „Док људи Великог Смешања не буду очишћени с лица земље, киша 'Торе' неће пасти и деца Израиља, слични травама и дрвећу, неће почети ницати…“. А. Дугин закључује: „На тај начин позиција јудејске есхатологије се не затвара у пасивном чекању 'посланика одозго', већ у активном и вољном припремању 'краја света', - у припремању, описаном најжешћим и најборбенијим тоновима, изразима мистичког и есхатолошког ритуалног геноцида…“. Главни противник Јакова (Израиља) је Исав (Едом, Рим): „Разумљиво, ноћни бој Јакова с „анђелом“ се јавља као главна кабалистичка метафора, описујући есхатолошко рвање јудеја с 'римљанима' (хришћанима)“ (Мессианство каббалы, http://www.arctogaia.com/public/zohar.htm). 

Друга паралелна прича је митолошки сан о Атлантиди. Све илуминатске породице себе сматрају наследницима преживелих Атлантиђана. Еволуција Атлантиде подразумева њено умирање и рађање, попут митолошке птице феникс, или Озириса. Тако су и САД етапа ка коначној, савршеној Атландити: „Сви илуминатски окултисти, рачунајући [тадашњег] председника Клинтона и подпреседника Гора, верују да садашњи амерички систем мора умрети, мора бити уништен, тако да би нови, коначни „савршени“ систем под Христом [=антихристом] могао нићи из пепела“ (www.cuttingedge.org). Њихова идеологија је савршено друштво у коме ће постојати две касте – владајућа високотехнологизована и робови, који треба да на примитиван начин производе „природну храну“, која са вегетаријанством и поштовањем култа мајке земље, чини веома битну ставку окултизма још у Вавилону и Египту. Сасвим је извесно да нова технологија постоји, и да је заснована на коришћењу космичке гравитације, или енергије из космичког вакуума. Зато бисмо смањењу становништва на „златну“ милијарду и зацарење антихриста, као циљевима које треба да оствари Трећи светски рат додали и потпуно уништење садашње индустријске цивилизације са застарелим и прљавим технологијама, да би се на њено место увела нова, чиста, савршена технологија, и тиме васпоставио рај на земљи, са „досезањем“ бесмртности без Бога. Називајући оваква открића „почетком нове енергетске ере“, слично закључује и А. Милинковић: „Ако се покаже да је све то тачно, тај изум би довео људски род или до неслућених могућности развоја или – до новог светског рата, јер би дефинитивно уништио све на чему почива економска и политичка снага западне цивилизације“ (Теслино тајно оружје, 62). При томе, илуминати себе сматрају „милостивима“, јер уништавањем две трећине човечанства, они планету, и са њом људски род, спашавају од потпуног уништења. Међутим, као и све утопије и ова ће остати само сан, с том разликом што ће прва фаза њеног остваривања бити ужасна, несагледива и неописива, и уместо жељеног раја, због рата и суше, тј. затварања неба од стране Св. пророка Илије, земља ће бити претворена у пустош и пакао. Све ће се збити како је Господ рекао у Јеванђељу. Читавим светом ће завладати „гнусоба опустошења“. Као што је њен Творац прошао Голготу, тако ће и творевина проћи кроз пакао богоостављености, и као некада Христос, и она ће завапити: „Или, Или, лима савахтани? То јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Мт. 27, 46). „Јер ће тада бити невоља велика каква није била од постанка света до сада, нити ће бити“ (Мт. 24, 21).

Дакле, у оба случаја је у питању сатански, есхтолошки ритуални рат жртвоприношења ради „очишћења“ пред долазак „спаситеља“, месије - антихриста. Реч је о логичном завршетку никад прекиданог обредног жртвоприношења сатани, нарочито деце, са пијењем крви и једењем меса жртава (Н. Козлов, Крестный пут, 1994; D. Icke, Najveća tajna, Zagreb 2007). Осим тога, ритуално пијење крви и клонирање јесу део веровања у могућност постизања бесмртности, односно, стварања мимо Бога. 

Док пишемо ове редове, светска криза отпочиње. Њену улогу објашњавају речи идеолога НСП, З. Бжежинског: „У таквом друштву контролу би преузеле посебне елитне групе са супериорним научним знањем. Да би дошло до овако савршеног друштва биће потребно да се свет подвргне третману константних социјалних и политичких криза које би се искористиле да се јавно мнење помоћу употребе масовних медија придобије за прву фазу контроле спољног непријатеља. Одатле до контроле унутрашњих непријатеља је само један корак“ (Теслино тајно оружје, 46). Она по систему криза-решење треба да у разним областима изврши последње припреме пред 2012. годину, и да свет, попут оне пред прошли, уведе у Трећи светски рат. /…/ 

Једина духовна сила која још стоји на путу остваривања наведених планова јесте Православље. Пред нама су две опасности: кварење вере и на крају прихватање антихриста за месију. Прво би искушење могла бити унија, као могуће решење Дијалога православних и римокатолика. Забринутост поводом овога је већ изнео арх. Георгије Капсанис (Узнемиреност због сједињења, Православље 977, 6-8). Унија се уклапа у тежње глобалиста и екумениста ка стварању једне светске религије, која ће прихватити антихриста. Кварењем вере се одгони благодат Св. Духа и са њом оруђе препознавања и заштите од нечастивог. О другој опасности, пак, говори преп. Лаврентије Черниговски: „Блажен и триблажен човек који не пожели и уопште не види богомрско лице антихриста. Ко га буд видео и слушао његову богохулну реч с обећањима свих земаљских блага, преластиће се и кренуће му на поклоњење. И заједно с њим они ће погинути за вечни живот и гореће у вечном огњу…“ (РПВП II, 385). На задњовременску апостасију православних архијереја, богослова и верника упућују, пре свега, речи Господње: „Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити“; „И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе“ (Мт. 24, 5); „Али Син Човечији када дође, хоће ли наћи веру на земљи?“ (Лк. 18, 8). Преп. Нил Мироточиви каже: „Цркве Божије остаће без богобојажљивих и благочестивих пастира и тешко онима хришћанима који остају у свету и који ће савршено изгубити веру, пошто ће бити лишени могућности да ма од кога виде светлост познања“ (www.svetosavlje.org). Зато што модернизовање и либеризација Цркве неминовно води примању духа овог света, тј. посветовњачењу и хуманизму, као и због немања времена да се одређене појаве провере, трезвени, благодатни, смирени конзерватизам остаје најбезбеднији чувар Предања, тј. праве вере. Предуслов за остајање у чистој вери је наше непрекидно пребивање у покајању, исповедању наше грешности и немоћи. Видећи наше смирење и вапаје, Господ ће нас привести истинским духовницима и пастирима. Сва мудрост је у проналажењу правог духоносног пастира и богослова, пастира који праву веру потврђује правим делима, оца који није неплодно дрво, већ Духом Светим рађа синове за Царство Небеско, пастира који није најамник или прерушени вук, него је спреман да за веру и своје стадо положи свој живот (Јн. 10, 11-15).

Што се тиче Трећег светског рата и могућег дочекивања најстрашнијег времена антихриста, утешне су речи преп. Лаврентија да ће Господ у току рата, као и у епидемијама које иду за њим, узети најслабије, а за сусрет лицем у лице са непомјаником, за мученичко исповедање или бежање у пустињу, оставити само најјаче. Православни пострадали у том рату ће задобити мученичке венце (РПВП II, 539-540). Такође су утешна и пророчанства о руском цару кога Господ треба да подигне у доба антихриста. На пример., постоји двд запис о украјинском схиепископу Алимпију, када је он 2007. године у ман. Ждребаонику, у присуству митр. Амфилохија, рекао како му је један прозорљиви старац, још као дечаку, предсказао да ће учествовати у крунисању руског цара. Ово јесте утеха, али није поуздана нада, јер испуњавање прореченог зависи од Господа. Оно што је у нашим рукама јесте стајање у правој вери и покајању, избор правог пастира.

Пред нас, дакле, стоје велика искушења. Бићемо уцењивани да напустимо веру да би сачували голи живот. Ми, међутим, измећу духовне смрти – одрицања од праве, спасоносне вере – и привремене физичке, телесне смрти – страдања и глади - бирамо друго. Језгровито је и поучно завештање блаж. Матроне (+1952): „Потом ће бити тешко, и биће горе него икада. Како ми вас је све жао. Доживећете до последњих времена. Живот ће бити све гори и гори. Тешко. Доћи ће време када ће пред вас положити крст и хлеб, и рећи: 'Бирајте!' 'Ми бирамо крст'. 'Матушка, а како ће тада бити могуће живети?' Она: 'А ми се помолимо, узмемо земљу, направимо куглицу, помолимо се Богу, седимо и будемо сити'“ (РПВП II, 548-549).

 „Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш“ (Мт. 24, 42). „А што вама говорим, свима говорим: Стражите!“ (Мк. 13, 37).“                      

ЗАПИС ИЗ 2011.

 А 2011, наш сарадник Владимир Димитријевић је писао на „Борби за веру“ следеће: “Догађаји који се у свету збивају огромном брзином сваком нормалном хришћанину указују на близину коначне борбе Христа са антихристом, и Другог и Славног доласка Господњег. Кад кажем „нормалног“, мислим на хришћанина који стоји под правим углом у односу на тле, који се није поклонио ни римском папи, ни Светском савету цркава, ни самом себи, ни свом стомаку, ни свом новчанику. Таквом је јасно да убрзање светске историје није и не може бити случајно; Господ је то убрзање и нагласио као знак краја, истакавши да ће се ти дани, дани зла, СКРАТИТИ ради изабраних.

А Свети Нил Мироточиви је пророковао да ће три и по године власти антихриста проћи као три и по месеца у његово доба (он је живео пре више од два столећа). Уосталом, што је мање песка у горњем делу клепсидре, он све брже истиче. И непобожни људи данас виде, и стално о томе причају, како време лети брже но пре.

Дакле, крај света се ближи. Но, он увек зависи од покајања човечанства. Бог ће ставити тачку на реченицу људске историје онда кад више не буде оних који се спасавају.Много пута до сада се то могло десити: у шестом веку, Господ је, због умножених безакоња међу хришћанима, и појаве опаких јереси, попут монофизитизма, хтео да заврши историју, али га је Пресвета Богогородица, са још тројицом светаца са земље (међу њима је био и славни авва Варсануфије из лавре Светог Саве Освештаног) умолила да народима пошаље покајање. И Господ је показао милост Своју: у Цркву ће, у вековима који следе, бити призвани Словени, и историја ће наставити да тече; као знамење да је то доба требало да буде доба антихриста, родиће се његов претеча, Мухамед, а мухамеданство ће постати стални бич хришћанима који одступају од Христа. Дакле, антихрист може да се јави БИЛО КАДА; да ли ће се то збити, зависи од покајања човековог и, наравно, од стања једине истините Цркве: Православне. Чак и у доба последњег безаконика, лажног месије у злу уједињеног човечанства, пропашће, кажу Свети Оци, само они који би пропали и да антихрист није дошао.

Но, пошто се пред нама стално збивају страшни догађаји, од ратова, преко земљотреса, до економске кризе, требало би да се подсетимо основних чињеница о томе шта претходи потоњим догађајима. А оне су нам дате Светим Предањем. Пре но што антихрист дође, у свету мора да буде велика криза, која ће за исход имати рат. У том рату, изгинуће огроман број људи. Јер, антихрист ће бити глобални господар, владар целе планете; пред њим ће нестати границе националних држава. И Први и Други светски рат били су припрема за то: у Првом светском рату, уништене су традиционалне државе које су одржавале равнотежу старе Европе: Хабзбуршка монархија, Немачко царство, Турско царство и, оно што је имало најстрашније последице по православне, Руска империја, наследница Византије. Светска антихришћанска елита саздала је Друштво народа, као први покушај стварања светске владе. Када је тај покушај пропао (јер, после Првог светског рата јавиле су се државе са снажним националним осећањима на Истоку Европе), банкари са Вол Стрита, ти вампири савременог човечанства, изазвали су светску економску кризу 1929. године, и , финансирајући Хитлера (као што су, у Првом светском рату, финансирали Лењина, да би Русији сломили кичму преко комунизма и ГУЛАГ-а), припремили терен за Други светски рат, који је однео преко педесет милиона људских живота, донео Аушвиц, Јасеновац и Хирошиму, предао Европу под окупацију Вол Стрита (читај: НАТО) и безбожног Стаљиновог режима (читај: Варшавски уговор). Последица је и стварање тзв. Уједињених нација, које су још ближе једној светској држави, и чија је зграда саграђена на земљишту банкарских крволока, Рокфелера, у Њујорку. Но, то није крај...Амерички конспиролог Дес Грифин је, још седамдесетих година прошлог века, написао књигу „Четврти рајх богаташа“, у којој је најавио да глобалне антихристове елите воде свет у нови понор, да би направиле своју коначну антиутопију. Њу, већ одавно, сами глобалисти зову ЗЛАТНА MИЛИЈАРДА: по њима, на планети има места само за милијарду “надљуди“, док остале треба побити. И они то деценијама раде: радијацијом, ГМО исхраном, вакцинама, стерлизацијама. У Индији, политиком „једног детета“ у Кини, легализацијом педерастије и содомизма, „кемтрејлсима“, вештачки произведеним вирусима (попут СИДЕ).Но, то није довољно: човечанство одбија да изумре, и, штавише, све више људи схвата ко су вампири савременог човечанства, устајући против њих. Зато је црни маг Вол Стрита и његових вампира, Бжежински, и изјавио да је данас лакше побити милион људи него контролисати их. Њима се жури, јер се жури њиховом господару, сатани (за кога у Откровењу пише да је гневан, јер времена још мало има (Откр. 12,12)). Зато су снимили чак и неколико холивудских филмова о 2012, тврдећи да је то година смака света (плус прича о Мајама, које су, баш за ту годину, најавиле крај). Зато правоверни треба да знају: ближи се... Свети Лаврентије Черниговски (умро 1950, мошти му нетрулежне) јасно је рекао: “Ето, сад гласамо, то није ништа, јер још не дајемо глас за једног у свету. А кад се буде гласало за једног, то је ОН и не сме да се гласа“. А шта ће бити пре тога? Ево шта: “Биће рата, и где он прође, људи више неће бити. А пре тога Господ ће слабим људима послати мале болести, и они ће умрети. А за време антихриста смрти неће бити. И Трећи светски рат више неће бити зарад покајања, него ради истребљења“./.../ Ако верујући пострадају у крви, биће прибројани мученицима, али ако нису верујући, отиће ће у ад“. А шта ће, по Светом Лаврентију, бити пре рата? Биће обнова црквеног живота (он је, запамтимо, ово прорицао још у доба Стаљина, кад је црквени живот у Русији био скоро угашен): „Доћи ће време када ће се обнављати и затворени храмови, и то не само споља, него и изнутра. Куполе ће се позлаћивати и на црквама и на звоницима. А КАДА СЕ ТО ЗАВРШИ, ЗАВЛАДАЋЕ АНТИХРИСТ“. Старац је прпоручивао да идемо у цркве, ДОК СУ ЈОШ НАШЕ, а нарочито на Свету Литургију, и додавао: “Молите се да нам Господ још продужи време да очврснемо, зато што нас очекује страшно време“.

Ово што се у свету збива припреме су за Трећи светски рат, рат истребљења.Светска криза биће све дубља, а онда ће сатанисти већ направити неки нови „терористички чин“, бациће атомску бомбу на своју сопствену територију, оптужиће зато неку од „отпадничких држава“, и креће покољ. Њихова парола је, уосталом, РЕД ИЗ ХАОСА: они прво праве хаос и лију крв људску, а онда уводе свој, демононадахнути „ред“. Јер, то једини аргумент антихристових слугу против нормалних људи који не прихватају њихов нови поредак: ако не примате оно што вам нудимо, побићемо вас. У њиховим рукама је све: од нуклеарних бомби, преко ГМО хране, до Интернета. Али, у нашим рукама је покајање, које може да продужи историју. Јер, Господ се одазива људима који Га зову. То никако не смемо заборавити, да не бисмо били изложени искушењима потоњих дана. Но, ако нас и та несрећа снађе, Господ ће бити с нама; јер, како рече блажени Августин, Бога никад никог не губи, осим онога ко се Бога одриче.

Ових дана нам је од велике користи и молитва коју је будућим поколењима оставио Свети Анатолије Оптински (Млађи), а која гласи: “Избави ме, Господе, од обмана богомрског и злог антихриста, чији је долазак близу, и заклони ме од замки његових у скривеној пустињи спасења Твога. Дај ми, Господе, снагу и храброст чврстог исповедања имена Твога светога, да не одступим од Тебе због страха ђаволскога, да се не одрекнемТебе, Спаситеља и Искупитеља свога, нити Твоје Свете Цркве. Но, дај ми, Господе, плач и сузе због грехова мојих, и поштеди ме, Господе, у дан Страшнога Суда Твога. Амин“