Алојзије Степинац је ратни злочинац који ће данас, 10.02.2015. године бити прослављен у римокатоличким храмовима и у Србији. У атмосфери националног мазохизма, екуменизма Београдске патријаршије и медијске блокаде, тешко да ће се ико осмелити да учини протест против оваквог чина римокатоличке заједнице. Новина је што је ове године Степинац и канонизован за свеца на сајту нишке римокатоличке цркве, која има већ богату историју свештеника учесника геноцида над Србима.

10. фебруар је велики дан за римокатолике Балкана, јер се тога дана прославља њихов „светац“ Алојзије Степинац, кога рангирају као блаженог. Овај човек, са друге стране, од чланова Цркве Православне рангиран је као мучитељ и сарадник у геноциду над православним хришћанима. У ери јереси екуменизма, стално се тражи модус како да се наркотизованим масама људи објасни да су мучитељ Алојзије и мученик свети Вукашин Клепачки у истом рангу и да би требало да се прослављају заједно.

У низу фалсификата које је користио Ватикан да би Алојзија уврстио у блаженике и мученике користили су се и фалсификовани документи. Недавно је хрватска штампа објавила и документ у коме се каже да српски свештеник из Пожаревца, Андреја Димитријевић, признаје још 1975. године Степинца за свеца, и још каже:

„Sav pravoslavni živalj kome je bilo stalo da se vera hrišćanska održi upirao je pogled i nadu u Njega, jer je On podgrejavao ono, u ono doba što niko od pravoslavnih Srba nije ni mogao ni smeo. Zato Ga s pravom mnogi, kao i ja poštujemo kao velikog sveštenomučenika Crkve Hristove.“

Ипак, по неуобичајеном језику и изразима које наводно православни свештеник употребљава, очигледно је на први поглед да је документ фалсификован. Лажни пожаревачки поп Анреја наводно каже:

„Nadam se da će zagovorom kardinala Stepinca pred Bogom uskoro sinuti sloboda i Hrvatskom i Srpskom narodu kada ćemo slobodno moći o ovome pisati i govoriti.“

Колико људи у Пожаревцу знају шта је то „заговор“ и када је ова реч ушла у српски језик, питање је за лингвисте. Ипак, у Нишу, у коме је пред Други светски рат ординирао један од најмонструознијих злочинаца римокатолика, свештеник фра Срећко Перић, о, ироније, ове године ће бити прослављена миса у част, не само „блаженог“, већ и „светог“ Алојзија Степинца. Тако је објављено на сајту нишке римокатоличке цркве. Овај град је познат по истинском свештеномученику Доситеју (Васићу), епископу нишком, који је страдао и мрцварен 1941. само неколико улица даље од двора Алојзија Степинца, док се истовремено Степинац, који је био викар хрватских усташа састајао са најужаснијим учесницима геноцида над Србима, Јеврејима и Циганима. Степинац није, попут многих римокатоличких свештеника директно убијао Србе, али је имао удео у геноциду над Србима. Он је био један од заступника идеје да се што више Срба покатоличи. На тај начин, био је сарадник у пројекту Миле Будака, НДХ министра за веру и образовање:„трећину Срба побити, трећину покатоличити, трећину иселити“. Степинац, осим што је сакривао дела усташког режима пред светском јавношћу и подржавао односе усташлука са Ватиканом, био је и онај који је у прерасподели геноцидног колача требало да се бави покатоличавањем. Уколико је протествовао код Павелића, протествовао је не због злочина као таквих, већ због тога што се више убија него покатоличава. Уколико је духовно зло и духовно убиство веће од убиства тела, утолико је Степинац већи злочинац од Павелића, диктатора у Независној Држави Хрватској.

Свечана миса, некада у Загребу, данас у Нишу и Београду. Исте вредности

Просто је незамисливо да се Хитлер прославља у Израелу, али је могуће да се злочинац кога је Раселов Међународни трибунал за ратне злочине обележио као једног од главних инспиратора злочина током Другог светског рата прославља у некада антифашистичкој Србији.

И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте оног који може и душу и тело погубити у паклу. (Јеванђеље од Матеја)

Извор: „Православље живот вечни“