О писму светогорских отаца патријарху Вартоломеју, поводом његовог сусрета на Фанару с папом Фрањом, када му је патријарх дао литургијски целив, док је папа био у омофору и читао на Литургији Оче наш, преводилац овог текста већ је писао. Сада доносимо превод целог писма, у коме су Светогорци рекли да су против саблажњивог екуменског дијалога с папом, и опоменули латиномудрујећег патријарха да би се могло поновити оно што је било пре пет деценија, када је Атос престо да помиње патријарха Атинагору због његовог шуровања с папом  Павлом Шестим.  

+ + +

Кареја, 18/31. децембра 2014. године    

Његовој Божаственој Свесветости

Васељенском Патријарху

Господину Вартоломеју

Свеуваженом нашем Оцу и Господину

На Фанару

Свесвети оче и господине,

Са дубоким поштовањем у Господу поздрављамо Вашу Божаствену Свесветост, указујући Вам синовско поштовање и узносећи наше смерне молитве да се милост Господња пројави уочи новог годишњег циклуса, даноноћно помињући Ваше побожно име у нашим смерним молитвама Господу. Удостојивши се да живимо у свештеној градини Госпође Богородице, савршавајући свештена богослужбена последовања или читајући дела богоносних отаца, ми нарочито поштујемо светог свештенономученика Протоса Козму (који је страдао у 13. веку од Латина на Атосу, нап. В.Д.) и друге с њим, зато што су они крвљу својој „сачували Цркву непорочном од заблуда и јереси“, „не желећи да се скупа причешћују  и исто да мисле са латиноумнима“ (тропар треће песме и кондак), као и што са преподобним Никодимом Светогорцем блаженим називамо и Светог Марка Ефеског Евгеника, зато што он сагледа „непокајивост у новотаријама којима унаказитељи божаствене вере, латини, исту вређају“ (Слава на Малој вечерњи), а читамо и огњене речи преподобног Силуана: “Колико смо ми, православни хришћани, блажени јер нам је Господ дао живот у Духу Светоме… Веруј само у Православну Цркву, зато што у њој обитава спасоносна благодат, која се стиче смирењем у Христу!“

Хранећи се овим духовним предањем и улазећи у борбу коју су водили оци древних и потоњих времена да бисмо нашу Свету Цркву сачували од новотарија, западамо у тешкоће да бисмо себи објаснили оно што се десило на празник Светог апостола Андреја Првозваног – излазак из светог олтара да би се дао литургијски целив римском папи, који је носио омофор,  а затим наглас читао молитву Господњу!

Ми који живимо у подвигу у Свештеној Држави отаца и братије, налазимо се крајње забринути и исказујемо нашу сталну бригу, јер горепоменуто наноси рану православном догматском и литургијском осећању, и изазива смућеност хришћанских савести широм света, и ти догађаји још једном стварају утисак да од свега тога нема никакве користи, него се само прави саблазан, која је резултат застоја у току већ више деценија вођеног богословског дијалога, да би се створио неки привид јединства у истини и вери, што изгледа као недостижна стварност. И то све с обзиром на околност да многи римокатолици, разочарани у посветовњачену Западну Цркву, прожету јеретичким учењима папизма, траже излаз у Православљу.

Као Свештени Кинот, Ваша Свесветости, сматрали смо за своју синовску дужност да Вам укажемо на нашу борбу, осећајући снажно стремљење да црквено јединство целог Православља и овог Светогорског Организма остане непоколебиво. Јер нећемо сакрити да нас нарочито растужује и узнемирава могућност да се на овом месту понове драматични догађаји од пре пет деценија, од којих се ништа горе не може замислити,  јер су они довели до болних последица о чему смо Вам саопштили писмом №  Φ2/7/1679/18.7.2014.         

Знајући да носите тешко бреме, шаљемо Вам ову посланицу с болом и тешка срца, синовски Вас молећи да пројавите очинску бригу и умирите савест наше братије, „за коју је Христос умро“.

Просећи Ваше патријарашке молитве и с дубоким поштовањем целивајући Вашу часну десницу,

Представници – антипросопи на свеопштем сабрању и Игумани свих двадесет Свештених Манастира Свете Горе Атонске.

Превод са руског: Владимир Димитријевић

Извор: „Апологет спб.ру“