Манастир Бањска се налази поред данашњег села Бањска, у општини Звечан, северно од Косовске Митровице. Бањска је задужбина Светог Краља Милутина који је овај храм подигао између 1312 и 1316. године. Након краљеве смрти, његове свете мошти су положене у цркви манастира Бањске, која је као краљевска гробна црква, била много богатије украшена од осталих четрдесетак Милутинових задужбина. Манастир је сазидан на месту много старије цркве, а у Бањској је у 13. веку за време владавине Милутиновог оца, краља Уроша И, постојала бањска епископија. За време Милутинове владавине манастир је обновљен и постао је четврти по угледу манастир Српске Архиепископије. Добивши благослов Архиепископа СавеТрећег (1309-1316) и његове мајке краљице Јелене, Милутин је поверио изградњу ове светиње свом духовном оцу игуману Данилу (будућем архиепископу), који је у то време дошао из Хиландара. Када се свети краљ Милутин 1321.године упокојио у свом летњиковцу у Неродимљу (код Урошевца), Архиепископ Данило Други (1324-1337) пренео је његово тело у Бањску где је сахрањено уз краљевске почасти. Краљица Теодора, мајка Цара Душана, касније је сахрањена у северној капели цркве. Након Косовске битке 1389. године, монаси су пренели мошти краља Милутина у Трепчу, да би касније 1445. године оне биле пренесене у Софију, у Бугарску, где и данас почивају у храму Св. Александра Невског.

У току 17. века Турци су цркву већ оронулог манастира Бањске претворили у џамију. Манастир је посебно претрпео разарања 1689. године када су турска и аустријска војска наизменично користиле манастир као тврђаву у току аустријско-турског рата. Крајем 17. века Турци су раскопали мермерни под цркве у потрази за златом Архиепископа Данила. Прва озбиљнија истраживања започела су одмах након ослобођења Косова и Метохије 1912. године. Већ 1915. године пронађена су два прстена, један сребрни и једна златни у гробу краљице Теодоре. Ова два прстена се сматрају најлепшим примерцима српског средњевековног златарства. Године 1938. по завршеним истраживањима и ископавању темеља околних конака, црква је делимично обновљена и стављена под привремени кров.

Црква манастира Бањске припада Рашкој црквеној школи. Саграђена је по угледу на Богородицну цркву у Студеници. Основу цркве чини једнобродна грађевина са апсидом. Са леве и десне стране главног брода налазе се капеле. Са западне стране се налази припрата. Фасада је урађена у комбинацији тробојног мермера. Црква је такође била богато украшена каменом пластиком. Најзначајнија сачувана скулптура-рељеф Богородице са Христом која је украшавала главни портал, налази се данас у оближњем манастиру Соколића. Од богатог фрескописа који је рађен у периоду између 1317. и 1321. године сачувани су само фрагменти ликова светитеља у лучним медаљонима испод главне куполе. Према идејном плану за реконструкцију манастира Бањске у првој фази је предвиђена изградња монашког конака за смештај братства да би се у наредним фазама кренуло са обновом осталих манастирских зграда и саме цркве Св. Архиђакона Стефана.

Почетак духовне и материјалне обнове манастира Бањске је од великог значаја за цело северно Косово, јер ће овај крај у коме тренутно живи скоро половина преосталих косово-метохијских Срба, добити још један јак духовни и монашки центар.

Извор: http://www.spc.rs/old//Vesti-2003/07/16-7-03_c1.html

 А ОВАКО ЈЕ ДАНАС:

11. фебруар 2015. | 12:12 | Извор: Танјуг

БЕЧ

ДОНАТОРСКО ВЕЧЕ У БЕЧУ ЗА МАНАСТИР БАЊСКА

Под покровитељством митрополита Васељенске Патријаршије у Аустрији Арсенија и надбискупа бечког кардинала Кристофа Шенборна, у Бечу је одржано донаторско вече за обнову манастира Бањска на Косову и Метохији одржано је у Бечу.

"Косово и Метохија је место где православље има вековну традицију и за нас све православце то је веома важно место, не само симболично", поручио је митрополит на синоћној вечери и затражио од Европе да помогне у очувању верских здања, али и да омогући да православни народ на том простору живи без страха.

Скупу се обратио и владика рашко-призренски Теодосије који је рекао да је манастир Бањска пример онога што се у последњих 15 година у јужној српској покрајини догодило и подсетио да је уништено и спаљено око 150 цркава, а две трећине српског живља избегло.

"Вечерас смо кроз пример манастира Бањска, највеће и најславније задужбине нашега краља Милутина, видели каква је судбина свих наших светиња и нашег народа кроз историју на Косову и Метохији", рекао је владика Теодосије.

Донаторско вече организовали су удружење "Православни Беч" и фондација "Про Ориенте" и присуствовале су му угледне званице, којима је приређен културно уметнички програм кроз који је представљен културолошки и верски значај тог здања старог више од седам векова.

Оснивач удружења "Православни Беч" и иницијатор донаторске вечери Мирко Колунџић изнео је податке о манстиру Бањска рекавши да је саграђен између 1313. и 1317. године као задужбинина краља Стефана Уроша ИИ Милутина и да се налази недалеко од Звечана, на северу Косова и Метохије.

Приказан је филм о потресном уништавању верских и других здања током погрома у марту 2004. године, када је уништено и 18 споменика културе, који сведоче о средњевековној српској држави на том подручју.

У оквиру програма одиграна је и позоришна представа "Бањско злато" у извођењу српске позоришне трупе "Сербика", која ради у оквиру истоименог културног клуба из Гњилана.

У представи су, поред глумице Народног позоришта из Приштине и оснивача "Сербике" Јасмине Стоиљковић, учествовали познати глумци Војин Ћетковић, Небојша Дугалић и Дејана Цицмиловић, као и студенти Богословског факлутета у Београду.

У извођењу представе је учествовало и културно уметничко друштво "Стеван Мокрањац" из Беча.

Представа је први пут изведена испред манастира Бањска 2013. године поводом обележавања седам векова од његовог постојања. Духовне песме у оквиру програма извела је српска оперска певачица Маја Мијатовић уз клавирску пратњу Ведране Ковач.

http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/donatorsko-vece-u-becu-za-manastir-banjska_567272.html