Фанар потпирује раскол у Цркви Чеших земаља и Словачке

Архиепископ оломоуцки и брновски Симеон, који је до 9. децембра 2013. године био местобљуститељ Православне Цркве Чешких и Словачких земаља, предводио је 22. фебруара хиротонију викарног епископа шумперског Исаије (Сланинки). Хиротонија је одржана у саборног храму у Брну, известила је „Седмица.ру“, позивајући се на грчку агенцију црквених новости „Ромфеа“.

Константинопољска Патријаршија не признаје архиепископа Ростислава (Гонта) за предстојатеља Цркве Чешких и Словачких земаља, кога је Помесни Сабор изабрао на свом заседању 11. јануара 2014. године. Иако је на Сабору, као највишем административном, црквено-канонском и веручетељном органу дате Помесне Цркве, архиепископ Ростислав добио 87% гласова, Константинопољска Патријаршија и даље признаје архиепископа Симеона местобљуститељем упражњеног престола и јединим канонским јерархом у Православној Цркви Чешких земаља и Словачке. Иначе,  с архиепископом Ростиславом и јерарсима који га подржавају, Константинопољ је прекинуо свако општење.

У Бечу је 6. фебруара 2015. године одржан сусрет на коме су учествовали архијереји Константинопољске Патријаршије – митрополит галски Емануил и бечки Арсеније. У току тог сусрета, донета је одлука о архијерејској хиротонији архимандрита Исаије (Сланинки), у циљу стварања „алтернативног синода“ Православне Цркве Чешких земаља и Словачке.

Несумњиво је да ће рукополагање новог епископа и формирање „алтернативног синода“ додатно продубити раскол у Православној Цркви Чешких земаља и Словачке, у којој се већ две године не смирује смутња, изазвана изнуђеном оставком њеног претходног предстојатеља – митрополита Христофора.

Подсећамо да је 11. јануара 2014. године Помесни Сабор Православне Цркве Чешких земаља и Словачке изабрао за њеног предстојатеља архиепископа прешовског Ростислава. Као што је, у свом излагању на Архијерејском саветовању, рекао Свјатјејшиј патријарх Кирил, „у ситуацији када Константинопољска Патријаршија није признала избор новог предстојатеља, Руска Православна Црква подржала је своју Ћерку - Цркву и упутила је на интронизацију митрополита Ростислава званичну делегацију.“ Патријарх Кирил је честитао митрополиту Ростиславу увођење у митрополитски трон Чешких земаља и Словачке“.

Још раније, у априлу 2014. године, предстојатељ Руске Цркве обратио се архиепископу михаловско-кошицком Георгију:

 „Православна Црква Чешких земаља и Словачке преживљава тешко време. Волео бих да тај период прође што је могуће пре и без било какве штете за Цркву. Тако бива, засигурно, са сваком Помесном Црквом када Господ из неког разлога посећује Свој народ и проводи га кроз искушења. Верујем да ће се епископат, свештенство и сав верујући народ Цркве Чешких земаља и Словачке сабрати око Синода и законито изабраног Предстојатеља Цркве, митрополита Ростислава, и превладати све немире који помућују њихов живот.

Ми ћемо се молити и старати се, братски носећи терет, како би се Црква Чешких земаља и Словачке, која је тесно повезана с Руском Православном Црквом, која јој је дала аутокефалију, укрепљивала и достојно вршила своје пастирско служење, између осталог и у односу према нашим руским људима, Украјинцима и Белорусима, који сада привремено (а неки и трајно) живе на територији Чешке Републике и Републике Словачке“.

 Експанзија Фанара у Украјини

Чини се да је у међувремену Константинопољска Патријаршија започела експанзију не само само у чехо-словачком, већ и у украјинском правцу. Константинопољ је саопштио како је спреман, и да очекује, да помогне уједињавају православних Украјинаца. Челник УПЦ Канаде (у саставу Константинопољске Патријаршије), митрополит Јуриј (Калишчук), већ се обратио константинопољском патријарху Вартоломеју са таквом молбом.

Говорећи о својој недавној посети Истанбулу и пријему код патријарха константинопољског Вартоломеја, митрополит Јуриј је рекао: „Патријарх је нагласио да Константинопољска Патријаршија никада неће заборавити да је она Мајка – Црква украјинског Православља. Ово је већ много пута речено.  Патријаршија прати ситуацију у Украјини и сматра је идеалном за уједињавање Православља. И она ће радити да се Православље у Украјини уједини. То је идеална позиција“.

Митрополит Јуриј додаје да међу православним верницима у Украјини постоје различита настројења: проукрајинска и промосковска. Међутим, флексибилност Цркве пружа могућност задовољавања потреба људи са различитим погледима. Коју је Цркву, у датом случају, имао у виду – јерарх није прецизирао. Он, такође, није објаснио ни друго: зашто је, позивајући на уједињење, ставио знак једнакости између канонске Украјинске Православне Цркве и расколничких дружина. Међутим, митрополит Јуриј је пребивање Украјинске Православне Цркве под јурисдикцијом Московске Патријаршије назвао „неприродним“.

 „Цариградска Патријаршија ишчекује молбу од руководства украјинских православних јурисдикција, и, што је најважније, изражавање жеље председника Украјине да Цариградска Патријаршија помогне у тој ситуацији“, нагласио је челник украјинских православаца у Канади.

Осврт Редакције „Одигитрија“: Генерално, нема ничег новог ни неочекиваног у овим саопштењима. Константинопољ одавно покушава да ослаби утицај Москве у периферним регионима. Чехословачка Црква је добила атукефалност 1951. године од Руске Матере-Цркве. Константинопољ није признао руски томос, тврдећи да је то његова канонска територија. Од тада Грци покушавају да Цркву Чешких земаља и Словачке учине зависном од себе.

Међутим, и по чехословачком и по украјинском питању, могао би бити пронађен компромис између Истанбула и Москве. И заиста, већ неколико месеци нису се могле чути никаве скандалозне изјаве од стране Константинопоља, а није било ни неконструктивних активности од стране Грка.

Па шта се то догодило? Како разумети овај нови експанзионистички талас Константинопоља против Москве? Није искључено да и овде треба пратити „амерички траг“. Као што је познато, Константинопољска Патријаршија је у великој мери зависна од администрације САД. Не само због тога што већина прихода долази одатле, што значи да благостање Константинопоља зависи од Америке, већ и што су последњи константинопољски предстојатељи постављани малтене директно из Вашингтона. Константинопољ се у специфичном жаргону наших црквених чиновника именује као – „наши прекоокеански партнери“. Као што видимо, садашњи демарши Константинопоља – део су америчких санкција против Русије.

По материјалу са „odigitria.by“