|
 НЕКИ ДЕТАЉИ ИЗ ФИНАНСИЈСКОГ ПОСЛОВАЊА ЧЛАНОВА СИНОДСКЕ ИСЛЕДНИЧКЕ КОМИСИЈЕ
3. НЕИСЛЕДИВИ ИСЛЕДНИЦИ А Јуда је стајао пред излогом пицерије у којој је тридесет његових реплика, али ипак Алибаба, прослављало успех свога нехришћанског пуча и зебао је што не може да се прикључи јер би недостојан.
Зебао је Јуда баш као и Ћитифор оног давног дана пред Патријаршијом када је скврчен на тротоару у тањушној јакници дошао да проси за себе какву парохијицу и дародавни га Господин Господин Георгије пред Богом узео себи у Епархију и далеко од ове грчоломне Србије, уделио брату у Христу усамљену и напорну, али ипак парохију. Жалости. Одмах је Ћифтифор почео да кука и на народ и на даљину и на зиму... али оставимо га на трен. Не сметајмо Ћифтифору док бесомучно обрће из сата у сат телефоне братије и ласка, прети уцењују. А нуди он и калупе за свеће, јер то су његови калупи за штампање долара у новој цркви (то му је нови бизнис у који се упустио по упутству фантом-коловође побуне поп-војскаром са Бартона). Оставимо га, да за најављену Комисију, која журно граби да дође по своје дневнице и путне трошкове, саставља питања по кроју мантије за сваког брата који се преломио да анакајафише на свог Епископа. (Поучава он: „Питаће те овако, а ти ћеш им онда рећи ово и ово. И немој оно заборавити.“) Оставимо и Ћифтифоровог (за овај наставак) најављеног друга да се зноји између Ћифтифора који му је идол и поп-војскара који, ових дана: „и оће га и неће га са собом“. Има сваки од њих исписану своју страницу пред Богом која ће овде само бити осветљена за неупућене. Пошто се Комисији необично жури да се главоједно дочепа још једног Епископа погледајмо мало ко су ти неиследиви иследници. Поп Велибор Џомић алијас Џома Диплома - потрошивши светосавске омладинске паре, никада није стигао из места А у место Б
Предводник, Велики Џомоквизитор амбициозан попут Томаса Кромвела, већ и капом себе увек издваја од осталог братства где год да био, нарочито у телевизиjским наступима. Верује он да Бог људе разликује по капама и да ће се Господу највише допасти његова. Особа је штафетна палица, и без икаквог је теолошког образовања. Као добар вазелин, из руку владике срозаног сопственим косовским хеликоптерским чином против сабрата Епископа, предат је Митрополиту. Ту је подмазно постао главосекни господар и заштитник мита и дела Митрополитовог. На универзитету познатом по афери Индекс, због куповине диплома, стекао је и Велики Џомоквизитор свој докторат. Ко њему сада шта може? Поготово што је онај „неко“, задужен за разарање српства и светосавља, уврстио Великог Џомоквизитора у списак дозвољених 60 јавних лица која једина смеју да се појављују у свим медијима ове Србије и да коментаришу нашу стварност, читај стравност. Само они, у круг. Остали? Нико ко није на списку не може овде ни на радио, ни на телевизију, ни у новине. Таквим списком тренутна власт гарантује слободу медија и безбедносно чува медијску културу. Биографија Великог Џомоквизитора обилује социопатолошким односом према новцу, још од оних 800 немачких марака које је узео од хришћанске омладине за пут у Берлин, где никада није стигао нити је икада вратио новац, па, ево, све до последњег захтева, за три хиљаде евра, на име трошкова дводневног одседања Комисије у приватном хотелу на Златибору, а ради послова ислеђивања владике Филаретом у Милешеви. (?!) Сачувај Господе Боже. Дуговања, Великог Џомоквизитора, за дуговањима, могу да се испишу на страницама. Девизни рачун му је посигуран, али нећемо у детаље са бројевима, није неопходно. И ко то сме да истражује Великог Џомквизитора? Хајде усуди се. И зашто сада да се не подигне овај иследничко-комисијски туризам на међународни ниво? Када једном крену да се ролају главе Епископа по свету, биће путовања, ојхај! Лепота је узимати међународне путне трошкове и дневнице, када се ужива заштита и слепо поверење Митрополита и Патријаршије. А баш је то затекло владику Георгија: имао је слепо поверење у оданост свога свештенства. Обзиром да се Велики Џомоквизитор одредио у јавности као заменик Митрополитов то мало збуњује. Објављено је да ће председник комисије бити један од бивших епископа епархије бихаћко-петровачке. И то баш човек који је своме наследнику у епископском трону оставио преко пола милона конвертабилних марака неисплаћених дугова, а можда и близу милион км (данас 1.000, 00 км = 511,29 ЕУ). Нека од бројних потраживања су: за уговорене 2004. године и потом изведене радове на обнови старе српске школе са парохијским домом у Санском Мосту двеста хиљада км; за радове на Епископији у Босанском Петровцу педесет хиљада км; црквене општине Вођеница, Крњеуша и Босански Петровац седамдесет хиљада км; пореској управи Републике Српске неизмирен дуг за период од 2001, до краја 2010. укупно 9.698,56 км, а за период од 2011. до краја 2013. године 9.850,50 км... и даље редом и даље редом. Подебља је фасцикла са рачунима и тужбеним захтевима према овом финансијском башкарџији који је стављен да премеће по наводним туђим малверзацијама. А све ово је оставио свом брату у Христу, Епископу наследнику, не обавештавајући га о томе, већ да се сам саблажњава откривајући једно за другим.  На шта си проћердао народне паре, иследниче Хризостом?
Ови, тек делимични, примери финансијске чистоте чланова комисије (други пут и о осталима) јасан су доказ да се у раду комисије Великог Џомоквизитора не ради ни о каквом истраживању материјално-финансијског пословања већ се ради о Комисији којој би лепше пристрајало католичко име из 1622. године (мора латиницом јер једино тако и значи) CDPF или можда име: Комисија Вујице Вулићевића! Где они дођу ту се епископ смиче. Довољно је само да су они у тој Епархији били. Ако где има, као код њих самих, сумњивих и штетних материјално-финансијских малверзација, ту нико не сме ни оловку да забоде. Није овде у питању никакво поштење цркве и Патријаршије, већ се ради о обичним и јасним верским чисткама из наизглед чудних и, само они мисле, тајних политичких разлога. Постоје документи и о томе, и нису недоступни, али сачекајмо да се намире дани и бројеви. За ово, иследници-туристи неће доћи јер поповима (још не) није наручено Одозго, да врше пучеве на тако „узорне“ владике. Докле год, и који год, беспоговорно дижу руке за Унију, биће морално-религијски подобни и у друштво фра-мантија добродошли. А Срби верници, ови живећи и они у Јасеновцу? Што се попова тиче: „Ма, доста више, сви, бре, у Јасеновац! А Јасеновац у заборав!“ Дотле, владике, сада, кад не воле један другог, проклињу се међусобно: „Дабогда ти комисија Великог Џомоквизитора гостовала у Епархији.“ Јер они су неиследиви иследници. Љубимо Господа, у Христу браћо православна. На дан када је горело Косово. Не заборавите никада! И опремајте се, само силом Духа Светога. Поуздан извор |
