„Рашн шит Југослав идиот”, није смислио десетогодишњи дечак на ходнику Америчке школе у Паризу

На Западу ништа ново! Једино нетрпељивост према Русима прераста у хистеричну мржњу, претвара се у фобију, достиже највишу тачку(ол тајмс хајест). Бивши генерал америчке војске Роберт Х. Скејлс са смијешком на уснама изговара у микрофон америчке телевизије „Фокс њуз” да „... у Украјини треба убијати што више Руса и тако ријешити проблем ове земље?!”

На годишњици ослобођења Аушвица нема руског предсједника. Уз преживјеле логораше сједе, Стивен Спилберг те предсједници република које су за вријеме Другог свјетског рата блиско сарађивале са Хитлером. Заборавили пољски организатори да позову Русе који су ослободили Аушвиц!!! Кажу ми у Паризу пријатељи, па то је било давно, нема везе, све се промијенило. Ја не мислим да се било шта промијенило. Реакција паришких пријатеља ме подсјетила на једну реплику из филма „Отац на службеном путу”. Усред породичне драме дјед реагује на заплет приче и, на инсистирање ујака на истини, старац вели: „Најбоље је да се то све заборави...” Једино што у случају Аушвица није у питању заборав него фалисификат.

А у изјави умировљеног генерала Скејлса у питању је стара и сада већ нескривена жеља Америке за уништењем Русије. Док је било комунизма ова се идеја прикривала под фирмом борбе против тоталитарног режима, сада је то очигледна намјера. Жеља за уништењем Руса стара је колико и Америка, а приписује се ВАСП-у, неформалној организацији бијелих протестаната који су завршавали најбоље школе у Енглеској и Америци. Из њихових редова су генерисали предсједници, али и идеје да су Руси опасни и да те словенске дивљаке треба уништити.

Као и друге ствари које у свијету обављају амерички оперативци тако је и ову са Русима формално уоквирио Холивуд деведесетих година! Тада је настала једна реченица изговорена 1993. у ходнику „Американ скул оф Парис” коју је похађао мој син Стрибор. Неки његов вршњак, десетогодишњи Американац, рекао му је, из чиста мира, у пролазу: „Рашн шит Југослав идиот.” Овај му није остао дужан. Ријешио је то како доличи дјеци. Било је то вријеме пет година након почетка перестројке, Горбачов је иза себе имао низ пријатељских потеза према Америма, чак је добио вербално обећање Буша старијег да се НАТО неће ширити на Исток, иако је већ тада рекламирао „пицу хот” за сто хиљада долара. Раде Шербеџија је одустао од Краља Лира, Карамазових и од глуме озбиљних филмова Живојина Павловића! Прихватио се улога руског негативаца епизодисте у холивудским филмовима („Рашн шит Југослав идиот.”).

Било је то вријеме када је Холивуд потиснуо Рамба у други план. Није више било мјеста за његово шакетање са Драгом, великим плавооким руским боксером, који је, узгред, више личио на Теутонца, идеала нацистичке Њемачке, него на Руса. Ову двојицу је Холивуд замијенио масовном производњом филмова гдје руски криминалци, бивши комунисти, бездушне убице, стичу богатство растурајући нуклеарно наоружање по свијету и, богатећи се преко сваке мјере, пријете да ће уништити планету. Цвјетала је, тако, на платнима широм свијета ВАСП идеја о Русима као дивљим Словенима, пијани Јелцин је играо Клинтону твист!

„Рашн шит Југослав идиот”, није смислио десетогодишњи дјечак на ходнику Америчке школе у Паризу. Такође, тешко је повјеровати да је у кући америчких дипломата који службују у Паризу могла бити изговорена таква реченица. Дјеца у Америци одрастају „слободно”, гледају телевизију, блокбастере! Њихови погледи на свијет ријетко одступају од шема видео-игрица и страсти коју буде блокбастери у којима рецептура Холивуда одређује добро и лоше. Тако се и њихова реченица формирала деведесетих на холивудском закључку да су Руси криминалци, растурачи дроге и да је свијет у опасности!

Тада није било генерала Роберта Х. Скејлса да им директно каже како треба убијати Русе. Постојао је Си-Ен-Ен који је готово сваку вијест на простору бивше Југославије, чак и када су Хрвати срушили мост у Мостару, започињао да су Срби традиционални савезници Руса. Увијек је било исто према рецептури рекламирања детерџента! И када нисмо чинили злочине и када јесмо, то је Си-Ен-Ену било исто. Због тога се не треба чудити како је неко ко је тада гледао филмове и слушао Си-Ен-Ен, видјевши Југословена, рекао: „Рашн шит Југослав идиот.” Шта ли тај мисли и намјерава данас? Не смијем ни да помислим. Можда се промијенио и постао антиглобалиста, кренуо путем којег не одређује Холивуд. Уосталом, ја у Америци имам пријатеље који су оштрији према Стејт департменту од пријатеља у Србији. Неки од њих уопште немају дилему да су Буш млађи и Буш старији, те Тони Блер, обични нацисти!

Како год буде, само да мржња и бијес не добију шансу, као у причи коју је забиљежио нобеловац Борис Пастернак у свом Дневнику. Група њемачких официра у вријеме Другог свјетског рата је у освојеном дијелу Украјине пронашла жене за забаву. У почетку су то била само флертовања, вријеме је пролазило, рат је тутњао далеко од провинције, дјевојке су постале жене. Нису то више биле само љубавнице. Њемачки официри су предложили свадбу. Обављена је колективна свадба у градској цркви, а онда су официри предложили својим женама Украјинкама да се склоне у Њемачку и да их тамо превезу авионом. Нећкале су се само неколико тренутака и прихватиле предлог. Сутра су већ сједиле у авиону. Махале су док се војни транспортер дизао са писте, а када се авион дигао на двије хиљаде метара копилот је отворио врата и једну по једну избацивао ван из летилице...

Извор: "Политика"