Др Зоран Чворовић: "Евентуална посета папе Фрање Јасеновцу представљала лицемерну фарсу за превару лаковерних на православном истоку"

Да би кардинал Алојзије Степинац био проглашен за свеца, папа Фрања је спреман и да клекне у Јасеновцу, покаје се и извини за све злочине почињене над Србима у том злогласном усташком логору. Овај папин потез, калкулишу српски и хрватски медији, могао би да буде и пропусница за потоњи долазак папе у Србију.

Познат је став врха СПЦ, који је установио још патријарх Герман Ђорић, да пут сваког папе до Београда води преко Јасеновца и истинског покајања на стратишту српских жртава.

Др Зоран Чворовић, историчар црквеног права, сматра да би "евентуална посета папе Фрање Јасеновцу представљала лицемерну фарсу за превару лаковерних на православном истоку".

- Папин долазак у Јасеновац не би имао сврхе ако се Ватикан пре тога не би одрекао свог хиљадугодишњег погрешног учења које је римокатолике удаљило од јединствене хришћанске Свете саборне апостолске цркве и које је, кроз историју, произвело и такве монструме какав је био и Степинац. Без тога би папино поклоњење у Јасеновцу припадало римокатоличкој традицији куповине опроштајница, чему је Ватикан вешт већ вековима и на основу чега је претворен у моћну банкарску државу - каже Чворовић.

Он сматра да би Ватикан папиним доласком у Јасеновац "од наивних Срба за мале паре купио крв њихових светих предака".

- Та трансакција би била једна од вредносних хартија којом би се Срби легитимисали пред вашингтонско-бриселским надзорницима да су, дајући папи опроштајницу, спремни за ново евроунијаћење - сматра Чворовић.

Верски аналитичар Живица Туцић верује да би папа дошао у Јасеновац и помолио се за све жртве, Србе, Јевреје, Роме, али и комунисте, без обзира на то које су нације и вероисповести.

- Папа сам одлучује да ли ће отићи у Јасеновац, иако би га вероватно хрватски епископат одвраћао уз образложење да још није прецизирана историјска димензија Јасеновца и да постоје велика спорења око броја жртава. Чак и да папа оде у Јасеновац, питање је да ли би то неким круговима у Србији било довољно да папа потом дође у Србију - каже за "Вести" Туцић.

Подсећања ради, Фрањин претходник, папа Бенедикт Шеснаести није хтео да чује за посету Јасеновцу док се не утврди пуна истина о страдањима у том усташком логору.

Београдски надбискуп Станислав Хочевар својевремено је рекао да "није реално очекивати од Светог оца да обиђе Јасеновац док год две стране користе то стратиште за међусобна препуцавања, уместо да се боре и изборе за непорециву истину".

Канонизацију Степинца Хрвати очекују у јуну ове године. Тај чин треба да предводи папа Фрања, али из Ватикана још нема најаве када ће он доћи у Загреб одакле му званично још није уручен позив. Папа Фрања ће 6. јуна папа посетити Сарајево. Није познато да ли ће тада отићи и у Доњу Градину која припада комплексу логора Јасеновац.

Папа Фрања припада језуитском реду, те његово евентуално поклоњење у Јасеновцу римокатолици тумаче као уступак СПЦ и испуњење услова за будућу посету Србији. Ватикан је свестан да ће у СПЦ бити негативних реакција због проглашења Степинца за свеца и сматрају да би то могло да се "омекша" папиним одласком у Јасеновац.

Подмукло за добробит Католичке цркве!

Папа Фрања припада римокатоличком језуитском реду Дружба Исусова који је основао Игнацио Лојола у Паризу 1540. Према сведочењу бившег језуите Алберта Ромера Ривијере у књизи "Ватиканске убице", језуити полажу заклетву у којој се наводи да су научени "да играју прикривено" и да "не верују никоме", да међу Јеврејима буду "највећи Јевреји", међу протестантима "још већи протестанти", а по потреби да се идентификују и са реформистима, хугенотима, калвинистима...

"Научен си да подмукло сејеш семе мржње и љубоморе међу народима, регионима и државама које живе у миру, и подстичеш их на крвава дела, гурајући их у ратове једне против других, и да креираш револуције и грађанске ратове у земљама које су независне и просперитетне, изигравајући да негујеш уметност, науку и уживање у благодетима мира. Да учествујеш на страни бораца и да играш у тајности са својом браћом језуитима, који могу бити на истом послу на супротној страни у рату, али да се отворено супротстављаш ономе за кога би могао бити повезан. Само Црква на крају мора да извуче добит из услова који ће бити саставни део коначног мировног споразума и који ће оправдати сва средства", подсећа на садржај заклетве Ривијера и наставља да наводи њен садржај:

"Научен си сада својим дужностима шпијуна, да прикупљаш све статистичке податке, чињенице и информације од сваког извора; да се додвораваш као поверљива особа у познатим круговима протестаната и јеретика сваког нивоа и сваке личности, као и банкара, трговца, адвоката, међу ученицима школа и студентима, у парламентима и законодавству, у државном правосуђу и да будеш сав пртљаг свим људима за добро папе, чије смо слуге до своје смрти", цитира језуитску заклетву Ривијера.

Протестна нота

СПЦ је прошле године папи упутила протестну ноту због Степинчеве канонизације. Истим поводом са патријархом Иринејом у Београду се састао и ватикански кардинал Курт Кох. У двочасовном разговору, како је штуро саопштила Патријаршија, "разматране су многе важне теме које су тренутно отворене у међусобним односима Римокатоличке и Српске православне цркве, са нарочитом анализом историјске перспективе збивања на тлу бивше Југославије у периоду Другог светског рата".

Р. Лончар, «Вести онлајн»