У ТАБОРУ ЛАЗАРЕВОМ, ИЛИ ВУКОВОМ?

       Возљубљена у Христу браћо и сестре, чеда Светог Саве!

Запитајмо се зашто је то тако? Зашто су але и вране устале на њега? Како то „безгрешном“ Синоду не смета на пример, један епископ оптужен за педофилију, а смета владика Георгије? Или како то да им не смета бискуп Гргур, чији греси вапију на небо? Ко више саблажњава народ: владика Георгије у друштву жена, или бискуп Гргур са женама у олтару? Или док чита латински символ вере, са додатком Filioque? Зашто слика владике Георгија смета више од слике епископа бачког Иринеја Буловића? Не смета им ни Лаврентије, који је папи љубио руку, с скупа са својих 36 свештеника?

Већ и врапци на грани знају да њима Георгије не смета због „неморала“. Јер зашто би им сметао неморал, кад они, попут свог гласноговорника, владике Игњатија, проповедају да греха нема? Њихови ученици трују душе наше деце у богословским школама лажним учењима, да су чак и Божије заповести променљиве. Игњатије каже да је хомосексуалност природна. И то Синоду не смета. Они су ставили знак супротности између онтологије и етике. Они проповедају да је довољно да си у заједници са епископом и све ти је опроштено. Нема поста, нема греха, нема покајања, нема исповести, дођеш, зинеш, причестиш се и спасен си. Све је дозвољено! А смета им Георгије због „неморала“?!

Њихови мотиви су другачији. Општепознато је да је владика Георгије један од неколико преосталих епископа Српске Цркве који се држи и бори за светоотачки и светопредањски богослужбени поредак. Он чува Веру чисту, како су нам је оци наши предали. А док не уклоне такве епископе, имаће муку да доведу ватиканског архијеретика у Србију. Па не задржавамо ваљда ми, грешни људи, долазак папин и улазак СПЦ у унију са Ватиканом, већ Дух Свети, кроз благодатне Свете Тајне и исправну Литургију. Ако је, по речима блаженопочившег старца Тадеја Витовничког, свака Литургија  атомска бомба бачена у пакао, замислите каква је задржавајућа сила тајне безакоња ваша епархија, у чијим се свим храмовима служи по поретку Цркве Православне!

Браћо и сестре, са владиком Георгијем и свим његовим личним гресима, којих чак и да је колико песка морског, вама нису затворена врата Царства Божијега. Јер он, понављамо, чува Литургију и Веру неизмењеним. Онакву Литургију и онакву веру, каквима се спасавало безброј наших светих и честитих предака.

Ако владику Георгија свргну, Синод ће вам послати другог епископа. Новотарца и екуменисту. У том погледу немојте имати илузија. Сви новоизабрани епископи на последњем Сабору су листом екуменисти и новотарци. Тако ће бити и убудуће. Паписти имају потпуну институционалну власт у СПЦ. Задобили су је саборском већином.  А они су савремени књижевници и фарисеји, лицемери, који затварају царство небеско од људи; сами у њега не улазе нити дају да улазе који би хтели (ср. Мт. 23,13). Ми не видесмо ни једног новотараца и екумениста да се посветио, да га је Царство Божије прославило и као пример вернима дало, пример на путу спасења. Видесте ли ви? Хоћете ли путем Светих Николаја и Јустина или њиховим путем, који води тамо где је плач и шкргут зуба?

Застаћемо на часак, да погледамо како један следбеник епископа бачког Иринеја брани истог. И то у дискусији око једне слике, која је, по нашем мишљењу, саблажњивија од слика којима љагају вашег епископа: „Иринеј Буловић је један од духовно најјачих владика у СПЦ. Волели то неки или не. Али је само човек, а не анђео Господњи. Па је зато и грешан.  Што се тиче греха свако ће се Господу за себе правдати. Тако и владика, али и сви ми. Моја је препорука потписницима петиције против владике да се најмање са истим жаром "баце" на своје грехе и биће свима много боље. А за владику и свештенство, као и цео народ и државу се молите да нас све заједно и сваког појединачно Господ спаси.“ Ако овако бране човека који из сенке вуче конце сваке завере против Српске Цркве; ако „духовно најјачи владика у СПЦ“ сме да греши, „јер је само човек, а не анђео Господњи, па је зато и грешан“, довикните и ви достојанствено синодским егзекуторима:  „И наш је епископ само човек, а не анђео Господњи, па је зато и грешан!“ БРАНИТЕ СВОГ ЕПИСКОПА, ЈЕР НИ ЗА ЈОТУ НИЈЕ ОДСТУПИО ОД ПРАВОВЕРЈА!

Што се тиче иследничке синодске комисије која долази у вашу епархију, наши сарадници су одлично описали услове за суђење епископу. Др Зоран Чворовић је истакао да епископу не могу да суде они за које се основано сумња да неће бити објективни. Зар ће бити објективни они који су због старог пешачког моста, два расходована вагона, молбе за сапуне и детерџенте и сличних оптужби свргли владику Филарета?  Како да буде објективан Теодосије Оцокољић, који је, духовно убивши духовног оца, узурпирао његову катедру, а сад служи српским крвницима Тачију, Чекуу и Американцима и свим непријатељима српским на Косову и Метохији? Или чувени владика Максим, новотарац над новотарцима, који је у својој књизи о светости излагао зизиуласовске глупости као задњи крик теолошке моде? То је човек који служи по новом, велича безумне слике Стаматиса Скилириса, троши народне паре на објављивање новотарских будалаштина, и, наравно, служи свом оцу Атанасију Јевтићу, бившем захумско-херцеговачком и бившем јустиновцу, а све више и бившем Србину (јер је родио филиоквисту бискупа Гргура). А што се Џомића тиче, тог Николе Љубичића митрополита Амфилохија, њега сви знају и познају – „Борба за веру“ је с њим одавно полемисала, а зна се како је дошао до својих титула, звања, пара и свега што га краси. То је један од кључних људи у измишљању лажи о епископу Артемију, невиђени смутљивац, који се шаље само да би ломио кичму онима које су обележили за одстрел.

О поповима – завереницима, треба ли говорити? Њима је Бог - стомак, а Вера - занат. О таквима је пророковао Свети Пророк Језекиљ: „Претилину једете, вуном се одијевате, кољете товно, стада не пасете. Слабијех не кријепите, болесне не лијечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите него силом и жестином господарите над њима. И распршта се стадо немајући пастира (Језекиљ 34, 2-5).

У нашој Цркви у току је Косовски бој. Знајмо да постоје само два табора: Лазарев и Бранковићев. Својим чињењем или нечињењем, свако ће се од нас сврстати у један од та два табора.

„Господар Вук Бранковић био је типичан неутралац у то време. Ни студен ни врућ. Он је остао проклет не зато, што није дошао на Косово, нити зато што се борио уз Турке против Срба, Не! Него само зато што је остао неутралан у току битке, која је решила судбину Србије и Балкана за пола хиљаде година. Рачунао је, да ако Срби победе, он је ту с њима, као Србин и још Кнежев зет. Ако ли пак Турци победе, они ће му бити благонаклони, пошто се није борио против њих. Рачун погрешан. Ускоро после битке један турски паша рекао му је: „Када ти ниси био веран своме цару, како ћеш бити веран моме цару?” Проклет од Срба, презрен је био од Турака. Тако је неутрални Вук изгубио оба царства, и небеско и земаљско. И остао је проклет у народу српском. То су његови потомци горко осећали и често се јадали, како их проклетство Вука ужасно погађа...

Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан, није одлика српског народа. Вековима борећи се за истину вере, за слободу и за правду, српски народ постао је веома осетљив у погледу ове три неопходности за достојанствен живот појединаца и друштва, тј. вере, слободе и правде... Можда је ово последњи Видовдан, који их опомиње, да се више не колебају, него да се сврстају с браћом својом, која се боре и раде за тријумф вере, слободе и правде у свету. А вас, браћо и сестре, који сте одавно изабрали свети пут предака својих, светаца, витезова и мученика наших, нека Господ Бог троструко благослови по молитви светога кнеза Лазара и свих косовских јунака! Амин!“⁺

Духовни и телесни потомци Честитога Кнеза и славне му војске, хитајте у Милтон и подржите свог владику, док још није касно!

^{_______________}

⁺Свети Владика Николај Велимировић, из „Беседе о неутралнима“