Из дугогодишњег искуства знамо, да читаност неког текста умногоме зависи од наднаслова и уводног пасуса – који приказујемо на првој страни сајта. То је почетни импулс за читаност. То правило применили смо и у нашем експерименту.

На прву страну сајта истакли смо првих пет реченица из написа „Свештеничког братства“ под насловом „Поводом текстова 'Анатомија једног злочина'“. Прве две реченице изражавају формалност. Не говоре пуно. „Свештеници“ су већ једном прозивали господина Владимира Димитријевића, тако да то не може привући знатну пажњу.

>>Интернет сајту: „Борба за веру“

Поштовани господине Димитријевићу.<<

Зато смо учључили и следећу реченицу, управо пратећи ритам и ефекат који су „свештеници“ и желели да постигну.

>>Откуд на сајту бранилаца вере толика мржња?<<

Али, то је још увек недовољно. Потребно је нешто снажније. Из тог разлога у експеримент уводимо доларе. Јер жутило је  гарант „снаге“.

>>Може ли се мржња купити за шаку канадских долара?<<

Но, за пун погодак потребно је још „соли“. Нешто што се сажима у речи „скандал“. Зато уводном делу додајемо и пету реченицу. 

>>(Владика се хвалио да га је ваш простор за мржњу коштао само 500$)<<

И ево „бинга“: владика Георгије је поткупио „Борбу за веру“ за "само" 500 долара! Тиме се постиже ефекат раван електрошоку!

Тексту је сада загарантована максимална читаност, са свим пратећим последицама, од којих је једна – бљутавост сваког демантија. А 500 долара је таман одмерено. Да је више од тога,  „Борба за веру“ би била прецењена. Мање би било неозбиљно. Тричавих 500 долара, толико вреде наводни борци за веру. Јер шта зна канадски свештеник шта је 500 долара? После тих 500 долара, људе са „Борбе за веру“ не може више ништа да опере. Могу се купати у Сави, Дунаву, свим Моравама, брзој Тари и Дрини, могу да стоје на граду и киши, да се мију сапунима купљеним за свих 500 долара, али – узалуд. Семе сумње је посејано. Негде у прикрајку свести читаоца, остаће утиснутих тих 500 долара. Тај црв сумње – „можда је то, ипак, истина“ - изједаће их повремено.

Наш уважени сарадник, господин Владимир Димитријевић, може сада да напише километарске демантије, али у ваздуху ће остати да лебди лаж да је „Борба за веру“ његов сајт.

Демантији су, по правилу, малокорисни. Читани су увек мање од свог узрочника. „Свештеничко братство“ (или „брат свештеник“) то добро зна, па је тако и калкулисало. Али су превидели да је „Борба за веру“ православни сајт, и да се не обраћају читаоцима србомрзачког и антиправославног „Блица“ Рингијера Алекс Шпрингера (како то српски звучи!) и компаније.

Некритичком уму, који се „оплемењује“ насловима жуте штампе са пратећим скарадним сликама, довољно је: „Владика Плејбој – Комисија СПЦ испитује раскалашан живот епископа у Канади“. Бобмастичан наслов у „Блицу“, Жељка Јефтић (илити Часна сестра Дезидерија), поткрепљује пригодном сликом – епископ се весели, загрливши две жене.¹ И каменовање почиње! Сада владика Георгије може да се посипа пепелом испред Храма Светог Саве. Може 40 дана да не једе и воду не пије, да се обуче и врећу и кострет, да поје псалме, попут цара Давида, који је удесио погибију у боју свог војсковође Урија Хетејина, како би Урији преотео жену. Ништа му то не би помогло. Ко ће против „Блица“, Жељке Јефтић и њихових налогодаваца из моћног Синода? Да ли то неко рече како је Царство Божије препуно покајаних грешника? Узалуд други виче: који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њега (ср. Јн.8,7).  И трећи из свег гласа довикује да нема греха неопроштеног, осим греха непокајаног.  Глас мудрости не чује се у заглушујућој буци разјарене руље која виче „распни га, распни!“ Закивање ексера увелико одзвања!

„Ако је Бог с нама, ко ће против нас?“, благовести богогласна труба божаствени Павле. Ко је са Истином и у Истини, „...ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем (Рим. 8, 38-39). Не знамо ни за један сајт који је више критика и клеветничких текстова, на свој рачун, објавио од „Борбе за веру“ (Занимљиво је како то да, поред текстова о онима који су против владике Георгија, и једва чекају смену, ми са „Борбе за веру“ објављујемо и текстове „свештеничког братства“. Значи ли то да нас и они купују за 500 долара?). И шта нам је наудило? „Борба за веру“ је још увек ту. И даље стоји у Истини и сведочи Истину. Пред све већим и већим бројем читалаца.

Све спасоносне путеве, па и пут оклеветаних, пропутио нам је Господ наш Исус Христос - Најоклеветанији.

 „Својим страдањем научио ме је Господ стрпљењу и јунаштву на путу мога страдања. Кад га удараху, Он не удари; кад га пљуваху, Он не попљува никога; кад му се ругаху, Он ћуташе; кад га клеветаше Чивути пред Пилатом, Он не одговараше; кад Му ставише трнов венац на главу и крв му обли лице, Он опет ћуташе; кад га распеше, Он трпљеше. Христе мој, даруј ми бар хиљадити део Твога стрпљења“.²

_____________

¹Патријарх Павле је идући у цркву на Бановом брду усред лета био упоран да се користи аутобус. Кад је његов пратилац потегао аргумент да је врућина, да су аутобуси „препуни разголићеног женског света који иде на плажу на Аду Циганлију“ и да није згодно, патријарх није попустио: “Знате, свако види оно што жели.“

²Свети Владика Николај Велимировић, Духовне поуке.