Поводом актуелног прогона владике Георгија, од једног нашег посетиоца из Канаде добили смо писмо у коме је он изнео не само своја запажања и суд о стању у Епархији канадској и њеном епископу, већ је дао изврсну анализу  узрока и последица апостасије савременог канадског друштва, кретањима и отпадији унутар Помесних Православних Цркава, новотарству, екуменизму и хришћанству уопште. Напис који следи најтоплије препоручујемо пажњи наших цењених посетилаца.

Уредништво

+++

Помаже Бог, поштована редакцијо,

Прво желим да искористим прилику да Вам од срца захвалим на вашем труду и ревности коју показујете у Вашем раду на интерент страници.

Моје Име је Лука, живим у Монтреалу, Канада  и у пар наврата сам вам и раније писао.

Како и сами можете да предпоставите, пишем Вам у вези са Његовим Преосвештенством Владиком Георгијем Канадским и овом новонасталом ситуацијом прогона у најави.

Цењена браћо, желео бих да вам најпре, ако је могуће,  дам кратку слику страшне апостасије и духовног чемера које је зацарило овде код нас, а без обзира на територијалне ингеренције патријаршија Православних и њихових Епархија. Опште Богоборство, либерализам и христопрезир који влада у секуларном савременом Канадском друштву а нарочито у посткатоличком Квебеку. Дакле кривити Владику Георгија за то што Срби у Канади не маре за Бога и не долазе на Службу, безумно је само по себи.  Исто тако можемо кривити било ког Епископа, било које помесне Цркве, било ког свештеника или лаика и рећи да сви ми Хришћани сносимо велику одговорност што толики људи пропадоше у заблудама и отпадништву. Отац сваке лажи и преваре и човекоубица од искона, ђаво, десетковао је Стадо Христово у северној Америци и надасве да сви имамо огромну одговорност те да једног дана кад будемо стали пред Христа и морали да дамо одговор; тешко нама! Али какве везе Владика Георгија има са тиме? Тако га можемо окривити и за Адамов грех, па јел то довољно за синодалну тужбу?

Колико је у мојим ограниченим видицима и мојој малој духовној зрелости могуће волео бих да Вам што боље пренесем слику о савременом животу у Квебеку из перспективе Православног, па да макар мало допринесем на разобличењу, горепоменуте, несувисле тврдње.

Како данас изгледа живот у Канади из перспективе Православног и како се то може упоредити са кризом цркве у Србији? У мене убогога формирало се овако мишљење: Овде код нас се води систематична ”дехристијанизација друштва” минимум 40 година. Најбоље се то види овде у Квебеку који је од почетка колонизације, па све до тихе револуције, шездесетих година прошлог века, био под тоталном контролом Римске курије. Римска ”црква” је контролисала све, од система образовања, здравства и секуларно имала контролу над много чиме. Наглим заокретом Квебекчани одбацују угњетавача ”цркву” и са њоме главног угњетатора, али обратите пажњу кава је ова замка лукавога: Христос као Црква постаје синоним за угњетавање а римски се Папа извлачи уз безначајни укор. Они то називају ”тиха Револуција” и од тад је прошло 40 година. Дакле води се једна прљава кампања која има за циљ тоталну елиминацију свих моралних вредности Хришћанства и замену за егалитаризам и хуманизам. Христос, и традиционализам се пореде аутоматски са опресијом, злочиначином над абуриџинском популацијом, опресијом жена, прогоном содомита и као такве те вредности се сматрају реакционарним и како се истиче, не прихватљивим за систем ”Канадске вредности”. Може се лако повући паралела изеђу Богоборства Совјетске пролетерске револуције и ове ”револуције”, само што сатана овде није морао да убија тело, но су му добровољно предали дух. Опет псеудо демократија тражи ”мултикултуларност и мултиконфесионалност”, јер те идеје су у самом темељу ове инстант културе, па се онда све инославне чак и сатанске конфесије фаворизују у односу на Хришћанство; то се оправдава баш тим ”новим слободама” па лаж вели: сад је све слободно и сви смо исти!

Оно мало назови Хришћана, што су по мери овога система, морају да буду млаки и да исповедај нову ”веру” да промовишу ”ширину”, благослове сваку глупост и лаж под капом неба и да буду покорни световној а не Христовој власти. Наравно све то страха јудејског ради. То оставља ипак мали простор за дозу лицемерја у коме се иза затворених црквених врата и у одабраном душтву прича друго и лажно ревнује. Ако Христос баш мора да постоји онда он мора да се преправи и да та наука буде по мери човека. Оваква дрскост је неопростива али све присутна. ”Црква” која ”благослови” грех је по мери овог друштва а у овом систему ”Хришћанске цркве” се мере по томе ко ”освештава” истополне бракове, поздравља контрацепцију и утробно чедоморство и пориче саму Реч Божију својим умовањем и науком. У том смислу постоји низ протестантских секти које се из перспективе друштва чине као прихватљива, толерантна и друштвенокорисна ”хришћанска” опција. Све остало је екстремизам који мора бити или уништен или асимилиран.

Дакле ово је најбољи пример ССЦ и теорије грана на делу! 

Како то изгледа у пракси?

Обичан човек данас у Квебеку, француски Канађанин, 20 до 50 година, дакле може се рећи млађе генерације, углавном сем псовки које имају ”црквени” карактер не зна основне ствари... Већина не поседује свест о Христу а Хришћанство везује за горепоменуте опресије, педофилију и пре свега спутаваље сексуалних слобода које су овде издигнуте на ниво ”обожења”. Душа човечија је гладна Бога и по својој природи вапи и тежи Творцу. Тако опустела душа најпре пада у замку лажне духовности која се намеће кроз Јогу или некакве друге ”физичко религијске” праксе. Јога је нарочито опасна из разлога што за базу узима још једну од савремених ”догми” а то је ”обожење властитог тела” - физичко здравље, кондиција и физичке вештине сматрају се приоритетом и најважнијом човечијом бригом. Мало је оних који се не ”подвизавају” на овај начин. Холивудски упакована орјентална мистика, као неразумљива и слабо докучива се нуди људима као вид ”слободне” и не спутане духовности. Овако празноверје је тешко продати чак и духовно не формираној особи па за оне ”духовније” ово је обично предворје и пут ка сектама. Медицина је главна ”спаситељица”, а смрт је скривена од очију јавности како се народ не би бунио и плашио.

Примера за ово је у нашем окружењу безброј, а скрхани људски животи сведоче. Квебек предњачи у броју самоубистава у Северној Америци а наука као магија модерног доба нуди решење проблема фармакологијом. Мало познато је да је Квебек такође један од највећих потрошача антидепресива. Дакле гладној људској души, огреховљеној и чемерној се нуди ”причест” у виду таблете која га отупљује и анестезира патњу. Робује се идеопоклонству сваке врсте, обожава и обожује се све, од новца и моћи, неумерености, полних нагона, певача, одела, кола и хране. У ходницима мрака и буке, тумарају људске душе, острашћене, огреховљене и уплашене. Породица се разара, љубав је полна и топла само док је корисна, нико не подноси никакву жртву нити би ради било кога потрпео. Деца се дресирају да буду мали ”богови” и да свет мора да буде по њиховој вољи а кад до тога не доће онда следе опаке последице...

Ове језиве слике су данас оно што нас окружује и реалност многих који овде живе без обзира на то ко су и одакле долазе. Која је позиција номинално Православних у оваквом друштву? Па иста као и свих осталих! једноумно ради што и сви у потрази за ”сном” и богатством. Досељеници који се надају заради окрећу се овдашњем животу и ту се свака прича завршава. Нико од њих не тражи да бирају, Христа или Барабу, него им се на лукав начин, кроз конфор и среброљубље нуди: или си са нама или иди кући! Ко остане тај је себе одредио, да исповеда и живи капитализам и конзумеризам и да се мане ”назадног”. Код Грка као и код Срба духовност се замењује црквеним фолклором, лаком побожношћу којој је циљ очување националног идентитета и језика а не Христос и Богоспознаја. Православни који су у неправославном окружењу одрасли, школовали се, формирали као личности, можда чак и друга генерација; како ће они да се одвоје од система и из свог удобног пута, пођу Христовим тешким и уским путем?

Па ко би нормалан то урадио! Постоји велика пастирска одговорност али на силу нико не може бити побожан, ако народ воли грех и то му не смета. Тамо неког попа неће сигурно да суша. У таквој атмосфери ради ко шта хоће.

Погледајмо на пример епархије Антиохиске Патријаршије у Америци и отворене уније са монофизитима или у Васељенској патријаршији где по парохијама свештенство признаје „свете тајне” како им се прохте. Сви ови преступи чине се ”малим” и ништавним наспрам језивог богоотпадништва, па се не често у парохијама чује: они су Хришћани па какви да су, наши су! Те се на тај начин врши икономија која више нема Црквени карактер но по систему дај шта даш.

Управо читам о Вашој борби за очување Литургијског поретка и како браните Иконостасе и типик; е видите овде многим Румунима не смета ни кад им дође поп унијата на ”замену и испомоћ” а само ситница што чак није ни православан није ни битна, или на пример кад уђете у велелепни и модерни храм Всељенске патријаршије. Нема олтарске преграде, Света Трпеза на пола пута до солеје, свештеник без браде, свеће у ”шалицама”, седеће клупе, народ седи, Проскумидија са Литургија сат времена... тога је много, много овде код нас!

Дакле ако сагледамо ову ситуацију и видимо где живимо поставља се питање ко је крив? Човекомучитељ и убица, ђаво? Ми са њим у дослуху и садејству? Или пак Владика Георгије што народ не иде у Цркву и иде по сектама? 

На територији наше Епархије живи јако пуно Руса. У Храму Руске Заграничне Цркве у којој је столовао балженопочивши Митрополит Витали, светиња је имала и Мироточиву Икону Мајке Божије. И поред овакве светиње, Русе су десетковали Јеховини сведоци! Гомила старог и болесног света, жељног разговора и људске пажње а све због небриге породица, пушта јеховине пропагандисте у кућу, на чај и колачић и тако жељни разговора са другим људским створом. А једном кад уђу ови вуци се не ваде више. Лукави су ови ловци на душе па Руске емисаре шаљу Русима а Грке шаљу Грцима да ”разобличе православље” и понуде пажњу и спасење старима, све  у замену за станове или иметак. Како се ми боримо против тога, па тако што обилазимо старе, зовемо телефоном, подучавамо и кад треба разобличимо јехове где досађују. Где и како можемо. Велик је то посао!

Пре две године сам био на Њуфаундленду. На територији величине Француске живи око двадесет хиљада православних, што Руса, Грка, Либанаца и само један свештеник, Јеромонах Бенедикт кога с времена на време Владика Иринеј ОЦА, шаље из Квебека. Дакле православни не ретко не могу да имају ни сахрану достојну крштене душе. То је реалност, браћо драга! Са једне стране општа Апостасија новог конзумеристичког човека, са друге стране духовна незаинтересованост номинално Православних за Цркву и спасење; Огромне дистанце и на крају неправославно окружење; све су то кључни чиноци. 

И за крај дао бих вам два мала коментара о архијереју кога не познајем, Владици Георгију. Говорим вам како знам тако ми Бог судио за сваку реч. Сваки пут када сам био на Богослужењу у Цркви Пресвете Тројице у Монтреалу, стари Протојереј, отац Живорад, служио је по типику, мало верног народа је присуствовало а пар појаца се трудило. Једина саблазан која је ту постојала су били плакати за концерте народне музике у припрати храма и гомила људи која седи у подруму цркве и чека да ”поп одпоје своје” па да се једе. Дакле кога ту кривити, јел овог оца који Служи али нема коме?

Или треба Владика да дође па из кућа да их тера да стигну у цркву пре канона Евхаристије... Иста је оваква ситуација у свакој парохији овде!

Што се тиче Епископа Георгија, мој владика има јако високо мишљење о њему и многи руски свештеници са којима сам причао. Овде у Канади никад о овом архијереју нисам чуо зао глас од верног народа или свештенства. 

У суштини једино су тачне оптужбе да смо сви ми криви што је стање овако; али и Премудрост каже да ће бити тако, сам Господ својим Светим устима каже: о да ли ћу затећи Хришћане? Дакле само се врши  оно што је Богом речено да ће бити а опет као и некад све то грехова наших ради и због наше слабости а по светој вољи Његовој.

Опростите ми браћо на неписмености, неумерености у речима, и кривоме суду, те вероватно и лажима које сам, мали својим незнањем или недовољном зрелошћу да правилно сагледам ствари изрекао. Намера ми није била ни да браним поменутог Епископа ни да га кудим. Бог је једини Судија и он види оно што је у нама скривено, па он нека нам свима Суди, па се молим и за Вас и за све које поменух да нас Господ не Суди по делима нашим но по неизрецивој милости Његовој и да славимо пресвето Име Његово Оца и Сина и Светога Духа сада и заувек!

На дан Светог Теофана Затворника

у Монтреалу

Лука