header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Спор РПЦ и кустоса око иконе А. Рубљова "Тројица"
Спор РПЦ и кустоса око иконе А. Рубљова "Тројица" Штампај Е-пошта
среда, 11 фебруар 2009

СПОР РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И КУСТОСА ТРЕТЈАКОВСKЕ ГАЛЕРИЈЕ ОКО ИКОНЕ А. РУБЉОВА "ТРОЈИЦА"

Image     09.02.2009

       Икона „Тројица“ испод кичице руског иконописца 15. века Андреја Рубљова поново се нашла у средишту конфликта између представника Руске православне цркве и кустоса чувене државне Третјаковске галерије где се ово дело староруске ликовне уметности данас чува

+++

Подсећамо вас да је пре око 3 месеца, у новембру 2008., тадашњи патријарх Москве и целе Русије Алексије Други упутио посленицима Третјаковске галерије молбу да се икона на неколико дана премести у Тројица-Сергијеву лавру. Ова молба је револтирала теоретичаре уметности. Уз мотивацију да је икона данас у доста лошем стању и да може да се дефинитивно оштети за време транспортовања, кустоси су практично одбили молбу представника Московске патријаршије.

Један од оних који сматрају да икона ни под којим изговором не треба да напушта музеј је посленик Третјаковске галерије, стручњак за староруску уметност Левон Нерсесјан. Управо је он иницирао нови конфликт око „Тројице“. Почетком фебруара о. г. Нерсесјан је написао посланицу председнику Русије Дмитрију Медведеву у „заштиту уметничког дела“. У њој су детаљно изложени разлози из којих икако не може и не мора да се премешта. „Икона је у таквом стању које искључује њено практично коришћење“ рекао је Левон Нерсесјан у интервјуу за нашу радио-компанију и наставио.

То стање у којем је сада икона на језику теоретичара уметности обично се карактерише као стабилно. То значи да не прогнозирамо никакве промене нагоре уз придржавање неопходног режима. То је максимум пријатних вести које се данас могу навести не само поводом не само „Тројице“, већ сваког старог споменика. Проблем није толико у томе што је „Тројица“ у неком нарочито лошем стању. Колико у томе што неке старе иконе захтевају брижљив и промишљен однос и стриктно придржавање неопходних услова. Анализирајући стање иконе Андреја Рубљова, рестауратори су дошли до закључка да је свака промена режима скопчана са великим ризиком за ово уметничко дело и да икона може да буде заувек изгубљена. Сигуран сам да питање о њеном премештању треба да се скине са дневног реда и да се више никада не покреће.

Чуди ме то што представници Московске патријаршије не разуме такве елементарне ствари и инсистирају на премештању иконе – закључио је теоретичар уметности.
Медјутим, главни његов опонент, свештеник Владимир Вигиљански сматра да су кустоси намерно испровоцирали скандал око премештања „Тројице“. „И раније смо упућивали различитим музејима Русије где се чувају хришћанске светиње молбе о њиховом привременом премештању и приказивању верницима и раније никада нисмо одбијани, поготово у таквом оштром облику. Оцењујем случај са иконом „Тројица“ као у извесном смислу антицрквену акцију – додао је свештеник.

Огроман број предмета уметности и културе који су много старији од ове Рубљовљеве иконе више пута су изношени из музеја и излагани за новац широм света. Пример тога је икона 12. века „Спас Емануел“. Ова икона се више пута извозила из Русије, па чак је пола године излагана у САД, у Гугенхајмовом музеју модерне уметности. Иконе звенигородског обреда које се приписују Андреју Рубљову такодје су напуштале Третјаковску галерију иако су у горем стању од „Тројице“. Медјутим, када је реч о новцу за музеј, онда због нечег нема проблема ни око транспортовања, ни око стања уметничког дела. Али када је Црква замолила да искористи ову икону према њеној непосредној намени, због нечег су одмах искрснули разноврсни проблеми.

Владимир Вигиљански је сигуран да ће Руска православна црква створити све неопходне услове за премештање иконе. Већ се прави, на пример, специјални ковчег у којем ће се одржавати неопходна влажност и температурни режим. Ковчег ће превозити аутомобил са специјалним опругама. У Тројца-Сергијевој лаври ће се побринути о неопходном обезбедјењу светиње. „Потпуно сам сигуран да икони не прети ништа лоше и да ће бити враћена на своје место, у Третјаковску галерију, у истом стању у којем је узета“ – тврди Владимир Вигиљански.

По мишљењу представника Московске патријаршије, конфликтна ситуација везана за икону „Тројица“ је само мањи део проблема пред којим се данас налазе Црква и музеји где се чувају малтене стотине хиљада хришћанских православних светиња. „Пошто је практично у заточеништву, ове светиње су не само неприступачне очима верника чак и у музејима, већ и често заборављене од стране самих посленика музејских депоа. Медјутим, многи од ових светих предмета и данас су чудотворни. При томе, нису стварани да висе у музејима или, што је још горе, да се налазе у њиховим депоима, већ за цркве и за вернике. Наравно да Црква према закону који је на снази у Русији не може да захтева од музеја да јој врате њихове светиње. Али увек се могу наћи компромиси који би свима одговарали – сигуран је Владимир Вигиљански.

Још је покојни патријарх Алексије Други предлагао да се створе аналози предреволуционарних спремишта старина. Реч је о заједничком чувању од стране државе и цркве светих предмета религиозног култа. Другим речима, иконе неће висити поред световних уметничких дела или паганских предмета, већ ће се налазити у једном месту. С времена хна време пред њима се могу служити службе Божје и слично. Стварањем оваквих спремишта у оквиру музеја или, чак, православних храмова могло би се умногоме решити питање о приступу верника својим светињама и никада не би било конфликта који је избио у вези са иконом „Тројица“ – изразио је сигурност Владимир Вигиљански на крају разговора.

Извор: „Глас Русије“

Последњи пут ажурирано ( среда, 11 фебруар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 41 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Обавештавамо читаоце да су за преузимање слободне нове књиге нашег сарадника Владимира Димитријевића: ШТА СЕ ЗГОДИ КАД СЕ ЏЕНДЕР РОДИ: (овде:);

КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЗИЈА СТЕПИНЦА: ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ (овде:)

+ + +

СВЕТОСАВСКИ РАДИО ИЗ ЧИКАГА:


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.