Уважени господине Миличевићу,

На Ваше питање одговарамо одмах и радо, јер сте не само посетилац нашег сајта, већ вас доживљавамо као поштеног и искреног православног верника, иако у Вашем писму провејава кушачка реторика - не би ли нас како ухватили у речи.

Сасвим се слажемо с Вама да је доба у коме живимо тешко, и пуно лицемерја. И сами смо често запањени обимом тог греха због кога Бог човека уклања из Свог Царства. Не слажемо се, међутим, са Вашим исказом да се „Бог, љути само на једну једину ствар своје творевине, тј. на понашање своје круне стварања, а то је човечанство, Бог се љути на наше лицемерство.“ Бог се никада не љути, јер је љутња страст, а у Богу страсти нема. Није човечанство круна Божијег стварања, већ човек. Ни у Светом Писму ни у Светом Предању, као изворима богооткривене истине, не може се пронаћи ништа слично Вашем тврђењу.

Нисмо лишени склоности греху, па нам, свакако, прети и лицемерје, мада се трудимо да га у нама нема, као, уосталом, и Ви, и сваки православни човек… Пре него што одговоримо на Ваша питања, напоменули бисмо Вам да је ово одговор Уредништва „Борбе за веру“. Што се тиче господина Димитријевића, нашег редовног сарадника, проследили смо му на мејл Ваше писмо, а кад ће, и да ли ће, он на њега одговорити, то је његова одлука.

Такође, желимо да Вам напоменемо да сте пред нас поставили претежак и неоправдан задатак: захтевате да Вас убедимо да нам и даље верујете (мада нешто касније у писмо кажете да нам верујете). То нити стоји до нас, нити имамо намеру да то чинимо, нити је то у нашим моћима. Да ли ћете нам веровати, ствар је Вашег расуђивања и Ваше слободне воље. Међутим, пошто кажете да сте Ви и Ваши пријатељи „острашћени“ према владики Георгију, ствар је прилично безнадежна, јер мржња и „острашћеност“ помрачују умне очи и искључују исправно расуђивање.

Сумирајући све Ваше недоумице и пронађене наше „недоследности“, одговорили бисмо Вам речима Светог Апостола Павла упућене Ефесцима: „Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке...“ (ср. Еф. 4,14).

Не сумњамо да је Ваша организација патриотска, не сумњамо да сте имали негативно искуство са владиком Георгијем, не сумњамо да желите да будете објективни, и не сумњамо да владика Георгије није Владика Николај, и не верујемо да он има такве потенцијале. То, на нашем сајту, никад нисте ни могли да прочитате. Такође, ми не очекујемо од наших посетилаца да наш сајт доживљавају као апсолутно мерило објективности и правде кад је црквена тематика у питању. Напротив – ми се трудимо да будемо на путу Светих Отаца, али то уопште не значи да смо непогрешиви и незаблудиви (ми се против таквих боримо), па од својих читалаца увек очекујемо да нас мере и проверавају својим читањем и разумевањем Светог Писма и учења Цркве.   Ево наша три одговора:

ПРВИ

Много Вам хвала због лепих речи о нама, али, молимо Вас, немојте нам СЛЕПО ВЕРОВАТИ. Данас је потребна разборита, а не слепа вера, и не смете слепо веровати било коме, па ни нама. ПОНАВЉАМО: ТРУДИМО СЕ ДА БУДЕМО ОБЈЕКТИВНИ, АЛИ ЉУДИ СМО, И НЕ МОЖЕМО СВЕ ДА ВИДИМО. Међутим, није наше лицемерје ако сте читали наш текст о лакрдијашењу у епархији канадској, а сад читате текстове који не бране владику Георгија, него канонски поредак у СПЦ. Као човеку који чита Свето Писмо, засигурно Вам је познат догађај који се збио у Антиохији, када jе Апостол Павле, некадашњи прогонитељ хришћана, осудио Првоврховног Апостола, Петра, за лицемерје. Због наших читалаца цитираћемо речи Светог Апостола Павла, који описује тај догађај: „А када дође Петар у Антиохију, супротставих му се у лице, јер бјеше за осуду. Јер прије него што дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима; а када дођоше снебиваше се и одвајаше, бојећи се оних који су из обрезања. И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста на њихово дволичење. Али кад видјех да не иду право истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Када ти који си Јудејац живиш незнабожачки а не јудејски, зашто нагониш незнабошце да живе јудејски?“  (Гал. 2,11-14).

Лакрдијашење је заиста било кад су свештеници са дозволом владике Георгија радили то што су радили, као што је и сада безакоње када настоје да га смене неканонски. Увек смо настојали да кажемо оно што се заснива на чињеницама. За свештеника је лакрдијашење ако се ЈАВНО бави спортом, и ХВАЛИ СЕ тиме, а епископ који то благосиља греши. Уосталом, ево шта смо тада писали:

>>У ситуацији када је наша Црква под окупацијом фанариотско-папофилских епископа, њени верници од неколицине правоверних епископа не очекују превише. Но, не очекују ни да им са те стране долазе саблазни. Сајт „Борба за веру“ у владици Георгију види правоверног епископа, антиекуменисту, који се бори за очување вишевековног богослужбеног поретка СПЦ. То смо и показали много пута до сада, преносећи његове интервјуе, текстове, па чак и Божићну и Васкршњу посланицу. Управо је „Источник“, који нас је дубоко ожалостио и узнемирио својим прилогом, у више наврата са нашег сајта преузимао интервјуе владике Георгија, које смо приређивали за објављивање у електронској форми.

 Зато се искрено надамо да ће ово „голф-лакрдијашење“ – бити последње лакрдијашење у Епархији канадској (било би пожељно да се овај сраман прилог уклони са "Источника") и да ће ова епархија живети Вером и сведочити Веру у складу са нашим православним отачким предањем, како би у њој све било свето и честито и миломе Богу приступачно. Јер управо владика Георгије, у свом интервјуу под насловом „Не може се служити Богу и богатству“, дат листу „Печат“ у октобру прошле године, рече: „Знамо ми да су нам потребна и овоземаљска блага. Али зар Христос није нахранио 5.000 људи само са пет хљебова и двије рибе? Треба се трудити да живимо јеванђелски, да иштемо најприје „Царства небескога и правде његове, а ово ће нам се све додати“ (Мт. 6, 33)“.<< (цео текст, са пратећим фотографијама, може се погледати ОВДЕ:).

У чему је, дакле, наше лицемерје? Када су са благословом владике Георгија поједини попови чинили саблазан, исказали смо речи осуде, управо по примеру Апостола Павла, који је разобличио скретање Апостола Петра са правог пута истине. Лакрдијашење поповско, са благословом надлежног епископа, било је удар не на правоверје, него на правоживље. Међутим, неканонско смењивање епископа је грех против канона и црквеног јединства. Реч је о РУШЕЊУ ЦРКВЕ!

ЗАТО, ПРОЧИТАЈТЕ ПАЖЉИВО И НЕПРИСТРАСНО ОНО ШТО СМО ПИСАЛИ, ПА ЋЕТЕ ВИДЕТИ ДА ТУ ЛИЦЕМЕРЈА НЕМА.

Кажете: "У оним текстовима које сте објавили под називом: „Анатомија једног злочина 1-5“, назвали сте нашег владику још мало па јединим - „правоверним Епископом“. Понављамо, верујемо вам!"

МИ НИСМО НАЗВАЛИ ВЛАДИКУ ГЕОРГИЈА ЈЕДИНИМ ПРАВОВЕРНИМ ЕПИСКОПОМ, НЕГО ЈЕДНИМ ОД ПРАВОВЕРНИХ ЕПИСКОПА. И ТО НЕ У ТЕКСТОВИМА „АНАТОМИЈА ЈЕДНОГ ЗЛОЧИНА 1-5“, ЈЕР ТО НИСУ НАШИ ТЕКСТОВИ. Пажљиво читајте и пишите, да не потпаднете под осуду за клевету. А да је владика Георгије правоверан, за то имамо аргументе, пре свега у ставовима и поступцима самог владике Георгија. Ево, рецимо, става о литургијској реформи, из његове књиге „Ковчежић успомена“:

>>Тешкоћа је пуно, у свијету и у вијеку, у народу и у Цркви...Невјероватно је то што се, у посљедње вријеме, поједини умни и учени теолози, као да су посвршавали све друге послове у Цркви, окренуше реформи литургије! Испаде да су нам секте, које преплављују Србију, мањи проблем...

Никада не бих, попут појединих владика, могао да насрћем на оно што је освјештано вијековима, на богослужбени поредак какав Срби познају од Светога Саве до данас. (Нећу помињати имена тих владика, довољно ће бити то што сваки од њих добро зна да баш на њега мислим.)

Устаљени вјековни поредак наједном је постао мрзак и одбојан, зато што је „из турскога ропства", „из учења Петра Могиле", „из украјинског унијатског утицаја"... Једино се слажем да је словне грешке требало исправити...

Поједини архијереји су се не само оглушили о одлуку Светог сабора Српске православне цркве да се, док „Комисија за проучавање литургијских питања" (чији сам члан) не да своју коначну ријеч, „држе устаљеног богослужбеног поретка", него су већ написали и приручнике за нови начин служења...

Несхватљивоје да у насртају на традиционални поредак предњаче неки којима је отац Јустин Поповић био учитељ!

Сукоб новотараца и традиционалиста утицао је и на појаву удружења „Законоправило", које разложно брани традиционално богослужење, јер су тако служили и Свети Владика Николај, и преподобни Ава Јустин, између плејаде светитеља који су на свој начин освјештали тај поредак...

Уосталом, ако бисмо стварно хтјели да се вратимо на стародревно, изворно, првобитно богаслужење, онда бисмо се вратили у катакомбе, на гробља. Не би нам биле потребне ни цркве, ни одежде, ни златне митре, ни крстови, већ само комад хљеба, као у вријеме апостола. Ту бисмо се окупили, евоцирали успомене на Господа Исуса Христа, којег, ето, „оци наши убише", а потом бисмо разломили хљеб, лопили мало вина, и то би било све.

Мој принцип није да паметујем, већ да сачувам оно што сам наслиједио од свога епископа, који ме је рукоположио, као и од духовника који су ме учили. Апостол Павле каже: „Сјећајте се старјешина својих који вам проповједаше ријеч Божију, гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову" (Јев. 13, 7).

Дакле није само довољно шта су они учили него и како су живот скончали. Није довољно да знамо само њихово учење, него морамо имати на уму и како су скончали.

Ми се данас превише ослањамо на оне који нас уче, чак и кад њихово учење није вјером проживљено, а још не знамо њихов свршетак!?

Ко себе ставља изнад светих учитеља и духовника, гордост је мјерило његова разума.

Онако како ја цијелога живота служим, до прије само десетак година служили су сви!

Како се служи на Светој Гори, како се служи у нашим манастирима свакодневно - довољно је за спасење. Тако су се спасили многи, па нека се и ми тако спасавамо.

Свети Василије Велики, писац Литургије, као да је знао да ће неко да се лати измјена па доноси правило: „Пракса, која има дужу традицију и не противи се Закону Божијем има силу закона." А у тропару овог светитеља стоји, између осталога, „человјеческија обичаји украсил јеси".

Теолози треба да се баве питањем измјена - које су, вјероватно, имале озбиљне практнчне, мистачке и теолошке разлоге.

Зло је када неко прочита једну књигу, или, још горе, без иједне књиге, сам по себи, хоће да устроји свијет и поглед на Цркву.

Боже, помози и сачувај Цркву своју од јеретичког и сваког другог насртаја, од људи који у центар вјере стављају свој разум а не разум Цркве.<<

 Из оваквог става види се да је владика Георгије правоверан.              

НЕ ТРАЖИМО ДА НАМ ВЕРУЈЕТЕ НА РЕЧ, НЕГО ДА САМИ ЧИТАТЕ И ТРАЖИТЕ АРГУМЕНТЕ ЗА ВАШЕ ПОВЕРЕЊЕ ИЛИ, ПАК, ЗА СУМЊУ!

ДРУГИ

Ми НИКАДА нисмо рекли да је Иринеј Буловић „син удбаша“. Прецизно разлучите шта су наше речи, а шта сте прочитали у туђим текстовима на нашем сајту. Оно што пишемо као Уредништво, објављујемо у рубрици „Званична саопштења“. Оно што пишу наши посетиоци, објављујемо у рубрици „Писма посетилаца“, и за  ставове посетилаца не сносимо одговорност. Иначе, нас се не тиче ко су и шта су били преци епископа бачког, већ ко је и шта је он. Тачно је, рекли смо да је ЕКУМЕНИСТА, И НЕ САМО ЕКУМЕНИСТА, НЕГО И НОВОТАРАЦ И ТАЈНИ УНИЈАТА, НОСИЛАЦ ПАПИНОГ КРИЖА И ПРСТЕНА! И НИСМО ГА ПРОКЛЕЛИ ДА СЕ НАЂЕ У ВЕЧНОСТИ СА СТЕПИНЦЕМ, НЕГО, ПОШТО ЈЕ САМ ИЗЈАВИО ДА ЖЕЛИ ДА БУДЕ С БРАЋОМ ПАПИСТИМА, ДА БУДЕ У ВЕЧНОСТИ СА СТЕПИНЦЕМ АКО СЕ ЈАВНО НЕ ПОКАЈЕ ЗА ЈАВНО САБЛАЖЊАВАЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ СРБА И УВРЕДУ НАНЕТУ СРПСКИМ НОВОМУЧЕНИЦИМА СТРАДАЛИМ ОД ПАПИНИХ УСТАША, ЧИЈЕГ ЈЕ ВОЂУ СТЕПИНАЦ БЛАГОСИЉАО! 

Чланак о игуманији Јелени је заснован на чињеници да је она новотарка. Међутим, чврсто смо уверени, пошто је „Блиц“ брани, да ће владика Јустин, који је магистрирао код владике Порфирија, морати да се повуче, као што се, по наређењу бискупа бачког, повлачио и владика жички Хризостом.

Да је владика Георгије с патријархом Иринејем био у Јасеновцу на молитви, неоспорно је. Просто, он признаје патријарха Иринеја за свог првојерарха, па учествује на молитви с њим. С ким је он разговарао после тога, ми не знамо. Ако се узда да ће га папине слуге Порфирије и Иринеј заштитити, грдно се вара, како се преварио и владика Василије Качавенда, коме је Буловић обећао своју заштиту, па га „шутнуо“ као стару канту, јер је реч о човеку који нема никаквих, а камоли моралних, скрупула. Тако је Буловић помогао и епископу Филарету, коме је својевремено обећао да ће доћи на епархију браничевску, а да ће владика Игњатије ићи у Беч (што се није остварило, а Филарет је пуштен низ воду). Него, да поновимо: НАС СЕ  НЕ ТИЧЕ ПОЈЕДИНАЦ ЗВАНИ ЕПИСКОП ГЕОРГИЈЕ КАНАДСКИ, НЕГО КАНОНСКИ ПОРЕДАК ЦРКВЕ И БОРБА ПРОТИВ НОВОТАРСТВА И ЕКУМЕНИЗМА. Због тога заиста не маримо где путује владика Порфирије, и шта му Буловић налаже. А Вама, да би било јасно, препоручујемо да пажљиво прочитате наше саопштење у коме смо изложили наша начела (ОВДЕ:).                         

ТРЕЋИ

ПОНАВЉАМО: ако се владика Георгије узда у Буловића завршиће као владике Василије и Филарет (мада су све те приче о шуровању владике Георгија са Буловићем на нивоу рекла-казала, јер свако ко иоле познаје ситуацију у СПЦ зна да иза свих прогона правоверних стоји управо Буловић). Ако владика Георгије, да би остао где јесте, почне да новотари и екуменише, први ћемо напасти његово одступништво. Све до тада, он има нашу подршку, не као појединац, него као правоверни архијереј. Као гесла нашег текста који Вас је "збунио", или којим сте хтели да нас ухватите у речи, -  навели  смо два стиха: стих из Јеванђења и стих из српске народне песме:  "Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите" и  "Ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога Истинога!" То су начела којима се руководимо у нашем раду. Тако је било до сада, тако ће бити и у будуће.

Уважени г. Миличевићу, молимо Вас – немојте бити одани НАМА, него Господу Исусу Христу и правоверју.

СВАКО ДОБРО ОД ГОСПОДА, ЖЕЛИ ВАМ УРЕДНИШТВО „БОРБЕ ЗА ВЕРУ“