Када нам је уназад неколико недеља у колонију придошла инквизиција Београдске патријаршије, саопштише нам да је секретар те инквизиције био фратар, пречасни како аутор овога чланка, господин Жељко Которанин, га описа као Велибора Џомића, а ви мени немојте замерити што га ја зовем Џамболаја. Некако ми се тај назив лепше римује, и увек ме подсети на једно јело које сам својевремено приликом пута за Финикс давне 1984, наручио приликом задржавања на Далашком аеродрому у једном ресторану, под овим именом.

Конобарица ме убеди да је то неки тексашки специјалитет, а моје неискуство тадашње наведе ме да јој и поверујем. После првог залогаја када сам загризао Џамболају, толико сам се био ољутио, те сам горе прошао него онај Ера када му је у Книћу поп сасо "причешће" у отворена уста које је било састављено од живог сирћета и месечарке паприке, те он тако од Кнића до Љубића не састави уста. И ја после само једног залогaја Џамболаје, избечених очију од Даласа до Финикса, дабогда да сам уста саставио. 

Па тако када год на слици видим, или ми неко спомене пречасног фратра Џомбића, ја се сетим Џамболаје и увек ми се на ту неукусну храну отисну мисли, у успоређењу са њим.

Чини ми се да је можда  за њега, који се не стиди од обављања прљавих работи, посета Канади била још једна добра прилика да венча двојицу са којима сарађује, а не да прегледава деловодни протокол у Милтону, због чега се сада на њега љути в. Георгије, да је лоше обавио посао, не знајући, како вели Георгије, да направи копије правих документа и тако правилно направи исправан увид, а не да погрешно оперише са бројевима. Та критика Георгијева би била на месту, само под условом да пречасни фратар Џамболаја зна шта су бројеви. Овако, мени неки који су клечали пред тим истополницима, Џамболају описаше као неког интелигентног човека??? Џамболаја!? - па још да он буде интилигентан? Све што о његовој интелигенцији ја знам, то је да он има стилску интелигенцију, а не нормалну људску креативну. То и зато, пошто стално у стилу папагаја, он који, осим што је у животу научио да "критикује" Љотићевце, друго ништа не зна, па је вероватно зато, да би се мало успео на виши ниво почео да венчава педере. То за пречасног је изгледа и највиши степен после „критизерства“ Љотићеваца достигнућа. Његов дакле  највећи до сада „научни“ подухват који је он на чудан начин, али њему и својствен начин успео да савлада. Па тако, пречасни фратар који над педерима сузе лије, не мари, и исте не лије када напада српке свештенике из старије генерације, којима је пречасни фратар понекад и офрље приписивао да су Љотићевци. Иначе тај пречасни је толики лажов, да не само да су његове лажи патолошког карактера, већ он као лажов прелази и ону патолошку врсту.

Како видимо из препорученог чланка да пречасни фратар Џамболаја страшне сузе лије из сажаљења када види како идиоти под утицајем естрогених препарата, уместо да се лече тeстoстеронима, они себе убијају мењајући пол. Али никоме ништа, што је тај процес по мишљењу озбиљнх стручњака огромна злоупотреба науке, од које злоупотребе једина је корист материјалне природе. Шта онда ми нормални да кажемо о сузама Џамболаје? Суштински наука од споменутог открића које подржавају само они попут Џамболаје, од тог открића она нема никакву благодат да нам понуди. Је ли само то? Е па није. Јер, господин Которанин је у својој критици не само у праву дефакто већ и дејуре. Гледао сам толико пута када наркомани у недостатку наркотике, пролазећи кроз болније и мучније ситуације, него када педери из обести мењају пол, и те кавкве сузе лију пред фармацеутима, како би код ових изазавали емоције да им они продају наркотику.  Нисам још видео ни једног фарамацеута, кога ја бар знам, да је због тога на пример као фратар Џамболаја пустио једну сузу, и погазио своју професионалну етику из сажаљења. Али пардон, причам ли ја овде о професионалцима а не о пречасним фратрима?

На крају, ма није Џамболаја, иако он није професионац, већ обичан фратар тобоже из сажаљења пролио толике сузе. То је бљутава лаж његова. Напротив, видевши ону гомилу пара испред себе која му је понуђена да обави један нечастан и прљав посао, њему онда од радости кренуше сузе на очи које, уз пут непрекидно и надаље лије!